“Postoji i svest da je to samo nekakav teret kada je reč o napretku Srbije, boljitku građana, i tako dalje. Tako da mislim da je to osnovni deo ove priče i onda se postavlja pitanje zašto bi se ratovalo? “. Matić je rekao da ni jedna, kako je kazao ozbiljna politička partija u Srbiji, nema u svom programu kao cilj vraćanje Kosova u sistem Republike Srbije.

 

„Mislim da su političari pre rešenja da se taj deo, ta preambula Ustava Srbije menja, nego da se uradi nešto na vraćanju Kosova u sistem Srbije. Mislim da će sve to ići postepeno, da će to ići u više koraka, mislim da to nije nešto [to treba hitno da se dogodi. U svakom slučaju jako puno svetskih bitnih političara govori o tome da pred samu integraciju Srbije u Evropsku uniju, da će to biti otvoreno pitanje“.

Matić je kazao da će proces pomirenja Srba i Albanaca trajati nekoliko decenija. On smatra da je u tom procesu potreban, kako je kazao čitav niz projekata, koji imaju neku određenu vezu sa uspostavljenjem poverenja između Srba i Albanaca. Komentarišući nedavnu inicijativu predsednika Kosova Hašima Tačija za formiranje Komisije za istinu i pomirenje Matić je kazao da je cilj te inicijative « rebrendiranje » samog

Tačija u nekakvog mirotvorca i regoonalnog pomiritelja.

 

„Na žalost ono što smo mogli da čujemo na tom prvom sastanku od njega i od ostalih učesnika, pre od ostalih učesnika, ne vidim tu puno iskrenosti. Mislim da je odmah posle Tačija govorio Kadri Veseli i da je njegov nastup bio dosta van mogućnosti za neko pomirenje, jer je mnogo više govorio o Albanskim žrtvama, nego o bilo kojim drugim “. Po Matićevim rečima proces pomirenja je veoma ozbiljna stvar koja dugo traje i koja u isto vreme zahteva ozbiljnu transformaciju društva i razne reforme. On je kazao da ni u Srbiji ne postoje ozbiljni procesi koji

su vezani za pomirenja.

 

 „Postojala je komisija koju je formirao tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, ali je ona, jednom određenom vrstom te direktne greške kada se iz nekog političkog korpusa formira komisija bez nekog opšteg konsezusa, nestala onog momenta kad je Koštunica pao s vlasti. Ona mora biti formirana na način da bude u potpunosti nezavisna, da to zaista budu časni ljudi, neukaljani bilo kada i da dobiju veoma ozbiljna sredstva za rad, kako bi se zaista dobio određen rezultat, kako bi društvo prošlo kroz kartazu. Mislim i na Hrvatsku i na Bosnu i na

Kosovo i kako bi se ušlo u neku fazu gde se neće pojavljivati ovakvi leševi ispod tepiha, koji nam stalno izlete kao masovne grobnice ili nekakve optužnice“.

 

Matić koji je i predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara u Srbiji rekao je da je potrebno i na Kosovu formirati sličnu komisiju koja bi se bavila pitanjima 13 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u poslednjih 19 godina.

 

„Videli smo nedavno na konferenciji koju je organizovao OEBS u Prištii o bezbednosti novinara da EULEKS ne zna ni koliko je novinara ubijeno i nestalo, a ni njihova imena u potpunosti. Ti slučajevi nisu uopšte vođeni na nekakav poseban način. Sad imate to neko povlačenje EULEKS-a sa ovdašnje scene i sad jako bi bilo važno da se celokupna dokumentacija iz svih mogućih izvora sačuva, da se to ne razvuče, ja sam čuo da se deo dokumentacije UMNIK-a nalazi u Njujorku itd. Dakle da se s’ jedne strane prikupi cela dokumentacija, da se svaki slučaj posebno analizira. Da se u potpunosti istraži uz pomoć njihovih porodica, prijatelja da li postoje nekakvi svedoci, da li postoje nekakve naznake. Sama činjenica da se prikupe relevantni podaci iz svih mogućih izvora i stave na jedno mesto i učine dostupnim javnosti je već velika star. Na drugom mestu stvaranje mogućnosti da se istražne radnje nastave na osnovu tih prikupljenih dokaza je izuzetno važno“, rekao je Veran Matić u emisiji Slobodno srpski.