GLASALI, NE GLASALI, POLOŽAJ SRBA NA KOSOVU SE NEĆE PROMENITI
07/09/2013 11:35|Autor: office@newpressproduction.com|Pregleda: 1216 |
|


 
 
Prva debata, u novom ciklusu "Srpsko srpskog dijaloga" koji je posvećen lokalnim izborima na Kosovu, održana je u Medija centru, u Čaglavici, 05.septembra 2013.godine. Gost debate je bio Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova, koji je o predstojećim lokalnim izborima na Kosovu, razgovarao sa desetoro građana, oba pola, različitih godina starosti i različitog obrazovanja. Iako, broj učesnika debate, možda ne izgleda dovoljno reprezentativan, debata je bila izuzetno konstruktivna, bilo je različitih mišljenja, a prisustvo, u najvećem broju, visoko obrazovanih ljudi, koji u opisu svog posla imaju kontakte sa mnogo ljudi, debati daje posebnu težinu i legitimitet. Jedno od pitanja koje je bilo upućeno našem gostu, od strane četrdesetpetogodišnjeg profesora iz Ugljara, a koje je glasilo:“Kako se zove država u kojoj živite,“ iziritiralo je potpredsednika Skupštine Kosova i on nije želeo da se pojavi u emisiji, koju smo snimili nakon debate, iako je to unapred dogovoreno.
Polovina učesnika ove debate misli da će Srbi koji žive južno od Ibra, masovnije izaći na lokalne izbore na Kosovu, 03.novembra, ove godine. Razlog za to, jeste i jedinstveni poziv rukovodstva Republike Srbije, ali i mišljenje da dosadašnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama, i na lokalnom i na centralnom nivou, nisu imali dovoljan legitimitet, upravo zbog male izlaznosti birača. Druga polovina učesnika debate misli, da  ni na ove, a ni na bilo koje druge izbore koje raspisuju kosovske vlasti, ne treba izlaziti, već jedinstvenim mirnim bojkotom, naterati Međunarodnu zajednicu,
koja je najodgovornija za ovakvo stanje Srba na Kosovu, da promeni politiku prema Kosovu i prema srpskoj zajednici, uopšte. Što se tiče izbora na severu Kosova, učesnici debate misle da će izlaznost biti mala, ali da će lokalna vlast na severu Kosova, ipak biti izabrana, i da su Srbi na severu u položaju, u kome su Srbi koji žive južno od Ibra, bili pre četiri‐pet godina. Što se tiče očekivanja od ovih izbora, mišljenja su podeljena, i kreću se od toga da će sve da bude gore u životu Srba, i da će konačno da zažive institucije Republike Kosova i na severu, do toga, da će biti bolje, da će se izabrati ljudi koji će u
potpunosti zastupati i zaštiti interese Srba na Kosovu. Kada su posledice neizlaska Srba na lokalne izbore u pitanju, i tu je bilo različitih mišljenja, od toga da se ništa neće promeniti u životu Srba, izašli oni, ili ne, na izbore, pa do toga da postoji mogućnost
gašenja opština sa srpskom većinom i njihovog povratka u okvir starih opština, u kojima bi Srbi, ponovo, bili manjina. I pored mišljenje većine da se ništa neće promeniti u životima Srba, već, naprotiv, da će situacija biti gora, posle lokalnih izbora, ipak se nazire neka nada u diskusijama učesnika debate u kojima kažu da bi bilo dobro da na vlast dođu ljudi koji će raditi u interesu zajednice, a ne u sopstvenom, i u interesu
svoje stranke. Takođe, učesnici debate su izrazili strahovanje da će se posle ovih izbora prekinuti veze između države Srbije i lokalnih Srba, i da će ekonomski opstanak biti doveden u pitanje. Kao i na svakoj debati do sada, i današnji učesnici debate naglašavaju da je za opstanak Srba na ovim prostorima, osim podrške države Srbije, najvažniji povratak raseljenih i obezbeđivanje ekonomskih uslova, i za opstanak, i za povratak. Većina učesnika debate misli da dosadašnji predstavnici Srba u lokalnim vlastima nisu uradili dovoljno na poboljšanju uslova života svojih sunarodnika, ali da za to nisu samo oni krivi, već I centralne institucije na Kosovu. Potpredsednik Skupštine Kosova, Petar Miletić, smatra da bi izlaznost na ove izbore bila veća i da nije bilo poziva Beograda, mada izlaznost i na prošlim izborima, nije bila mala. Što se tiče izlaska birača
na severu Kosova, on misli, da to zavisi od toga koliko je zaista čvrst stav Srbije o tome i od bezbednosti koju će imati, kako kandidati, tako i sami glasači. Srbi sa juga Kosova će izaći na izbore i zato o toj temi ne treba ni pričati, ali će zato posledica neizlaska na birališta, Srba sa severa, biti nastavak političke krize, koja uslovljava ekonomsku krizu.
