Gaši: Taksa će ostati na snazi i nakon parlamentarnih izbora
11/09/2019 12:07|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 101 |
|


 

Zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši rekao je da smatra da će taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostati na snazi i nakon parlamentarnih izbora na Kosovu koji će biti održani 6.oktobra.

„Posle izbora će opet biti taksa, dok se ne sedne, da se pregovara i da dođemo do mirnog rešenja. Mi moramo da razgovaramo sa srpskom stranom i da dođemo do nekog okvirnog dogovora, pa ćemo posle da vidimo kako da ukinemo taksu. Srpska vlast treba da pokaže volju, da na kraju pregovora prizna Kosovo“.

Gaši smatra da će i Srbija biti na dobitku kad prizna Kosovo.

„Srbija će dobiti Evropsku uniju, dobiće mir ovde, dobiće tržište ovde, dobiće investicije. Dobićemo i mi investicije, stanje će biti relaksirano, dobićemo i strane investicije više nego što imamo danas i mi i Srbija“.

Prema rečima Gašija uvođenje takse od 100 odsto nije imalo negativne posledice po Kosovo, već naprotiv.

„Mi smo ranije dok nije postojala ta taksa inkasirali u budžet 35,7 miliona evra, od uvoza.. Sada, kad smo zamenili tu robu koja umesto iz Srbije i BiH stiže iz drugih država, imamo 42 700 000 evra. Znači, imamo sedam miliona evra više u odnosu na raniji period i to samo u periodu od novembra prošle, do aprila ove godine“.

Razlog ovog budžetskog povećanja je, kako kaže Gaši, to što zemlje koje nisu članice CEFTA spoazuma, poput Turske i ostalih iz kojih se uvozi roba na Kosovo, plaćaju carinu od 10 odsto, što nije bio slučaj sa Srbijom i BIH, jer su te zemlje, kao članice CEFTE oslobođene carinskih dažbina.

Od uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH najviše su, prema rečima Gašija, profitirale zemlje iz kojih se roba uvozi, a najveći „gubitnici“ su Srbija i sami građani.

„Nemačka, Turska, Grčka, Albanija, Makedonija i Poljska su najviše zaradile od ovih taksi, jer su povećale izvoz na Kosovo. Najveću štetu od takse trpi privreda Srbije, a istina je i da su porasle cene na Kosovu, jer doneti robu iz Srbije i dovesti robu iz Nemačke nije baš ista cena. Takođe, građani uvek u političkim stvarima pate i ovde i u Srbiji jer i tamo su ljudi radili u nekim frabrikama, koje danas nemaju taj izvoz i oni imaju problema. Znači uvek narod pati zbog politike“.

BDP na Kosovu među najvišim u regionu

Zamenik ministra finansija u Vladi Kosova kaže da Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda od oko 4 odsto i među vodećim je po rastu i stabilnosti u regionu. On je kazao i da je u poslednjih 15 godina međunarodna zajednica pomogla Kosovo sa više od tri milijarde evra.

„Od početka 2004. godine do danas međunarodna zajednica je kroz razne fondove i preko ambasada pomogla Kosovu sa 3 milijarde i 100 miliona evra. Takođe je za razne infrastrukturne projekte, preko budžeta uložen još 201 milion evra od strane međunarodne zajednice“

Gaši, koji je i bivši zamenik guvernera Centralne banke Kosova kaže i da pomoć kosovske dijaspore iz godine u godinu raste i da se procenjuje da godišnje na Kosovo iz dijaspore dolazi oko dve milijarde evra.

„Preko finansijskih institucija, što možemo da pratimo, dolazi 850 miliona evra godišnje. Međutim, mi smo napravili analizu, još dok sam bio u Centralnoj banci, na osnovu analize sa građanima iz dijaspore kad napuštaju Kosovo posle odmora. Pitali smo ih koliko troše na Kosovo i svaka porodica troši oko 3. 500, do 4. 000 evra. Tako smo došli do podataka da oni troše kad dođu oko milijardu i dvesta miliona, do milijardu i petsto miliona evra.. Ako uzmamo i ovih 850 miliona koje dolaze preko finansijskih institucija, to je oko 2 milijarde evra“.

Javni dug Kosova oko 1,1 milijarda evra

„Javni dug Kosova je 16,50 odsto BDP-a što u parama iznosi milijardu i sto miliona evra. Od tog iznosa oko sto miliona sedamsto miliona je unutrašnji dug, a oko 430 miliona su dugovi prema inostranstvu i razni krediti. U tom delu nisu ušli još neki krediti koji su inostrani, koje treba rešavati postepeno, kao oni sa Srbijom i taj problem još postoji“.

Govoreći o trendovima uvoza roba i usluga na Kosovo i izvoza sa Kosova, Gaši kaže da su oni tragični za Kosovo.

„Mi imamo trgovački deficit i to je najveći problem koji treba rešavati. Mi izvozimo oko 350 miliona evra, a uvozimo preko 3 milijarde evra, znači deset puta više. U ovoj godini do sada smo najviše izvozili u države koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom – Albanija, Makedonija, Crna Gora... U Srbiju izvozimo dva miliona i četiristo hiljada, Bosna i Hercegovina petsto hiljada i Moldavija milion. Imamo i osam država Evropske unije oko 13 miliona, tako da mi malo izvozimo. Mi nismo veliki izvoznik jer imamo malo robe za izvoz“.

Gaši kaže da je trend stranih investicija na Kosovo održiv i da iznosi oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, što je po njegovim rečima, posledica problematične političke situacije između Kosova i Srbije.

 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca