RTV KIM, 19.12.2021. - U crkvi Svetog Nikole u Prištini danas je proslavljena slava ovog hrama. Više desetina vernika raseljenih iz ovog grada, kao i oni koji žive u okolnim mestima došlo je da ovaj praznik provedu u crkvi u kojoj su se krstili, venčavali… „Neka bi dao Gospod i Sveti Nikola da se u što većem broju sabiramo ovde svake godine, a ovaj hram time ukrasimo. Jer svi smo mi ukras ovoga mesta i ovoga hrama“, poručio je u besedi prištinski paroh Zoran Gođevac.
Više desetina vernika prisustvovalo je liturgiji u hramu posvećenom Svetom Nikoli u Prištini. Ova crkva je i pre rata bila mesto okupljanja vernika iz ovog grada, ali i okoline. S obzirom da ima veliki značaj za Srbe sa centralnog Kosova, oni svakog praznika dolaze ovde da se pomole Bogu i Svetom Nikolaju Čudotvorcu. Tako je bilo i danas.
Prazničnu liturgiju služili su sveštenici Eparhije raško-prizrenske Staniša Arsić i Zoran Gođevac.
Prištinski paroh, otac Zoran kazao je da je Sveti Nikolaj Čudotvorac najpoštovaniji svetac ne samo u našem narodu, nego i u celom pravoslavnom svetu.
„Svetelj Nikolaj koga cela Srbija proslavlja danas zaista je veliki svetitelj i po tome što je bio veliki i milostiv, onaj koji je pomagao nevoljnima, koji je pomagao sirotima. On sam koji je rođen u bogatoj porodici, kada su mu umrli otac i majka, budući da je bio jedinac, on je sve svoje što je imao, što je nasledio, razdelio siromasima. Nije prodavao, nego je razdelio onima kojima je bilo potrebno“.
Otac Zoran naglašava da je Sveti Nikola zaštitnik putnika i moreplovaca, pa ga vernici prizivaju i na svojim putovanjima i u svakodnevnom životu.
„Naš odnos sa svetiteljima ne treba da bude u strahu, nego treba da bude prisniji, treba da bude kao naš odnos sa roditeljima našim. Da im kažemo svoje muke, da kažemo ono što nas tišti, da pričamo sa njima. Jer molitva u stvari jeste razgovor, nije to čisto neko puko obraćanje nekome, ispunjavanje neke obaveze, nego to je razgovor sa svetiteljima, to je ono što nas čini Hrišćanima. Jer naš Bog je živi Bog i živi su svetitelji. Neka bi dao Gospod i Sveti Nikola da se u što većem broju sabiramo ovde svake godine a ovaj hram time u stvari ukrasimo. Jer svi smo mi ukras ovoga mesta i ovoga hrama“.
Hram Svetog Nikole postradao je tokom martovskog pogroma 2004. godine, ali je posle nekoliko godina obnovljen. Od tada ga čuvaju pripadnici Kosovske policije. „Toliko je demokratija uznapredovala da jedan policajac mora da čuva pravoslavni hram u nekom demokratskom drušvu“, rekao je sveštenik.
Iz Prištine je 2004. godine otišla i gradska porodica Trajković. Ilija i njegova supruga Blaguna redovno dolaze u svoj hram.
„U blizini ovog hrama sam živeo do 2004. godine, do 18 marta. Kada dođem ovde osećaj je kao da se čovek ponovo rodi. Živeli smo u Prištini i svaki novi dalazak je kao novo rođenje“, kaže Ilija koji trenutno živi u Lapljem Selu.
Ovogodišnju trpezu i slavski kolač pripremila je rođena Prištevka Sandra Cvetković.
„Ova crkva Svetog Nikole za mene ima poseban značaj, imajuči u vidu da sam ovde i krštena i rasla u ovom crkvenom dvorištu. Živela samo par ulica više i mnogo mi je drago da sam imala mogućnost da imam kolač u ovoj crkvi. Želim da nas svake godine bude sve više, da nam Sveti Nikola donese mir i slogu“, poručuje domaćica slave.
Bez obzira što je bila prinuđena da se iseli iz grada, Sandra je svakodnevno u Prištini gde radi kao novinarka na Radio Kosovu 2.
„Ja sam bila mala kada sam izašla iz te Prištine, imala sam 14 godina. Mnogo toga je promenjeno, ali sa druge strane ja sada radim u Pirštini. Jeste promenjeno ali ima i sličnosti. Ono što je važno je da ljudi dolaze i da nemaju predrasude, da dolaze u crkvu i u grad“, kaže Cvetkovićeva.
Domaćica naredne slave biće Aleksandra Nićić, takođe novinarka. „Mnogo sam srećna što sam preuzela kolač od moje drugarice Sandre. Mnogo volim da dolazim ovde u ovu crkvu, jer ovde smo se krstile ja i moja sestra, dolazile smo kod babe i dede u goste. Sad radim ovde i kad god mi se ukaže prilika ja volim da dođem na liturgiju. Jako mi je drago što je danas puno ljudi jer obično nedeljom nema puno ljudi, ali slave su prilika da se naša tradicija očuva“, kaže Aleksandra.
Prazničnoj liturgiji u crkvi Svetog Nikole prisustvovala je i predsednica Opštine Gračanica Ljiljana Šubarić sa svojim saradnicima.