Ekonomska kriza podstiče ljude na potragu za boljim životim i na odlazak sa prostora Kosova, u ovom
slučaju, sa severa, koji nije ekonomski atraktivno područje. Što se tiče rada dosadašnjih lokalnih vlasti, uvek može da se uradi više i bolje, ali su pozitivni rezultati vidljivi, različiti od opštine do opštine, smatra potpredsednik kosovakog parlamenta. On zaključuje da je sada prilika za sve one koji smatraju da mogu i znaju bolje, da se kandiduju na
izborima, pobede na njima i realizuju svoje ideje.
 
I Z V E Š T A J
 
Na prvo pitanje, da li misle da će na ove lokalne izbore na Kosovu, Srbi koji žive južno od Ibra, masovnije izaći, većina učesnika debate je rekla, da bi trebalo i da hoće, a da je glavni razlog što je kompletno rukovodstvo Srbije, javno pozvalo građane da izađu na birališta. Ali, bilo je i mišljenja, da na ove izbore ne treba izaći, već ih treba jedinstveno bojkotovati i tim mirnim bojkotom naterati Međunarodnu zajednicu da promeni politiku prema Kosovu i prema srpskoj zajednici „Konačno je srušena glavna prepreka za odaziv birača, a to je Vlada Srbije, s obzirom, da mi Srbi ovde funkcionišemo tako što smo finansijski vezani za Vladu Srbije“, misli diplomirani ekonomista iz Čaglavice, 32 godine. 
 
„Ljudi će da glasaju jer postoji jedinstvena srpska lista“, radnik iz Čaglavice, 39 godina.
„Izlaznost na prošle lokalne izbore je bila u promilima, a sada će biti u nekim procentima, ali će izlaznost, ipak, biti mala, bez obzira na poziv Beograda“,diplomirani ekonomista, 57 godina. „Ja sam protiv izlaska na izbore, jer su ovo izbori koji su protiv Ustava Republike Srbije i zato što smatram da dosadašnje učešće takozvanih predstavnika Srba u tim kosovskim institucijama, nije dalo nikakve rezultate“, profesor iz Ugljara, 45 godina. „Mislim da će izlaznost biti veća, jer su skinute sve moguće blokade. Ako su ljudi svih ovih godina, pod jako nepovoljnim uslovima, ostali ovde da žive i bili šamarani od raznih političara, sada je vreme da izaberu svoje prave predstavnike i da sami odluče kome će dati svoj glas“, direktor nevladine organizacije iz Lapljeg Sela, 55 godina.
„Ja očekujem veću izlaznost, zbog Briselskog sporazuma, zbog podrške Beograda, zbog kandidovanja takozvanih srpskih predstavnika, a ne samo kosovskih, a takođe očekujem i veći kvalitet ljudi koji će se birati“, diplomirani novinar, 28 godina.
„Mislim da će izlaznost biti veća. Iako je poziv iz Beograda bio presudan, izlaznost bi bila veća i da taj poziv nije došao, zbog toga što su ljudi imali prilike da, u protekle tri‐četiri godine, vide da im je učešće u institucijama neophodno i da samo tako mogu da funkcionišu,“ direktor nevladine organizacije iz Klokota, 32 godine.
Potpredsednik Skupštine Kosova, Petar Miletić kaže da očekuje veći izlazak na jesenjim lokalnim izborima. On smatra da ni na prošlim izborima izlaznost Srba koji žive južno od Ibra, nije bila mala, ali da bi ove godine broj izašlih na izbore bio veći, i da nije bilo poziva Beograda: „Puno ljudi sluša šta kaže Beograd i to će biti još jedan od razloga da izlazak na ove izbore bude masovniji nego što je bio.“ Što se tiče uzlaska Srba sa severa na ove lokalne izbore, učesnici debate misle da će ona da bude jako
mala, jer su ljudi uplašeni i zbunjeni. „To što je Srbija rekla da mora da se izađe na izbore, za sever Kosova ne znači mnogo. Tamo je primenjen jedan recept koji je ovde promovisala Samostalna liberalna stranka, tj. porodice su „uglavljene“ na te liste. Simptomatično je pojavljivanje Krstimira Pantića na toj listi, ako znamo da je bio žestoki protivnik izbora i verovatno to nije dobrovoljno. Mislim da će tamo izlaznost biti zanemarljiva, jer je tamo izuzetno jaka Demokratska stranka Srbije“, misli bivši novinar iz Čaglavice, 57 godina. „Izašli Srbi severno od Ibra, ili ne, na lokalne izbore na Kosovu, procesi koji su planirani, biće nastavljeni i ja očekujem da će ljudi shvatiti da će, hteli oni ili ne, i na severu sve da profunkcioniše kao što je počelo, pre četiri godine, ovde kod nas. Ovo im je jedinstvena prilika da sami usmeravaju te procese koji će se odvijati, na način koji će njima odgovarati,“ kaže predstavnik nevladine organizacije iz Gračanice, 32 godine. „Zapad je uvek režirao situaciju na Kosovu, pa će i sada da bude kako oni kažu“, stav je radnika iz Čaglavice, 57 godina. „Izlaznost na severu, ako je i bude, biće u promilima i biće to porodični izlasci“, kaže profesor iz Ugljara, 45 godina. „Na osnovu mojih saznanja i razgovora sa građanima sa severa Kosova, izlaznost će da bude jako mala, jer oni misle da će izlaskom na kosovske izbore, prihvatiti kosovske zakone i da će tako da budu „utopljeni““, direktorka nevladine organizacije iz Lapljeg Sela.
„Ja očekujem da će i na severu Kosova izaći dovoljan broj ljudi i da će se formirati institucije, makar i sa minimumom legitimiteta, od nekih dvadesetak procenata. Bez obzira na izlaznost, te institucije će biti formirane, to je neminovnost,“ kaže novinarka iz Prištine, 28 godina.
„Ne očekujem neki veći odziv jer su ljudi tamo zbunjeni, ali sam primetila da žele da saslušaju onog ko želi da im nešto objasni. Oni su uplašeni, jer ne znaju šta će im doneti 05.novembar, a niko iz tih političkih stranaka nije bio spreman da im to objasni“, kaže predstavnica jedne nevladine organizacije iz Klokota, 32 godine. „Specifikum ovih izbora, jeste prvi put organizovanje izbora na severu, od strane kosovskih institucija, Bilo je izbora i ranije, ali ih je organizovao UNMIK i tada su svi izašli na te izbore“, podseća Petar Miletić, kaže da očekuje malu izlaznost na izbore građana koji žive severno od Ibra i dodaje da „i ta mala izlaznost zavisi od jednog ključnog faktora, a to je bezbednost. Znači, zavisiće od toga, koliko će se ljudi
osećati slobodno da rade kampanju i pod kakvim će pritiskom biti i da li će se birači osećati da mogu slobodno da izraze svoju volju na biralištima. “
„To je izazov za kosovsku policiju, za EULEX i za KFOR, ali izlaznost će zavisiti i od toga koliko će tvrd stav imati Beograd, koji je, ipak, najuticajniji, na severu Kosova, među kosovskim Srbima, “ zaključuje Miletić i dodaje da je veliki napredak, pojavljivanje i kandidovanje nekih lista sa severa Kosova. Potpredsednik kosovske skupštine kaže da je njegov dominantan utisak, prilikom razgovora sa ljudima sa severa, neizvesnost i da, bez obzira na sve, oni očekuju neko rešenje, jer žele da planiraju svoj život,
malo duže od godinu‐dve unapred. Nadovezujući se na izlaganje Petra Miletića i na njegov stav da Beograd ima ključnu ulogu u procesima na severu Kosova, bivši novinar iz Čaglavice je rekao da Beograd gubi tu kontrolu, jer „posle 03.novembra, tamo više neće postojati država Srbija, već će postojati Republika Kosovo“. „Kada je gospodin Miletić spomenuo neizvesnost koja plaši Srbe sa sa severa, mogu vam reći da je to
zbog negativnog primera sa juga. Mi, četrnaest godina živimo u nenormalnim uslovima. Znajući kako mi živimo, da ne postoji vladavina prava i da se ljudska prava krše u svakom segmentu, normalno je da se ti ljudi plaše“, kaže direktorka jedne nevladine organizacije iz Lapljeg Sela. I na direktno pitanje, koje su posledice neizlaska na lokalne izbore, mišljenja učesnika debate, su bila podeljena. „Kada bi Srbi bili jedinstveni i kada nijedan Srbin ne bi izašao na izbore, promenila bi se kompletna politika, čak i politika Međunarodne zajednice. To su nama govorili još 2000.godine, predstavnici
međunarodnih organizacija. Problem je u nama što smo nejedinstveni i što nemamo jedinstveni nacionalni interes. Znači, potrebna nam je jedinstvena politika, bilo da kaže da izađemo, bilo da ne izađemo na izbore“, mišljenje je direktorke nevladine organizacije iz Lapljeg Sela. „Od PAVK‐a, u kome su bili tamo neki Srbi, pa sve do takozvane opštine Gračanica koja je formirana I gospodina Miletića, koji je potpredsednik skupštine Kosova, ja se pitam šta su oni uradili, da bi poboljšali,
koliko‐toliko, položaj srpakog naroda na prostoru Kosova i Metohije? Ako ne izađemo na ove izbore,  mislim da se naša pozicija neće promeniti, kao što se neće promeniti ako izađemo i glasamo. Nekome je cilj, prosto rečeno, da nas ovde, nema. Ako mi učestvujemo u svom sopstvenom propadanju, snosićemo istorijsku odgovornost, kad‐tad,“ kategoričan je profesor iz Ugljara. „Ako ne izađemo na izbore, neće se formirati opštine, a opštine su servis građana“, misli dvadesetosmogodišnja novinarka, na šta je profesor iz Ugljara reagovao rečenicom: „Ova opština Gračanica je servis Samostalne liberalne stranke, a ne građana“. Predstavnica jedne nevladine organizacije iz Klokota, iz Kosovskog Pomoravlja, misli da će Srbi, neizlaskom na izbore, izgubiti legitimne predstavnike u vlasti: „Ako ne budemo izabrali odgovarajuće
ljude, svi naši interesi će biti ugroženi. Postoji pretnja da će se onda neke novoformirane opštine vratiti u okvir starih opština, u kojima će Srbi ponovo da budu manjina.“ Tridesetdvogodišnji diplomirani ekonomista iz Čaglavice kaže: „Što se tiče Srba koji žive južno od Ibra, ovo pitanje je nepotrebno, jer će oni na ove izbore izaći. Srbi na severu su sada tamo, gde smo mi bili 2009.godine. Ako se setimo šta se nama tada desilo, možemo samo da pretpostavimo šta će se desiti njima.“
„Ni Sveti Sava nije uspeo da ujedini Srbe, i zato će uvek da bude i onih koji izlaze i onih koji ne izlaze na izbore. Ovde je u pitanju stepen legitimnosti tih vlasti, da li će to da bude u promilima, kao što smo imali, ili će to da bude u procentima? A što se tiče posledica, posledice ćemo trpeti, i ovako, i onako. U pitanju
su procesi, bez obzira, želeli ih mi, ili ne“, kaže diplomirani ekonomista, 57 godina.
