Zamenica kosovskog premijera i ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari-Ljilja poručila je danas u Beču da nema promena granica i da je prioritet kosovske vlade uspostavljanje vladavine prava, posebno na severu.

 

Ona je, u diskusiji, na konferenciji "Izazovi Kosova ka održivom ekonomskom razvoju", povodom desete godišnjice Ekonomske inicijative za Kosovo (ECIKS), na nedavno, u Beču, iznet lični stav srpskog premijera Ivice Dačića da bi razmena teritorija bilo najbolje rešenje za kosovski problem, istakla da bi to otvorilo Pandorinu kutiju na celom Balkanu.

 

- Šta bi se tada desilo sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno Republikom Srpskom, a isto tako ne treba verovati da bi, ako vide da se tako nešto dešava, Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori hteli da ostanu da žive tamo, podvukla je Kusari-Ljilja.

 

Prema njenom mišljenju, razmena teritorija dovela bi do promene geografske karte.

 

- Dačiću bih poručila da mi je žao i da će on morati da prihvati aktuelnu geografsku kartu i Kosovo u njegovim granicama, naglasila je ona.

 

Na to je bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek podsetio da je on bio taj koji je izašao u javnost sa idejom razmene teritorija kao rešenje kosovskog problema.

 

- Međutim, ne radi se o pitanju koje mogu rešiti Srbija i Kosovo, već samo međunarodna zajednica, a EU i SAD su iznele jasan stav o tome da promena granica ne dolazi u obzir. Dobio sam mnoge pozive iz Brisela i Vašingtona da više ne činim to, objasnio je on, dodajući da postoji strah u međuanrodnoj zajednici da bi takvo rešenje otvorilo probleme u drugim delovima sveta.

 

Govoreći o izazovima Prištine u oblasti ekonomije, Kusari-Ljilja je istakla da proširenje vladavine prava, posebno na sever, ostaje prioritet.

 

Ona je, s tim u vezi, izrazila nadu da će se dijalog brzo završiti rezultatom da "dve zemlje mogu živeti normalno kao susedi, krećući se u pravcu EU".

 

Prema njenim rečima Kosovo je u poslednjih pet godina imala odličan privredni rast u proseku od 5 odsto, i istovremeno je uspelo da poveća investicije, koje su prošle godine dostigle 600 miliona evra.

 

Vlada, kako je istakla, čini sve da stvori zakonski okvir za privlačenje investicija.

 

Što se kosovske dijaspore tiče ona je kazala da još uvek nije na nivou većih investicija, a da Priština investicije iz dijaspore tretira kao strane, u cilju da navede svoje građane da iz inostranstva donesu stečeno znanje i tehnologije.

 

Kujtim Dobruna iz ECIKS-a predstavio je starteški papir ove institucije sa preporukama za pospešivanje privrede Kosova.

 

U tim preporukama ECIKS traži jačanje vladavine prava, upravljanje privredom, nastavak poboljšanja obrazovnog sistema, investicija u infrastrukturu, korišćenje prirodnih resursa, podršku razvoju privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, pirvlačenje više direktnih stranih investicija, poboljšanje socijalne bezbednosti i zdravstvene brige, nastavak evropske integracije i regionalne saradnje, stvaranje šire koalicije u cilju korisćenja potencijala.

 

Šef odeljenja za jugoistočnu Evropu u Privrednoj komori Austrije (PKA), u čijem zdanju je održana konferencija, Ginter Suher kazao je da je Kosovo za sada mali trgovinski partner Austrije, ali da postoji mogućnost za proširenje saradnje.

 

Bivši šef misije OEBS na Kosovu, u ime Ministarstva spoljnih poslova Austrije Verner Almhofer, rekao je da zvaničan Beč podržava evropsku integraciju Kosova, dodajući da je briselski sporazum doprineo stabilnosti regiona.

 

Prema mišljenju zamenice ministra privrede Austrije Bernadete Girlinger, dalja integracija Kosova u EU bi doprinela privrednoj stabilizaciji.

 

S tim u vezi je istakla da Austrija podržava otpočinjanje pregovora sa Kosovom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S S P), koji je, prema njenim rečima, ključni element u procesu integracije.

 

- Nadam se da će preporuka Evropske komisije biti uvažena i da pregovori mogu početi još tokom ovog leta, istakla je ona.

 

 

Izvor: Tanjug