Kršenje ljudskih prava na severu Kosova je u porastu, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice. Dimitrije Obrenović iz ove organizacije izjavio je u emisiji “Heroji našeg doba” da se najočiglednija kršenja odnose na pravo na imovinu i veroispovest, kao i na prekomernu upotrebu sile od strane kosovske policije. Politikološkinja Milena Lazarević iz Štrpca naglašava da su pritisci na Srbe na severu Kosova znatno jači i intenzivniji nego u centralnim i južnim delovima, gde takođe, kako kaže, postoji diskriminacija i ograničenje sloboda. Ona takođe upozorava na to da sve veći broj mladih napušta Štrpce, ali i ostale delove Kosova iz egzistencijalnih i bezbednosnih razloga.
Autor najnovijeg izveštaja o stanju ljudskih prava na severu Kosova koji je objavila organizacija Aktiv, Dimitrije Obrenović naveo je brojne primere kršenja ljudskih prava i govora mržnje koji su zabeleženi tokom ovog perioda.
„U našem istraživanju, veliki broj kršenja ljudskih prava odnosi se na pravo na imovinu i veroispovest. Kroz eksproprijaciju zemljišta, ljudi su gubili svoju imovinu bez ikakvog znanja o tom procesu, bez konkretne papirologije i bez ikakvog procesa. To se dogodilo u Zubinom Potoku, Leposaviću i na putu u Banovom Dolu, koji spaja selo Čabru sa Banovim Dolom. Što se tiče veroispovesti, odnosi se na oduzimanje ili preimenovanje crkava. To se desilo u selu Vinarce, gde je crkva koja je tradicionalno bila pravoslavna rekonstruisana i renovirana od strane Ministarstva kulture Vlade Kosova, a na plakatu je postavljeno da je to katolička crkva“, dodao je.
Veliki broj povreda ljudskih prava, kaže, dolazi i od strane kosovske policije.
„Zabeležili smo nekoliko slučajeva prekomerne upotrebe sile, koji se nalaze u našem izveštaju. To se dešava na punktovima gde se nalaze specijalne jedinice kosovske policije, koje su često nespremne za svakodnevne susrete sa građanima. Zbog stresa, često su na ivici da urade nešto što nije po zakonu i često su nasilni prema građanima, uglavnom prema vozačima na glavnim saobraćajnicama. Jedan od primera je slučaj vozača koji je zaustavljen, maltretiran, pretučen i kasnije ponižavan na određene načine kada su ga odveli u stanicu. Međutim, ti slučajevi traju dugo sa inspektoratom Kosova“, istakao je Obrenović.
Poredeći stanje ljudskih prava Srba na severu sa onima u centralnom i južnom delu Kosova, politikološkinja Milena Lazarević naglašava da su pritisci na severu znatno jači i intenzivniji. Međutim, kaže da su slučajevi kršenja ljudskih prava evidentni i u opštini Štrpce.
„Na primer, postoje ograničene slobode kada govorimo o slobodama kao što su sloboda kretanja i sloboda izražavanja na srpskom jeziku. Kada govorimo o jednakosti, sve češće možemo u javnosti uočiti primere kao što su te negativne pojave diskriminacije i ostalo. Tako da, ukoliko napravimo paralelu između severnog dela i stanja ljudskih prava koje imaju Srbi na centralnom ili južnom delu Kosova, svakako da mi trpimo pritiske, ali moram da se složim da su pritisci koje trenutno u ovom trenutku trpe građani na severu u mnogo jačoj i većoj meri“, rekla je Lazarević.
U emisiji „Heroji našeg doba“ bilo je reči i o odlasku Srba sa Kosova. Politikološkinja Milena Lazarević istakla je da sve više, posebno mladih, odlazi iz Štrpca iz egzistencijalnih i bezbednosnih razloga.
„Jedan od primera je sve manji upis dece koji će da pohađaju prvi razred, odnosno osnovno obrazovanje na teritoriji naše opštine. Takođe, u dosta mesta u opštini Štrpce, odeljenja broje od 2 do 4 učenika, što je zaista poražavajući podatak. U vezi s tim, dve su negativne pojave koje me brinu. Najčešće se za odlazak, ne ograničavam se samo na moju opštinu, opredeljuju mladi ljudi ili mladi bračni parovi sa malom decom, što implicira to da će na Kosovu i u mojoj opštini na kraju ostati samo starije stanovništvo“, navela je Lazarević.
Lazarević je takođe izrazila zabrinutost zbog stanja apatije među onima koji ostaju.
„To stanje ravnodušnosti koje tera pojedinca, ili ne samo pojedinca nego čitavo jedno društvo, da na odluke koje se plasiraju, donose ponekad dobrovoljno, ponekad prisilno, sa obe strane, ne krivim samo jednu ili drugu stranu, i nedostatak reakcije na to predstavlja stanje koje može da dovede do zaista negativnih posledica“.
Govoreći o odlasku ljudi sa severa Kosova, Dimitrije Obrenović je istakao da sve više ljudi odlazi nakon dešavanja u Banjskoj.
„U poslednjih godinu i po dana često se čuje da su to migracije zbog bezbednosne situacije, mada naravno, pored bezbednosne, tu je i ekonomska situacija, sigurnost nije na najvišem nivou i potraga za poslom. Ima više razloga, mada od Banjske se dosta oseća“, rekao je Dimitrije Obrenović.
U emisiji je bilo reči i o položaju i problemima mladih Srba na Kosovu, kao i o ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim sredinama.