Mlađim Srbima na Kosovu najviše nedostaje urbanizacija i gradski način života koji bi im pružio bolje obrazovne i poslovne mogućnosti, kao i više prostora za njihov razvoj i unapređenje društvenog života. Ovo su istakli pesnikinja i aktivistkinja Mila Mihajlović i direktor nevladine organizacije Aktivni društveni razvoj na Kosovu, Ivan Krstić, u emisiji „Heroji našeg doba“. Oni su takođe naglasili niz izazova s kojima se mladi danas suočavaju, uključujući političke uticaje na formiranje negativnih stavova među mladima, jezičke barijere, visoku stopu nezaposlenosti, nedostatak potrebnih veština i nedovoljnu pažnju vlasti prema potrebama mladih.
Aktivistkinja i pesnikinja Mila Mihajlović istakla je da mladi često prihvataju političke narative iz Beograda i Prištine, što često rezultira predrasudama. Ona dodaje da smatra da trenutna politika između Kosova i Srbije podstiče radikalizaciju među mladima.
„Nešto na šta je definitivno uticala trenutna politika koja se vodi između Kosova i Srbije jeste nagla radikalizacija mladih koju možda i ne uviđamo jer su u civilnom društvu angažovani oni koji su liberalni i širokih shvatanja i podržavaju to suočavanje sa prošlošću, ali ta radikalizacija se javlja kod onih koji nisu uključeni u takve procese. Samim tim to predstavlja veliki problem sa kojim ni sami mi ne znamo kako da se suočimo, jer u ovom trenutku su nam potrebni mladi koji su spremni da grade bolju budućnost zajedno bez obzira na etničku ili nacionalnu pripadnost, a ukoliko su mladi radikalizovanih i političkih i drugih egocentričnih shvatanja, onda ne znamo kako ćemo da nastavimo napred“,rekla je Mila Mihajlović.
Direktor nevladine organizacije Aktivni društveni razvoj na Kosovu Ivan Krstić ukazao je na veliku količinu dezinformacija o političkim pitanjama koje se šire putem društvenih mreža, što prema njegovim rečima dodatno negativno utiče na mlade koji ih konzumiraju bez kritičkog razmišljanja.
„Svi se mi susrećemo sa lažnim vestima, a sama tehnologija je toliko napredovala da svaki pojedinac i mladi generalno imaju pametne telefone putem kojih dolaze do takvih informacija koje indirektno utiču na njihovo razmišljanje, što kasnije dovodi i do sukoba mišljenja, ali samim tim i stereotipa koji se stvaraju među zajednicama“, navodi Krstić.
Mihajlovićeva je kao jedan od problema mladih iz srpske zajednice istakla institucionalnu isključenost i nedostatak razumevanja potreba mladih Srba na Kosovu od strane institucija.
„Kada pominjem te institucionalne probleme oni se uglavnom odnose na činjenicu da mi imamo puno problema sa jezikom; naši mladi ne govore albanski jezik u dovoljnoj meri u kojoj bi trebalo, niti oni govore srpski jezik, gde se ponovo javlja taj problem nesporazumevanja na institucionalnom nivou. Onda takođe problem zapošljavanja, nema mnogo mladih koji su zaposleni u kosovskim institucijama i činjenica je da neke od kosovskih institucija imaju tendenciju da marginalizuju srpsku zajednicu“, navela je Mila Mihajlović.
Govoreći o problemu nezaposlenosti, Mihajlovićeva i Krstić navode da su primetili da sve više mladih Srba želi poslove u državnim institucijama, što dodatno otežava situaciju u oblasti zapošljavanja i profesionalnog razvoja.
“Nemoguće je da svi radimo u javnim instiucijama i nemoguće je da svi radimo na visokim položajima. Pojavio se taj fenomen koji je dosta zastupljen i ja ga isto primećujem, na primer, imala sam jedna slučaj da čovek završi nešto u struci i neće ništa da radi dok ne dobije taj posao iz struke. To je onako – prekstim se i molim se da me pozovu sa biroa za zapošljavane da ja napokon počnem da radim svoj posao u struci. I to zaista žalosno. Zašto? Zato što intelektualni kapaciteti jedne osobe, pogotovo mlade, ne mogu da se šire ako ona nije u konstantnom kontaktu sa drugim ljudim i to iziskuje vežbanje profesionalnih veština koje su mu potrebne za dalji razvoj”, navodi Mila.
“Sve zapravo polazi od tog lošeg učenja koje su oni stekli kroz svoj život posmatrajući pre svega svoje roditelje; ako roditelji rade u zdravstvu, onda kažu deci – idi upiši medicinu. Iako se to nekom ne sviđa, deca upišu to, jer su roditelji tako rekli, možda bi se bavili nečim drugim, ali – znaš, sinko, to kad završiš možda možemo da sredimo nešto da te zaposlimo. Eto, tako su mladi loše učeni od strane roditelja, prijatelja, spoljašnjih uticaja da neke odluke kad završe škole ne donose sami, i tu dolazimo do ovoga da je potreba za radnim odnosom velika, imamo toliko nezaposlenih, a nemamo zainteresovane za rad”, rekao je Ivan Krstić.
Mihajlovićeva je takođe izrazila zabrinutost zbog neefikasnog korišćenja tehnologije među mladima.
„Način na koji se upotrebljava tehnologija je pogrešan. Mladi provode dosta vremena skrolujući po društvenim mrežama, a zapravo mogu da koriste to vreme za čitanje, vežbanje pisanja ili za bilo koji drugi oblik ličnog razvoja. I to je gubljenje vremena. Zašto? Zato što, ako nam se pruži prilika da steknemo novo znanje, a ne iskoristimo je, onda je to protraćena prilika“, rekla je Mila Mihajlović.
Mila Mihajlović i Ivan Krstić su naglasili nedovoljnu zainteresovanost institucija i političara za probleme mladih, kao i rastuću apolitičnost među mladima. Ipak, veruju da kroz društveni aktivizam i veći angažman institucija postoji nada da će mladi moći izgraditi bolju budućnost za sebe i svoje zajednice.
“Mladi se zapostavljaju i gubi se vreme za mlade, a mladi idu i vreme nestaje. Zato što im se ne posvećuje pažnja. Ali zbog situacije generalno političke, ali i geopolitičke dolazi do toga da su mladi zapostavljeni”, navodi Krstić.
„Mladi smatraju da je “in” da se ne bave politikom, međutim jako je “in” da budeš političar zato što se sve dešava na političkom nivou. I mi moramo da shvatimo da je politika od vitalne važnosti za naš život i da ako se mi njome ne bavimo, ona će se baviti nama, to je činjenica“, navela je Mila Mihajlović.
U emisiji je takođe bilo reči o potrebi za većom saradnjom među različitim etničkim zajednicama na Kosovu. Kako su istakli Mila Mihajlović i Ivan Krstić “važno je da mladi iz svih etničkih grupa rade zajedno na izgradnji bolje budućnosti, bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost”.