Čaglavica, 11.02.2018. - Glavni i odgovorni urednik RTV KIM Goran Avramović rekao je u emisiji Slobodno srpski da je nakon ubistva Olivera Ivanovića osećaj neslobode na Kosovu mnogo drugačiji u odnosu na period pre tog zločina. Međutim smatra da se u Beogradu posle tog ubistva nije mnogo toga promenilo.
„Taj naš osećaj neslobode je pre svega i sastavni deo „3N paketa“ koji nas godinama uništava ovde na Kosovu. Nerad na prvom mestu, naš zločinački nerad, neznanje i nesloboda. Što se Beograda tiče drugačiji će možda biti naziv jedne ulice u tom glavnom gradu, jer smo svedoci inicijative da jedna ulica dobije ime po Oliveru Ivanoviću. Drugačije je i to što Beograd ima nešto više stanovnika, nažalost, od tog dana, jer je supruga ubijenog Olivera rekla da joj ne pada napamet da se više sa onim što je ostalo od porodice vraća u Kosovsku Mitrovicu. Verujem da su je neki građani Kosovske Mitrovice već sledili u tome, a ako nisu verujem da će ubrzo“.
Komentarišući političke posledice ubistva Ivanovića, Avramović kaže da i one mogu biti tragične.
„Bojim se da te posledice mogu da budu jednako tragične zbog retorike koja se koristi, jer ne postoji gadost koju niža partijska „božanstva“, ne smeju da izgovore na račun ljudi koji su njihovi politički neistomišljenici, a ne politički protivnici kako to vrlo često čujemo. Preko svih onih standardnih priča ko je lopov, ko se bavi ovim ili onim, ko je uradio ovo, zbog čega, kako, zašto i tako dalje, što se i danas dešava recimo u kampanji za beogradske izbore. Bojim se da to stvarno može da se završi tragično i da to bude vrsta promene. Dakle moramo tu vrstu javne diskusije pod hitno kao društvo da uvedemo u nekakve tokove koji su ljudski, koji su civilizovani. Ja mogu da se ne slažem s tobom, ali stvarno ne vidim nijedan razlog niti povod da te nazivam nekakvim imenima i da dajem nekakve kvalifikacije koje mogu da dovedu do onoga što se Oliveru desilo“.
Avramović je kazao da međusobne optužbe zvaničnika Beograda i Prištine o nesaradnji i razmeni informacija u slučaju ubistva Olivera Ivanovića nisu nikakva novost.
„To je dugogodišnji obrazac ponašanja Beograda i Prištine. Setimo se samo Briselskih pregovora kad izađu posle nekakve seanse, onda kad ih slušamo teško je da verujemo da su uopšte bili na istom mestu, a kamoli da su pričali. Mislim da oni između sebe odavno nisu u stanju ni da se dogovore da li su se dogovarali uopšte, a kamoli šta su se dogovorili, tako da nažalost ni u ovom slučaju nema nikakve razlike“.
Smatra da će ubistvo Olivera Ivanovića ostati nerasveljeno
„Dosadašnje iskustvo nas je naučilo da se počinioci, a posebno nalogodavci ovakvih ubistava nikad ne otkriju. Imali smo i ubistva, uslovno rečeno, običnih ljudi, koja naravno nisu ništa manje strašna niti tragična zbog toga što ljudi nisu bili deo političke priče, pa ni ona nikad nisu rešena, tako da verovatno nikad nećemo saznati istinu. Ubistvom Olivera Ivanovića Kosovo je na svoj način dobilo svog Zorana Đinđića“.
O inicijativi za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu
Govoreći o inicijativi grupe poslanika za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu i početne otvorene podrške pojedinih najviših zvaničnika Kosova toj inicijativi, koji su nakon pritiska međunarodne zajednice promenili odnos prema tome i poručili da je Specijalni sud obaveza koju će Kosovo ispuniti, Avramović je kazao da je očigledno u pitanju igra sa velikim ulozoma.
„Ne isključujem mogućnost da je uslovno rečeno sukob sa predstavnicima zemalja Kvinte i ostalim moćnicima namerno iniciran da bi se utvrdile nekakve lične pozicije. Moj lični osećaj je da se radi o učvršćivanju pozicije lika kosovskog predsednika Hašima Tačija kao jedinog relevantnog faktora na Kosovu, jer svedoci smo da postoje tako relevantni faktori i u likovima vođa i mislim da je to Tačijeva igra da on sebe prikaže kao jedinog gospodara trenutne situacije. Moram da priznam da mi je već u najavi „humorna“ paralela Ana Brnabić - Ramuš Haradinaj iako ona formalno postoji, ali svakog dana čini mi se da postaje i suštinski sve bliža i da je evidentno da se oni mnogo ne pitaju za ono što se dešava u njihovim dvorištima, odnosno u njihovim zonama odgovornosti“.
