Medija centar, 18.07.2019.- Građani najjužnije većinski srpske opštine Štrpce, već nekoliko godina suočavaju se sa, kako kažu, jednim od velikih ekoloških problema koji preti čak i njihovom opstanku. Radi se o izgradnji hidrocentrala na teritoriji ove opštine, od strane Matkos Grupe koja je dobila dozvolu za gradnju nadležnog ministarstva, kao i saglasnost opštine Štrpce.
Ovo je jedna od retkih situacija gde su se u protestu protiv izgradnji hidrocentrala udružili Srbi i Albanci. Tvrde da će izgradnja nekoliko hidrocentrala ugroziti njihove reke - Lepenac, Kaluđerku i Bolovanku, a time i time i njihov opstanak, jer će, kako kažu, ostati bez pijaće vode kojom se ovo stanovništvo snabdeva.
„ Umesto da se na ovim prostorima razvija ruralni turizam, mi stavljamo reke u kanalizacione cevi. To je tragedija. Ovo pitanje nije pitanje samo kosovske vlasti, ovo je pitanje svetske vlasti“, rekao je Radojica Mrđinac iz Štrpca.
„Četiri godine se mi borimo za reku Lepenac, hoće da ubace reku u cev, to za nas nije prihvatljivo. Od te reke Lepenac mi koristimo vodu za piće. Kako ćemo ako nemamo vodu za piće“, kaže Avdi Tahiri predstavnik sela Donja Bitinja kod Štrpca.
I u najvećoj opštini sa srpskom većinom južno od reke Ibar Gračanici, građani imaju problem vezan za reku, ali ne zbog izgradnje hidrocentrale. Ovde je već pet godina problem zagađena reka Gračanka u koju se ulivaju kako žitelji kažu neke čudne otpadne vode. Najteža situacija je u Lapljem Selu i Preocu, jer je konfiguracija terena takva da voda teže protiče i često se zadržava u svom koritu, kao i karakterističan smrad iz nje.
„Jednostavno ne možete da podnesete više takav smrad. Ne možete normalno da funkcionišete znate mislim prosto osećate i umor i to utiče na naše zdravlje, ne možete da obedujete kad je doručak, ručak, večera, jednostavno zaplahne vas taj smrad, negativan miris i onda vam nije ni do jela”, kaže Gordana Đorić iz Lapljeg Sela kojoj je kuća pored same reke.
„Smrad je ogavan, a živeti pored reke... zamislite u svakom civilizovanom društvu svako mesto pati da ima rečno korito, reku kroz svoje mesto, a nama je do ovde(rukom pokazuje do nosa)’’, rekao je Nebojša Lekić iz Preoca.
Iako, kako tvrde meštani voda u ovoj reci, u šta smo se i sami uverili često menja boju, iz ministarstva životne sredine tvrde da su njihove inspekcijske službe utvrdile da se radi o otpadnoj vodi iz kanalizacije. Pored ove reke jedan od najvećih ekoloških problema u ovoj opštini je i jalovina iz rudnika Kišnica.
„Ta jalovina se prostire na površini od 50 hektara. Rudnička jalovina je nastala za vreme dok je rudnik Trepča radio. Ta rudnička jalovina, rudnički otpad zagađuje vodu, vazduh i zemlju. Zaista je regionalni problem i moram da kažem da se zajedno moramo potruditi da sprečimo ekološku katastrofu koja može da nastane“, kaže direktor Odeljenja za urbanizam opštine Gračanica Dejan Jovanović.
Problem u vezi reke imaju i stanovnici opštine Ranilug. Njega, kako smo saznali stvaraju sami meštani. U Binačku Moravu se ulivaju mnoge otpadne vode, međutim to i nije toliko veliki problem. Nevolja je u tome što ovo rečno korito mnogim meštanima služi za odlaganje smeća, koje usled velikih kiša sprečava protok reke, koja se nakon toga izliva i pored toga što uništava useve, bilo je i godina kad su poplavljene i pojedine kuće.
