Proces proširenja ne treba da stane posle Hrvatske, već i Srbija i Kosovo treba da postanu članice EU. Srbi su shvatili da se mogu nadati članstvu samo ako priznaju da postoji nezavisno Kosovo, kazao je bivši izaslanik generalnog sekretara UN u statusnim pregovorima Marti Ahtisari. 

 

U intervjuu za bečki dnevnik „Press“ osvrćući se na svoj plan za Kosovo on je podvukao da je predvideo najbolju zaštitu manjina. 

- Srbi su sada polako shvatili da, ako se nadaju prijemu u EU, moraju priznati da postoji nezavisno Kosovo, podvukao je Ahtisari. 

 

Govoreći o proširenju EU, on je rekao da se nada se neće zaustaviti, ali „treba biti veoma striktan“. 

- Ne smemo nikome dozvoliti da pristupi, ko ne ispunjava sve potrebne kriterijume. Trebalo bi da svom naučili iz prethodnih širenja. Moramo sve ono zatražiti što je traženo od nas, kada smo pristuapli. Ali moramo i priznati da bez izgleda na pristupanje EU ne bi bilo pozitivnog razvoja na istoku i jugoistoku Evrope, objasnio je on.

 

Na pitanje da li postoji zajednička spoljna politika EU, uz primer da više zemalja Unije nije priznalo Kosovo, kao i da u slučaju Sirije nije bilo dogovora o tome da li treba naoružavati pobunjenike, Ahtisari je ukazao da se mora najpre sagledati jedna druga dimenzija, a to je Savet bezbednosti UN.

 

- Stalne članice Saveta bezbednosti UN imaju posebnu odgovornost. Ako bi u slučaju Sirije nekada jedina opcija bila isporuka više naoružanja, kako bi jedna strana na kraju pobedila, to bi pokazalo da naša organizacija više nije u stanju da pronađe miroljubivo rešenje, uveren je Ahtisari.

 

Najvažniji parametri za ressenje jednog konflikta, kako je objasnio, jeste da se najpre strane u sporu pripreme za pronalaženje rešenja.

 

- Svaki posrednik ne može ništa učiniti ako ga ne podržavaju glavni akteri. Tu su na potezu stalne članice Saveta bezbednosti. Po pitanju Kosova činilo se početkom 2006. da Rusija i Kina neće zaustaviti nezavisnost i da će se uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti. To nije usledilo, podvukao je on dodajuchi da je došlo do pogoršanja bilateralnih odnosa Rusije i SAD, zbog diskusije o raketnom štitu SAD, što je zaustavilo kosovski proces, iako nije imalo veze sa Kosovom.