Društvo mora preuzeti odgovornost i prijavljivati nasilje nad ženama, jer je to problem koji se tiče svih nas, a ne samo pojedinaca, istakle su u emisiji „Heroji našeg doba“ predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić i preduzetnica Slađana Nikolić iz Kosovske Kamenice.
Oni su takođe naglasili važnost ekonomskog osnaživanja žena, koje je, kako su rekle, ključ za njihovu nezavisnost i zaštitu od nasilja. Žene koje su ekonomski nezavisne imaju veće šanse da se odupru nasilju i stvore bolju budućnost za sebe i svoju porodicu, poručile su Gordana Đorić i Slađana Nikolić.
Nedavni slučajevi femicida u opštini Gračanica i pokušaja ubistva žene u Bresju ponovo su skrenuli pažnju na ozbiljne nedostatke u društvenom odgovoru na nasilje nad ženama, rekla je Gordana Đorić, ukazujući na potrebu za jačim zakonodavnim merama i njihovom doslednom primenom.
„Živimo i dalje u patrijarhalnoj sredini i onda cela ova situacija pod kakvim uslovima mi živimo, jednostavno sprečeni smo da mnogo toga promenimo, našu svest najpre da nasilje nije lična stvar jedne porodice nego je to problem celog društva i da mi moramo kao građani da prijavljujemo nasilje, a normalno i ona koja trpi nasilje da odmah prijavi nasilje i nasilnika. Onda da institucije dođu do izražaja strogim kaznama i svime onim što je potrebno da se spreče takve stvari u budućnosti“, navela je ona.
Slađana Nikolić, preduzetnica iz Kosovske Kamenice istakla je potrebu za širim angažmanom u prevenciji nasilja.
„Svi treba da radimo na prevenciji, ne samo kad je u pitanju nasilje nad ženama, nego i nasilje nad decom, pa i muškarcima i životinjama. Ako svi mi kao društvo ne reagujemo i porodica naravno, onda institucije su pokazale na mnogim primerima da kasno reaguju. Mislim da smo mi oni koji najviše možemo da doprinesemo“, kaže Slađana Nikolić.
Nikolićeva smatra da je patrijarhalno društvo jedan od glavnih razloga zašto se žene ne usuđuju da prijave nasilje.
„Patrijarhalna sredina, žene koje nisu finansijski samostalne, žene koje su, recimo, gledale u svojoj porodici da je to normalno, bilo je i takvih primera, sa druge strane možda nemaju kome ni da se obrate, možda nemaju dovoljno hrabrosti, milion je nekih razloga – možda su deca u pitanju, sramota koja će se tom prilikom naneti njoj ili njenoj porodici“.
Gordana Đorić se nadovezala na ovu temu i istakla da je u patrijarhalnom društvu izuzetno teško usuditi se da javno istupiš i govoriš o tome da si žrtva nasilja, ali je važno da se žene ipak osnaže da to učine.
„Bila sam žrtva nasilja i znam koliko je to teško, ali isto tako, eto, moj primer pokazuje da ako si hrabar i u tom zadnjem momentu shvatiš da više tako ne možeš da živiš i da deci ne smeš takav život dalje produžavati, nego moraš da se boriš i za tu decu da imaju duševni mir i normalniji život, i normalno za sebe, onda ovaj primer pokazuje da sam uspela i da moja deca imaju svoje porodice“, rekla je Gordana Đorić.
U emisiji je takođe bilo reči o ekonomskom osnaživanju žena, pri čemu je Slađana Nikolić naglasila važnost njihove ekonomske nezavisnosti. Ona je svoju preduzetničku priču započela pre dve i po godine, kada je zajedno sa suprugom i bratom osnovala firmu „Liostep“ za preradu koprive. Ovaj korak bio je ključan ne samo za njen lični razvoj, već i za doprinos lokalnoj zajednici, pokazavši da žene mogu uspešno voditi poslovne poduhvate i time jačati svoju ekonomsku nezavisnost.
„Naš glavni proizvod jeste liofilizovana kopriva, organska, tj. ona će biti organska do kraja godine. To je bio naš cilj od samog početka. Mi iz neke naše porodične priče znamo da je kopriva jako lekovita, imali smo svoje plantaže koprive u tom trenutku i ideja je bila kako da mi tu koprivu učinimo dostupnom svima. Razmišljali smo, čitali razne studije, konsultovali se sa stručnim ljudima i došli do procesa koji je u tom trenutku za nas bio totalna nepoznanica – proces liofilizacije, tačnije proces u kome se proizvodi suše na niskim temperaturama, što omogućava da taj proizvod zadrži sve svoje nutritivne i hranljive vrednosti“, navela je Slađana Trajković.
Gordana Đorić je naglasila da je na Kosovu, posebno u srpskim sredinama poput Gračanice, izuzetno teško baviti se privatnim biznisom, naročito za žene. Ona je istakla da nedostaje edukativni centar koji bi ženama pružao savete i podršku u vođenju i pokretanju biznisa. Ovaj centar bi prema njenim rečima bio ključan za osnaživanje žena, nudeći im potrebne resurse i znanja kako bi se uspešno nosile sa izazovima poslovanja u složenim i nepovoljnim uslovima.