„To je veliki broj i to je nešto što je previše, jer na tih šest hiljada otkrivenih, obično imamo još toliko neotkrivenih ili onih potencijalnih, koji su na ivici da dobiju šećernu bolest“.

 

Antić kaže da je najveći problem dijabetičara na Kosovu nedostatak lekova.

 

„U samom lečenju najveći problem je nedostatak lekova, kako oralnih, tako i za osobe zavisne od insulina. Naši građani prinuđeni su da se lekovima snabdevaju u centralnoj Srbiji. Pored lekova problem je i to što ovde nemamo dovoljan broj adekvatnih stručnjaka, odnosno lekara, za ovu bolest“.

 

Antić kaže da, iako je dijabetes neizlečiva bolest, oboleli mogu da žive i rade sasvim normalno. On je kazao da najstariji dijabetičar na Kosovu ima 80 godina, a najmlađi šest meseci.

 

„Sa dijabetesom može da se živi i stotinu godina, ako uredno živite i poštujete pravila. Morate se prvo „sprijateljiti“ sa dijabetesom, da budete dobar prijatelj, ali da mu ne dozvoljavate da ide preko normale, nego mora da bude u granicama normale i onda nije nikakav problem da se normalno živi“. Antić, koji je i kordinator Saveza društva Srbije za borbu protiv šećerne bolesti za teritoriju Kosova, kaže da je udruženje Zdrav život, koje postoji od 2011. Godine, organizovalo na desetine tribina I radionica o dijabetesu na kojima su govorili stučnjaci sa Kosova i iz regiona. Pored toga ovo udruženje, kako kaže, redovno organzuje i kampove za obolele od dijabetesa.

 

“Imamo kampove za decu uzrasta od 10 do 18 godina i od 18 do 50. Decu šaljemo na planinu Goč kod Vrnjačke Banje 10 dana besplatno, u pratnji endokrinologa, pedijatra, medicinskog osoblja, medicinske sestre, vaspitača…a odrasle vodimo na more”.

 

Antić je na kraju emisije imao i čestitku za, kako je kazao, zavađene političare, građane, ali i za one koji boluju od šećerne bolesti.