Petar Miletić kaže da je za njega politika bojkota kosovskih institucija završena onog trenutka kada je koalicija Povratak izašla na parlamentarne kosovske izbore:
„Ja mislim da politička strategija ne može da se zasniva na tome da se jednom izađe na izbore, a drugi put, ne. Jedino što bi dalo neki rezultat, kada je u pitanju politika bojkota kosovskih institucija, jeste da se nijednom ne izađe na izbore. Onda bi se, možda, promenila i politika Međunarodne zajednice,koja je, definitivno, najuticajnija.“
I potpredsednik Parlamenta Kosova misli da će Srbi koji žive južno od Ibra izaći na izbore i da zato o posledicama i ne treba razmišljati, ali da ne treba plašiti Srbe na severu da će im u slučaju neizlaska na izbore, Albanac biti gradonačelnik i slično: „Neće, bez obzira što je moguće, jer je bi bio problem da Albanac, čak i ako pobedi, dođe u svoju kancelariju, u kojoj bi trebalo da radi“. On kaže da ne bi trebalo
da motiv izlaska Srba sa severa, bude sprečavanje da Albanac postane predsednik opštine, već da „bi pokrenuli taj prostor, koji je, na neki način, začauren“
„Ono što je posledica neizlaska na izbore, na severu Kosova, jeste nastavak političke krize. Nastavak političke krize, znači nastavak ekonomske krize, a to znači nastavak lošeg života. Nastavak lošeg života podrazumeva odlazak sa tih prostora, jer će ljudi tražiti bolji život na drugom mestu i zato što su migracije najnormalnija stvar u modernom svetu“, rekao je Miletić i dodao: „Nije sever Kosova atraktvno
područje, posebno nije atraktivno ekonomski“. Posle ovog izlaganja, nastala je žučna rasprava između bivšeg novinara iz Čaglavice i potpredsednika
Skupštine Kosova. Pedsetsedmogodišnji bivši novinar je rekao da spominjanjem koalicije Povratak I njenog učešća na izborima, gospodin Miletić ima želju u podsvesti da opravda učešće SLS‐a u kosovskim institucijama. On smatra da to se to ne može porediti, jer su različiti uslovi izlaska na izbore i da treba pogledati ko je upravljao Kosovom kada su jedni izašli na izbore, a ko u drugom slučaju i dodaje:
„Samostalna liberalna stranka je učestvovala u proglašenju nezavisne Republike Kosovo“. Petar Miletić je rekao da nema razloga da brani svoj izlazak na izbore, da je to njihova politika od početka i dodao: „Naravno, da nismo učestvovali u proglašenju nezavisnosti Kosova, naravno da nigde nema naše podrške za tako nešto i ovo je pokušaj lične diskreditacije“. Na tvrdnju Petra Miletića da 10 srpskih poslanika i još jedan poslanik Skupštine Kosova nisu glasali za nezavisnost Kosova, bivši novinar je rekao da nisu ni izašli za govornicu, i javno rekli da su protiv te nezavisnosti.
Šta će se promeniti i šta bi želeli da se promeni u njihovim životima posle lokalnih izbora na Kosovu, većina učesnika debate je rekla da ne očekuje ništa bolje i da nisu optimisti.
„Od ovih izbora očekujem legitimne predstavnike vlasti i želim da u mojoj opštini pobedi čovek koji će biti sposoban da se nosi sa svim izazovima koje će doneti 05.novembar i čovek koji će nastaviti dosadašnje procese. Želim da pobede oni koji će znati da se brinu o nama i koji će nas zaštititi na sve moguće načine“, kaže predstavnica jedne nevladine organizacije iz Klokota i dodaje da ne očekuje neko izraženo ekonomsko jačanje srpskih sredina, dok ne ojača srpska zajednica. „Trebalo bi da pobedi neko ko će da bude otvoren i transparentan prema svima, neko ko će da bude predsednik opštine svih građana. Takođe očekujem ravnomerniji razvoj svih sela“, stav je novinarke iz Gračanice. „Ja očekujem da bude izabran neko ko će da radi u interesu zajednice, a ne u interesu interesne grupe
kojoj pripada“, stav je direktorke jedne nevladine organizacije, koja je još rekla: „Ne slažem se da treba nastaviti dosadašnje procese, jer kada se vratim nekoliko godina unazad, odmah pomislim na to koliko se ljude iselilo, a da povratka raseljenih nema, nema vladavine prava i nismo zaštićeni, ni mi, ni naša imovina.“ „Posle lokalnih izbora, ja očekujem samo pogoršanje života Srba na prostoru Kosova i Metohije, u
svakom smislu. Od ovakvih Srba, kao što su ovi iz Samostalne liberalne stranke, ja očekujem samo potop. Sa njima, daleko bilo. Zato sam ja za pasivan bojkot i ne želim da učestvujem u sopstvenoj propasti“, kategoričan je profesor Ekonomske škole u Lapljem Selu. „Očekujem da na kraju mandata bilo kog gradonačelnika, kojeg izaberemo, bude bar jedan Srbin više, u opštini Gračanica, jer živim ovde. Ne mislim samo na povratak već da se i ovde rađaju deca“, diplomirani ekonomista iz Čaglavice.
„Očekujem da će budući gradonačelnik da ulaže i u selo u kojem živim, jer aktuelni gradonačelnik, do sada, nije obraćao pažnju na nas“, radnik iz Čaglavice, 39 godina.
