Opštine Priština i Gračanica suočavaju se s ozbiljnim izazovima u oblasti ekologije, komunalnih usluga i bezbednosti, ali njihova saradnja je i dalje ograničena, istaknuto je u emisiji „Heroji našeg doba“. Ljuljzim Fuštica, direktor za bezbednost i vanredne situacije u Prištini, i Dejan Dimitrijević, direktor JKP „Ekologija“ u Gračanici, ukazali su na ključne zajedničke probleme dve opštine, među kojima su saobraćajne gužve, ilegalne deponije, kriminal, upotreba droga, ekološki izazovi, poput zagađenja reke Gračanke, kao i problemi sa jalovinom. Iako postoji određena saradnja, političke i institucionalne prepreke i dalje dominiraju, otežavajući efikasno rešavanje ovih problema.
Direktor za bezbednost i vanredne situacije u opštini Priština, Ljuljzim Fuštica, izjavio je da gradonačelnica Gračanice, Ljiljana Šubarić, odbija da se sastane sa gradonačelnikom Prištine, Perparimom Ramom, u cilju, kako je naveo, uspostavljanja saradnje između Prištine i Gračanice. Fuštica je istakao da bi saradnja trebalo da se fokusira na rešavanje zajedničkih problema, poput ekologije, komunalnih usluga i bezbednosti, kako bi se poboljšali uslovi života za građane obe opštine. Dodao je da gradonačelnik Prištine smatra da u ova pitanja politika ne bi trebalo da se meša, već da bi fokus trebao biti isključivo na dobrobiti građana.
“Mi nismo dobili pozitivan odgovor od strane gradonačelnice Gračanice. Pokušavali smo poslednje dve godine. Imali smo nekoliko sastanaka i sa predstavnicima KFOR-a, UNMIK-a, OEBS-a i tražili smo da preko njih zakažemo sastanak. Nažalost, nismo uspeli. Gradonačelnica nije prihvatila. Još jednom ponavljam, mi smo spremni. Gradonačelnik je spreman u bilo koje vreme da se sretne, i sa odgovornošću mogu da potvrdim da, s naše strane, od strane grada Prištine i gradonačelnika Prištine, postoji spremnost. On je veoma apolitična osoba. Radio je dugo u Londonu i vratio se posle više od 20 godina. Protiv svih šansi postao je gradonačelnik, i on nije politička osoba. Još jednom kažem, želimo da se gradonačelnici Prištine i Gračanice sastanu kako bi razgovarali, jer smatramo Gračanicu delom Prištine”, rekao je Fuštica.
Govoreći o važnosti saradnje između dve opština koje se graniče, direktor JKP “Ekologija” Dejan Dimitrijević istakao je da saradnja postoji u određenim oblastima, poput upravljanja otpadom, ali je naglasio da u drugim segmentima i dalje izostaje, što, prema njegovom mišljenju, ukazuje na upliv politike.
“Zaista postoji saradnja i postoji komunikacija konkretno kad je upravljanje otpadom i mi jesmo deo svih tih aspocijacija, i naravno izveštavamo ministarstvo o svim stvarim a koje se dešavaju u Gračanici, ali pre dve godine se desila jedna podela vozila u Prištini koja nije dotakla Gračanicu. Bili smo uskraćeni poršle godine, Znamo da Priština ima ozbiljan problem sa upralvjanjem otpada mi nemamo u Gračanici. Podeljena su nova vozila, a mi nismo uključeni i sada postoje nove inicjative podele vozila novih a mi opet nismo uključeni”, rekao je Dimitrijević.
Problem reke Gračanke: Zagađivač identifikovan, ali…
Govoreći o ekološkim problemima u opštini Gračanica, Dejan Dimitrijević je istakao da reka Gračanka predstavlja jedan od glavnih izazova, jer građani već godinama trpe posledice njenog zagađenja. Posebno u letnjim mesecima kada se situacija pogoršava zbog neprijatnih mirisa i promene boje reke. Dimitrijević je naveo da je po ovom pitanju bilo saradnje između opština Gračanica i Priština.