Rezultati Srpske liste čista nula
Avramović je za rezultate rada Srpske liste na centralnom nivou proteklih godina rekao da su i dobri, i loši, ali ih je, generalno, ocenio „čistom nulom“.
„Loše je to što ništa nisu uradili pod milim bogom, a dobro je to što ništa nisu uradili jer kakve kapacitete imaju da naprave glupost, super je što ništa nisu pipnuli“.
Smatra da nije normalno da Srpska lista kao deo vladajuće koalicije, nema koalicioni sporazum na papiru.
„Taj prazan prostor je namerno ostavljen takvim, jer ako papir ne zapamti njihov sporazum i to oko čega su se sporazumeli, onda ga je mnogo lakše fluidno tumačiti. Kroz vreme može da se menja, a i manje ih boli glava ako nemaju to slovo na papiru. Međutime evidentno je da to nije sporazum Gorana Rakića i Ramuša Haradinaja i ostalih, nego je to sporazum između Beograda i Prištine“.
Najveći problem srpskih medija – kadrovi
Avramović koji je urednik jednog od najpoznatijih medija na Kosovu RTV KIM, kaže da je glavni problem većine srpskih medija na Kosovu nedostatak kadrova.
„Pored kadrova, problem nam je i odnos prema kadrovima od strane nekih drugih koji misle da su veliki, da su bitni, da su jaki, koji nam „kradu“ kolege, koji ih mame nekakvim šarenim papirićima na kojima su ispisane neke cifre. Novac nama ne predstavlja problem, jer novca nema. Ono što međunarodna zajednica, koja je majka „nedonoščeta“, jer se mi batrgamo zadnjih 10 godina, mora da shvati, jer je činjenica da srpski nezavisni, privatni, kako god da ih nazovemo, ne mogu da prežive igrajući tržišnu utakmicu, zato što tržišta nema. Dakle, osuđeni smo na projektno finansiranje i na projektna preživljavanja, a onda tu ima drugih problema, jer su to uglavnom građanske priče, pa moraš da radiš vrstu programa kojom možda baš i nisi oduševljen, moraš da se baviš nekakvim debatama, nekakvim okruglim stolovima, nekakvim anketama. To su stvari koje prosto mediji ne treba da rade, mediji treba da rade svoj posao“.
Osvrnuo se i na komunikaciju medija i zvaničnika čiji je kako je kazao posao i obaveza da se odazivaju na pozive novinara i medija rekavši da je ona veoma loša. Posebno je istakao odnos predstavnika Srpske liste prema medijima, koja je prošle godine od Udruženja novinara Srbije na Kosovu dobila „priznanje“ Crni Božur za najlošiji odnos prema novinarima i medijima.
„Ono što je najbitnije za mene i naše kolege je saznanje da Srpska lista nije adresa na koju trebamo da tražimo rešenje tog problema. Adresa je Beograd i moramo hitno da tražimo sastanak sa nekim u Beogradu, da vidimo šta se tu dešava, jer ne može da se radi više na osnovu saopštenja koja oni šalju i uručuju“.
Unutrašnji dijalog – dijalog ili traženje alibija?
Govoreći o unutrašnjem dijalogu o Kosovu koji se u Beogradu odvija na inicijativu predsednika Srbije, Avramović je kazao da mora da postoji jasna razlika između dijaloga i onoga što je, kako je kazao, traženje alibija.
„O Kosovu je pričano svih ovih godina i ko je imao uši mogao je da sluša i čuje. Da li je paralelno s tim pričama nešto trebalo i da se uradi? Trebalo je naravno. Da li je rađeno? Nije rađeno“.
Posle posete Aleksandra Vučića stigli „srećni“ pilići
Avramović kaže da se posle nedavne posete Aleksandra Vučića Kosovu ništa značajno nije promenilo.
„Posle te posete je ostalo ćutanje i još neke koze, ovce i pilići koji su stigli na Kosovo srećni, kako pre neki dan reče pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojović. Kao da mi ovde nemamo dovoljno peradi i ovaca za šišanje, pa nam treba još ovaca“.
Ipak smatra da postoji potreba i za takozvano „Laplje selo 2“.
„Ima potrebe za šest sezona Lapljeg Sela od po minmum 10 epizoda, ali da se Kosovo ne bindžuje onako kako ga je bindžovao predsednik te noći, pa je zgurao celu sezonu u pet, šest sati. Mora da se menja reditelj, moraju da se menjaju glumci... i Tita je igrao Ričard Barton i Banović Strahinju je igrao Franko Nero, mi to ne umemo, ajde da platimo neke strance ozbiljne da dovedemo da nam pokažu kako se to radi. Nezvanično sam čuo da bi možda moglo da bude, ne Laplje Selo 2, nego Kosovska Mitrovica 1, ali se nadam da stvarno nećemo da pričamo o pilićima, vučićima i mečićima - nego da ćemo pričati o ozbiljnim stvarima, da ćemo pričati o neslobodi, neradu i neznanju“, rekao je Goran Avramović u emisiji Slobodno srpski.