Na Kosovu se procenjuje da postoji oko 40.000 korisnika narkotika, što ukazuje na alarmantnu situaciju sa narkomanijom. Safet Bljakaj, direktor NVO “Lavirint” u Prištini, koja se bavi prevencijom i lečenjem zavisnosti, ističe u podkastu Glas Kosova da je posebno zabrinjavajući porast upotrebe kokaina među mladima. Takođe, upozorava na pojavu novih, izuzetno opasnih droga na tržištu u poslednje dve do tri godine.
“Ima nekih 40.000 korisnika narkotika, a od tog broja, njih 10.000 do 12.000 nazivamo problematičnim korisnicima. Problematični korisnici su oni koji su zavisni, nisu funkcionalni i često su u sukobu sa zakonom. Nažalost, to je najniži broj koji smo naveli, a takozvana “tamna brojka” uvek je problematična, ne samo na Kosovu, nego i u svetu”.
Bljakaj je naveo da je u centru za lečenje zavisnosti koji on vodi registrovano 2.900 osoba koje se bore sa narkomanijom. Međutim, procenjuje se da je stvarni broj korisnika koji se leče dva do tri puta veći, s obzirom na to da mnogi traže pomoć i u drugim centrima i ustanovama, kako unutar Kosova, tako i van njegovih granica.
“Mi registrujemo samo one koji zatraže pomoć kod nas, jer im pružamo i medicinske usluge. Oko 2.000 ljudi se leči na drugim mestima, ali mi ih ne registrujemo. Oni koji dolaze kod nas moraju biti registrovani uz ličnu kartu, i zato imamo taj broj od 2.900 registrovanih”.
Posebno zabrinjavajući trend u poslednje dve godine je porast upotrebe kokaina, tvrdi on.
“U poslednje četiri godine, mnogo se štošta promenilo – više nije heroin droga koja se najviše upotrebljava na Kosovu, nego kokain, i broj korisnika vrlo brzo raste. Proširilo se ne samo u gradovima, nego i u manjim mestima. Sada se često skupljaju grupe po nekim kućama, stanovima, i tu se prave žurke gde se dešavaju vrlo čudne stvari. Pojavile su se i nove droge koje do sada nismo primećivali, posebno u Prištini, poput pink kokaina. To je vrsta droge koja je sastavljena od četiri različite vrste supstanci. Ne sviđa mi se ta droga jer, iako nije opasnija od kokaina, kompletno menja mentalnu strukturu čoveka, posebno dok su pod njenim uticajem, i onda se ponašaju vrlo bizarno", navodi Bljakaj i dodaje:
“Od 2018. do 2021. godine, prosečna starost korisnika kokaina bila je između 40 i 45 godina. Međutim, od prošle godine, taj raspon se smanjio na 25 do 35 godina, što je za nas veoma zabrinjavajuće”.
Bljakaj upozorava da je upotreba kokaina u porastu među svim društvenim slojevima, bez obzira na ekonomski status.
“Više nema pravila – kokain koriste i najbogatiji i najsiromašniji. Cena grama kokaina na tržištu je oko 100 evra”.
Pored kokaina, Bljakaj ističe zabrinjavajuću pojavu korišćenja amfetamina kao zamene za kokain, zbog njegove niže cene.
“Amfetamin je mnogo jeftiniji od kokaina i, iako nema isti efekat, mnogi prelaze na njega. To je opasno, jer otvara vrata još opasnijim i jeftinijim drogama”.
Dodaje da je marihuana, iako mnogi misle da je bezopasna, ostavlja ozbiljne posledice na zdravlje. Zabrinjavajući je trend, kako kaže, sve veće upotrebe marihuane među tinejdžerima na Kosovu, posebno kod mladih uzrasta od 15 do 19 godina, što predstavlja alarm za društvo i institucije.
Što se tiče srpskih sredina na Kosovu, Bljakaj procenjuje da je situacija u vezi sa upotrebom narkotika podjednako alarmantna kao u većinski albanskim opštinama. Ipak, naglašava da ne postoje precizni podaci o broju narkomana u većinski srpskim opštinama.
Naglašava značaj rane prevencije, uloge porodice, kao i volje samih korisnika da započnu proces lečenja narkomanije, koji prosečno, kako navodi, traje oko devet meseci.
“Porodica mora reagovati u ranijim fazama kako bi lečenje bilo uspešnije, ali najvažnija je volja same osobe da započne proces lečenja”, zaključio je direktor NVO "Lavirint" Safet Bljakaj u podkastu Glas Kosova.