„Svi znamo za taj problem i ne znam koliko dugo već traje problem reke Gračanke i neprijatnog mirisa. Taj problem mora biti rešen. Znamo da zagađivač nije sa teritorije Gračanice, već dolazi iz pravca opštine Priština, jer postoji jedan krak reke gde se otpadne vode iz Ajvalije ulivaju. Trudili smo se i više puta formirali komisije i zajedničke grupe inspekcije, izlazili smo na teren, ali problem se navodno reši i za kratko vreme se ponovo pojavi. Rešenje nije održivo, jer zagađivač prestane, pa onda opet počne sa radom“, naveo je Dimitrijević.
Da je saradnje bilo, potvrdio je i Ljuljzim Fuštica, koji je naveo da su zajedničkim međuoopštinskim naporima inspektori uspeli da identifikuju zagađivača. Međutim, istakao je da je „predmet prosleđen na centralni nivo“ i da problem još uvek nije rešen.
„Taj zagađivač je fabrika koja proizvodi lakove i boje, a nalazi se na teritoriji opštine Priština, u selu Ajvalija. Napravili smo izveštaj i poslali ga nadležnom ministarstvu. Mi, kao grad, nemamo ingerencije da rešimo problem, već smo ga prosledili nadležnom ministarstvu i čekamo da se oni time bave. Nažalost, još uvek nisu preduzeli nikakve mere. Sledeće godine ćemo ponovo poslati inspekciju“, izjavio je Ljuljzim Fuštica.
Ljuljzim Fuštica rekao je da se glavni grad Kosova suočava sa značajnim bezbednosnim izazovima usled brzog rasta broja stanovnika i izgradnje novih naselja, što je dodatno opteretilo saobraćajnu infrastrukturu. On je istakao da saobraćajne gužve i nedostatak regulacije predstavljaju ozbiljan problem. Dodao je da se u Prištini mnogo gradi, ali i da su ilegalne deponije veliki izazov za grad, uprkos naporima da se one uklone.
“Imamo puno gradnje po Kosovu, u svim delovima grada i imamo mnogo ilegalnih smetlišta. Mi smo tri velike divlje deponije koje su bile u gradu očistili i doveli ih u red, ali je problem JKP “Pastrimi” koji je regionalna kompanija i imali smo problem, jer njihovim kapacitetima i mehanizacijom koje oni sada imaju ne mogu da zadovolje potrebe glavnog grada”, kazao je Ljuljzim Fuštica.
Kriminal, uključujući problem narkotika u školama, takođe je prema njegovim rečim, jedan od gorućih problema.
“Imamo veliki problem sa kriminalom, zatim imamo problem sa drogom, ne samo u školama nego i u gradu. Imali smo nekoliko incidenata i ubistava po gradu. Prisustvo kriminalnih grupa zahteva posebnu pažnju. Kako bi unapredila bezbednost, Priština je uvela video-nadzor na 22 lokacije i povećala kapacitet policije na više od 600 policajaca. Posebna pažnja posvećena je bezbednosti u školama kroz saradnju sa obrazovnim institucijama i policijom kako bi se stvorilo sigurno okruženje za učenike”, naveo je Fuštica.
Ekološki izazovi u Gračanici: Jalovina, reka Gračanka i ilegalne deponije
Dejan Dimitrijević dodao je da pored zagađene reke Gračanke, veliki ekološki problem u ovoj opštini predstavlja i jalovina, koja je ozbiljan izvor zagađenja i ugrožava životnu sredinu.
„Kad je Jalovina u pitanju tu postoje zaista toksične materije i znamo čega sve ima. Ne bih da pričamo o hemijskim elementima koji ne ugrožavaju samo život u Gračanici, već i šire. Ali je činjenica da ta prašina ide daleko od Gračanice. Jalovina je locirana na samo jedan kilometar od akumulacionog jezera Gračanica, gde se ozbiljan broj ljudi snabdeva pijaćom vodom i ozbiljno ugrozava živote ljude”,naveo je Dimitrijević.
Pored toga, Dimitrijević je naglasio problem ilegalnih deponija koje se iznova pojavljuju na mestima koja komunalne službe prethodno očiste.
O čemu su još razgovarali Ljuljzim Fuštica direktor za bezbednost i vanredne situacije u Prištini i Dejan Dimitrijević direktor komunalnih službi u Gračanici, u emisiji „Heroji našeg doba“ pogledajte na ovom linku.