„Rečno korito i priobalje i sama reka sa otpadnim vodama i najlonima, kesama, plastičnim flašama je izuzetno zagađena. Osim toga, ne samo da je reka zagađena tokom izlivanja usled velikih i obilnih kiša, nego se ta voda izliva u polja gde ostaju otrovi, a u blizini se ljudi bave poljoprivredom, proizvodnjom voća, povrća. To je najveći problem'', kaže Miomir Savić iz Raniluga.
U Opštini Ranilug kažu da su svesni problema i da je rešenje u kompletnom čišćenju rečnog korita, ali da opština nema sredstva za to.
„S obzirom da je potpisan memorandum sa ministarstvom radiće se na tom prečišćavanju... stabla, debla koja su pala u vodu sve će da se počisti i da se korito reke više ne obrušava, da ne dolazi do erozije zemljišta'', kaže direktor javnih službi u Opštini Ranilug Ivan Janićijević.
Glavni ekološki problem u jednoj od najsiromašnijih većinski srpskih opština na Kosovu Novom Brdu su divlje deponije, kojih ima oko 80, ilegalna seča šuma i desetak kamenoloma.
„Dnevno prođe blizu 500, 600 teških kamiona. One manje i da ne brojim i evo vidite vidljivi su u okolini. Vidite da je prašina svuda.“, kazao je Igor Vasić iz Stanišora.
„Ne može da se diše od njih prašina na sve strane, evo možete da snimite krovove snimite sve i videćete sami. Znači nema tu više ništa voće je upropašćeno, grožđe upropašćeno...“, kaže Stojković Ljubiša iz Stanišora.
I u dve preostale opštine sa srpskom većinom južno od Ibra Partešu i Klokotu najveći problem kad je ugroženost životne sredine u pitanju jesu divlje deponije.
U tri sela opštine Parteš postoji 19 divljih deponija. Baca se sve, a poslednjih godina najviše građevinski otpad.
„Pa naravno ljudi, sami ljudi sama opšta kultura, jer niko drugi iako su kontejneri uklonjeni pre dve godine, tako da ljudi sad smeće skupljaju u platične kese i stave ispred dvorišta'', kaže Ničić Srđan iz Pasjana.
,, Najčešće se nalaze na krajevima, negde gde je neko veliko prostranstvo, gde je opštinsko zemljište’’, kaže Stefan Stojanović iz Parteša.
Slična je situacija i u četiri sela opštine Klokot. Pored Klokota, ovu opštinu čine i selo Vrbovac, Mogila i Grnčar. I pored toga što postoje kontejneri u svakom mestu, postoje i brojne deponije.
„Narod zagađuje, ali trudimo se, imamo sada dosta radnika koji su u svim selima i gledamo da održavamo tu zdravu sredinu i gledamo da bude što lepše, što bolje svako selo, svaka ulica“, rekao je Zoran Nojkić iz Klokota.
Zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranaja Milena Zdravković kaže da je neadekvatna infrastruktura najveći problem kad je životna sredina u pitanju.
„To je kanalizaciona infrastruktura, jer imamo veći broj stanovnika, imamo veći broj objekata i svi su priključeni na istu kanalizacionu mrežu. Takođe veliki problem su i divlje deponije i nedostatak infrastrukture kada su legalne deponije u pitanju takođe nedostatak kapaciteta za skladištenje otpada. Regionalne deponije gde se otpad deponuje iz ovih mesta su takođe pri kraju svog životnog veka“, kazala je Milena Zdravković.
U opštinama sa srpskom većinom na Kosovu južno od reke Ibar ne postoji nijedna registorvana deponija za odlaganje smeća.
Reportažu o životnoj sredini u većinski srpskim opštinama južno od Ibra realizovao je Medija centar uokviru projekta Kosovo – Istok, Zapad, Sever Jug, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.