„Posle izbora, biće jako loša situacija za sve Srbe. Za ove koji su se kandidovali, će biti dobro, a građani će doživeti kolaps, jer će se posle izbora prekinuti veze između Srbije i Srba sa Kosova. Veliki broj ljudi će ostati bez posla. Ako znamo da je Kosovo svetski prvak i bez evidentiranih kosovskih Srba, to me tera da ne očekujem ništa dobro“, šef jedne službe koja funkcioniše po sistemu Republike Srbije, 57 godina.
Na pitanje kako ocenjuju rad dosadašnjih predstavnika na lokalnom nivou, mišljenja učesnika debate su, takoše, bila podeljena. „Čista jedinica, jer sve što su uradili, uradili su iz stranačkih interesa. Reći ću samo, osim ostalih njihovih propusta, da je mene sramota što su srpsku kraljicu Simonidu, postavili u ležeći položaj“, kaže bivši
novinar iz Čaglavice i dodaje da sumnja i u ispravnost finansijskog poslovanja opština sa srpskom većinom, posebno opštine Gračanica, na čijoj teritoriji živi, i dodaje: „Predstavnici SLS‐a su u kosovskim institucijama po Ustavu i zakonima Kosova, a ne po želji Hašima Tačija“. „Nisam zadovoljan, nisu uradili ništa“, radnik iz Čaglavice, 57 godina. „Od jedan do pet, ocena je nula“, radnik, 39 godina. „Možete da uradite hiljadu dobrih stvari, ali možete da uradite jednu lošu, koja će da uništi hiljadu dobrih“, predstavnik nevladine organizacije iz Gračanice, 33 godine. „Dosadašnji njihov rad je poražavajući, a rad lokalnih vlasti koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije, još je gori. Oni su interesna grupa i jedinu korist ovde, imaju oni sami“, profesor Ekonomske škole iz Lapljeg Sela. „Kada je lokalna vlast u pitanju, njima je sužena mogućnost delovanja, u onom delu gde su bitni interesi moje zajednice. Znači, lokalna vlast nije ni mogla da uradi mnoge stvari, jer nije imala ovlašćenja i bila je blokirana od strane centralne vlasti. Kao građanka Lapljeg Sela, mogu da pohvalim rad na
poboljšanju infrastrukture“, kaže direktorka nevladine organizacije iz Lapljeg Sela.
„Kao građanka, ja želim da imam servis u toj opštini, koji će da mi obezbedi vodu, struju itd. Dosta toga se promenilo, u pozitivnom smislu, a ja, u visoke politike, ne želim da ulazim“, novinarka, 28 godina. „Ja sam lično zadovoljna trudom koji je opština Klokot uložila na poboljšanje uslova života, ali mislim da odnos centralnih vlasti prema lokalnim, nije na nivou na kome bi trebalo da bude“, profesorka iz Klokota, 32 godine.
Petar Miletić smatra da su različite uspehe postigli različiti gradonačelnici, ali da on misli da je najveći uspeh, upravo formiranje tih opština sa većinskim srpskim stanovništvom i kaže: „Drugi pozitivni rezultat svih gradonačelnika, jeste, da je dosta toga urađeno na infrastrukturi, i putevi, i trotoari, i osvetljenje ulica, napravljeni su stanovi itd. Ima dosta rezultata, a i dosta je investicija, sa centralnog nivoa, ušlo u ove novoformirane opštine.“
Potpredsednik Skupštine Kosova je zaključio da je uvek moglo bolje i više i da se uradi, ali da sada priliku za to imaju oni koji misle da mogu bolje i da imaju bolje ideje nego njihovi prethodnici: „Neka izađu na izbore, pobede na izborima, predstave ljudima sebe i svoje programe i svoje ideje, I neka oni vode opštine, onako kako misle da je bolje“.
Na kraju debate, profesor iz Ugljara je upitao Petra Miletića:“ Kako se, gospodine, zove država u kojoj živite?“, na šta je potpredsednik kosovskog parlamenta odgovorio:“Ne možete da mi postavite pitanje, jer ste vrlo ostrašćen čovek“.Saznavši da će i pomenuti profesor iz Ugljara, gostovati u emisiji, srpsko‐srpski dijalog, zajedno sa njim, potpredsednik Skupštine Kosova, Petar Miletić, napustio je prostorije Medija centra i odbio učešće u emisiji, koje je ranije dogovoreno.
 
Izvor: New press
Foto: EPA- Radio Slobodna Evropa 
 
 
 

Komentari


Unesite sigurnosnu šifru

Komentari posetilaca