Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" ukazala je na neuspeh misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u istragama u vezi sudbine civila, uglavnom Srba, koji su nestali tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine.

 

Ekspert "Amnestija" po pitanju Kosova, Šan Džons izjavila je za sekciju "Glas Amerike" na albanskom jeziku, da se radi o slučajevima kidnapovanja i ubijanja Srba čiji broj se kreće između 500 i 800. 

 

- Naša savetodavna komisija je našla 150 slučajeva za koje postoje dokazi, dok je UNMIK razmotrio samo 20 slučajeva, od kojih smo u 19 slučajeva našli da je UNMIK kršio prava porodica kidnapovanih i ubijenih. UNMIK je poslat na Kosovo da brani ljudska prava i da formira policijske jedinice, rekla je Džons.

 

Na pitanje da li se kidnapovanje i ubijanje srpskih civila na Kosovu posle dolaska UNMIK-a može tretirati "kao osveta zbog ubijanja Albanaca od strane srpskih policijskih i vojnih snaga", Džons je odgovorila da se to "može tretirati kao osveta, ali da se i u Izveštaju amnestija navodi da je to i kršenje ljudskih prava".

 

- Da, to možemo nazvati osvetom i izgleda da je to bilo sistematski urađeno i čini se da se to desilo na čitavoj teritoriji Kosova, ali mi bi to opisali kao zločin nad čovečanstvom i zbog toga zahtevamo da se svi slučajevi istražuju, rekla je Džons. 

 

Ona je navela i da od Euleksa zahteva da nastavi sa istragama koje su 2008. godine prestale.

 

Džons je rekla da "Amnesti internešnel" ima informacije iz Euleksa da se radi na tim slučajevima i da se jedan slučaj već procesuiran tužilaštvu, ali da se posle 14 godina mora znati šta se dogodilo.

 

Ona je izjavila da "to što UNMIK nije sproveo istrage u vezi mnogobrojnih i sistematskih napada na civile, kao i mogućih zločina protiv čovečnosti, doprinelo je tome da na Kosovu prevlada klima nekažnjavanja zločina".

 

U najnovijem izveštaju "Amnesti internešnela", koji će biti predstavljen uoči debate o Kosovu u Savetu bezbednosti UN-a u četvrtak, 29. avgusta, ta organizacija sa sedištem u Londonu ističe da su rođaci nestalih, uglavnom etničkih Srba, podneli oko 250 žalbi u kojima tvrde da UNMIK nije "istražio otmicu i kasnije ubistvo njihovih rođaka".

 

U mnogim slučajevima UNMIK nije "izneo nikakve dokaze da je istraga uopšte sprovedena". "Nema zastarevanja u slučajevima zločina protiv čovečnosti i UN-u ne bi trebalo da bude dozvoljeno da izbegava svoje obaveze", navodi "Amnesti".

 

Većina slučajeva, navedenih u izveštaju, se odnosi na otmice kosovskih Srba od strane albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova, ali je "Amnesti" takođe ukazao da nisu istražene ni navodne otmice Albanaca od strane Srba.

 

- Prošle su godine, a sudbina većine nestalih sa obe strane i dalje nije razjašnjena, a njihove porodice čekaju na izvršenje pravde, istakla je DŽons.

 

"Amnesti" je pozvao Unmik, kao i Euleks da razreše "nasleđa kosovskog konflikta", uključujući "sudbinu nestalih iz svih zajednica na Kosovu, privođenje pravdi odgovornih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i obezbeđenje reparacije. Tek kad se to ostvari, ožiljci prošlih ratova mogu da počnu da zaceljuju".

 

Izvor: Glas Amerike, Tanjug, New press