U medijima je najavljivano nekakvo vanredno stanje što može da bude potencijalno opasno, a građani nemaju informacije o tome šta se dešava i šta je problem.

 

“Pominje se zid koji treba da se ruši, pominje se neki ulazak specijalnih jedinica kosovske policije na sever Kosova, ali nemate nikakve konkretne informacije šta se stvarno dešava, osim spinova kojima pojedini provladini mediji,  naročito tabloidi, provlače u Srbiji i zasipaju javnost svakodnevno”, kaže Jeremić.

 

Po njegovom mišljenju dobar deo javnosti u Srbiji je zbog toga bio uplašen.

 

„To je nešto što se u Srbiji dešava redovno, tenzija se stalno diže iz nekih razloga koje mi možemo samo da nagađamo..Dobar deo medija u Srbiji ne radi svoj posao i ne daju nam do kraja odgovore  Mi kao javnost i mi kao novinari na kraju krajeva morali bi da se odnosimo sa odgovornošću prema našim čitaocima i gledaocima, i da im jednostavno do kraja kažemo sve ono što znamo i šta je pozadina. Mislim da je u stvari glavni problem bio kako taj zid srušiti, a da ne dođe do neke štete po rejting onih koji su ga i napravili, i da je jednostavno onda trebalo to nekako upakovati u neku širu priču javnosti u Srbiji kako je to nešto vrlo opasno”, ocenjuje Jeremić.

 

Podseća da su i mediji na Kosovu proteklih nedelja podgrevali situaciju objavljivanjem neproverenih informacija.

 

„Javni servis Kosova RTK je objavio imena nekih navodnih ruskih špijuna. To je hajka na ljude i to je vrlo opasno da se takve stvari rade, jer ako se setimo 17. marta 2004. godine jedna slična lažna vest je dovela do onog što je dovela i mislim da bi oni koji uređuju medije morali o tome ozbiljno da povedu računa”, savetuje Petar Jeremić.

 

Kaže da prištinske medije prati  u meri u kojoj se na srpskom ili engleskom prenosi pisanje kosovske štampe, jer ne zna albanski.

“Imam i kontakte sa kolegama iz Prištine i Saveta za štampu, pa razmenjujemo  iskustva, ali mislim da i generalno mediji na Kosovu i mediji u Beogradu imaju isti problem, (ne možemo da generalizujemo i da kažemo svi mediji, ali nažalost radi se o većini medija),  a to je da podgrevaju tenzije i da nisu u službi svojih čitalaca, i gledalaca i građana, nego jednostavno u službi vlasti”, smatra Jeremić.

Kaže da je profesija - novinarstvo u najvećem delu uništena.

 

„Kada sam ja počeo da učim kao novinarastvo 1985.godine učio sam da je urednik brana nekih spoljnih uticaja ka redakciji, čuvar redakcije. Danas su urednici uglavnom deo top menadžmenta i danas urednici jednostavno razmišljaju kao menadžment, oni imaju resurs koji stavljaju u svrhu ostvarenja nekog cilja, iz ekonomskog ili političkog razloga, i onda imate to što imate. Generalno mislim da je preveliki uticaj menadžmenta i preveliki uticaj preko menadžmenta političkih i ekonomskih centara moći na medije i onda mediji ne rade ono što je naša dužnost, i naša obaveza, nego mediji rade ono što upravo novinari ne bi smeli da rade, a to je plasiranje informacija. Kako imamo u kodeksu novinara Srbije,  izvori slede svoj interes prilikom plasiranja svojih informacija, a novinari to ne bi smeli da prihvataju, Međutim, ipak pristaju, i ondai urednici ne biraju novinare od ugleda, imena, integriteta u svoje timove, nego biraju ljude koje mogu malo da plate, ljudima koje novinarstvo često nije  ni osnovni posao, koji žive od nečeg drugog, ali im je bitno da su u medijima”, kaže predsednik Izvršnog odbora UNS-a.

 

On je kazao da sloboda medija u Srbiji nije na zavidnom nivou i da je uglavnom guše politički i ekonomski centri moći.

 

„To je spoj politike koja kontroliše biznis,  pa onda biznis toguši, jer ako imate da su najveći oglašivači u jednoj ili dve marketinške agencije koje su pod kontrolom kako ove sad vlasti, tako su i bile pod kontrolom one prethodne vlasti u Srbiji koje su ustvari i uvele taj sistem, a ovo je sad preuzela nova, promenila ljude i firme preko kojih to ide. Znači imate 80 do 90% marketinškog budžeta skoncentrisanog na dva mesta, jednog čoveka koji to kontroliše, koji je vrlo blizak vladajućem establišmentu u Srbiji i onda,  ako vi u svojim novinama objavite nešto što se njima ne sviđa vi gubite najveće oglašivače”, objašnjava Jeremić. 

 

Na pitanje šta je veći problem današnjih novinara u Srbiji cenzura ili autocenzura Jeremić je kazao da je u opštem smislu to cenzura.

 

„Vi sada nemate ono što je bilo 1998. ili 1999. godine  kada su svi urednici išli sa PDF-om naslovnih strana kod Aleksandra Vučića i onda im je on crtao šta sme, a šta ne sme da izađe sutra u novine. Danas Aleksandar Vučić ne gleda PDF, nego njegovi timovi gledaju i  ne daj bože ako se nešto provuče i  izađe,  onda dolazimo do onoga što smo i malo pre pričali. Znači vi nemate oglase, i nemate više para od toga, on će na svakodnevnim svojim PRESS konferencijama da kaže da ste vi izdajnik, strani plaćenik da vam izvuče ako ste primili nekad neki honorar ili imali projekat koji finansiraju međunarodne organizacije što je sasvim legalno i nije nelegitimno i to sve”.

 

Jeremić je kazao da građani Srbije malo ili skoro ništa ne znaju o životu Albanaca na Kosovu i da su za to u najvećoj meri odgovorni mediji.

„U Srbiji život Albanaca je predstavljen kao da je to država bez države gde vlada kriminal, korupcija, gde privreda ne radi, da ako, na primer, uđete ovde sa beogradskim tablicama nećete se živi vratiti. Ja doduše putujući po Kosovu vidim da dosta toga nije tako. Ja sam došao ovde sa beogradskim tablicama i kad god sam dolazio dolazio sam sa srpskim tablicama i nisam imao neprijatnosti.Možda je to sreća, zaustavljala me je i kosovska policija i nisam imao problema“, rekao je Jeremić u emisiji Slobodno srpski.