Prištinski politički analitičar Iljir Deda smatra da tehnička pitanja koja se sada rešavaju u Briselu ne čine normalizaciju odnosa, te da bi prava normalizacija došla sa, recimo, rešavanjem pitanja nestalih, ali i konačno kad dve zemlje budu priznale jedna drugu. 

 

Podsetivši da se prema sporazumu očekuje da do 15. jula bude postignut dogovor o telekomunikacijama, energetici i zakonskim promenama na Kosovu, Deda kaže da to nije normalizacija.

 

- To su tehnička pitanja kojima se Unmik bavi od 2002. godie. Ta pitanja su relanost na Kosovu već 11 godina i u tom se krugu vrtimo, kazao je Deda na panelu "Odvezivanje kosovskog čvora" konferenciji "Srbija i EU - nova prilika".

 

On je poručio da normalizaciju odnosa može da donese rešavanje pitanja 1754 nestalih i kretanje u procesuiranje odgovornih i donošenje pravog sporazuma o normalizaciji koji će, kako je rekao, takstativno pokazati kako će odnosi Srbije i Kosova izgledati kad se dve zemlje priznanju, šta to znači za odnose, saradnju u regionu i kosovsko uključivanje u regionalne inicijative i međunarodne zajednice.

 

- Bez toga ne možemo pričati o normalnim društvima. To treba da pokazuje da su dve države krenule da rešavaju goruća pitanja, poručio je Deda.

 

Normalizacija, kako je kazao, nije ni to što prema poslednjim podacima oko trećina kosovskih Srba ima nameru da ode u Srbiju, ali je istovremeno upitao i šta bi Kosovo sa 21.000 državnih službenika koje plaća Srbija, a kojima sporazum o implementaciji ne garantuje šta će s njima biti. 

 

- Kosovo ne može da apsoruje 21.000 državnih službenika, može tri do 4.000. Šta sa ostalima? Da li će oni biti zaposleni u zajednici srpski opština. Veći su znakovi pitanja nego tačni odgovori, rekao je Deda.

 

Ocenjujući da je briselski sporazum gori od Dejtonskog on je podsetio da su zemlje EU još u Solunu 2003. godine obećale zemljama Zapadnog Balkana šansu da postanu članice Unije i ukazao da je sada obaveza EU da nađe način da Kosovo uključi u integracione procese, mada, kako je primetio, nijedna od zemalja regiona koje su na evropskom putu neće postati članica EU ni 2023. godine.

 

Njegov je utisak da Briselski sporazum stvara nove etničke podele umesto da približava, da ne omogućava suštinsku normalizaciju, a pregovori ne ulivaju poverenje i ne pokazuju ljudima da se nešto realizuje i da ide ka normalizaciji. 

 

- Normalizacija ne znači samo regulisanje odnosa tako da ne bude nepoverenja kakvo je danas, već i da se smanji animozitet između dva društva i unutar tih društava, zaključio je Deda.

 

Izvor: Tanjug