U najnovijoj emisiji Heroji našeg doba, gosti su bili ambasador Švedske na Kosovu Jonas Vesterlund i zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović. Oni su govorili o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu, uključujući pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru u Mitrovici, implementaciju Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština.
Amabasador Švedske na Kosovu Jonas Vesterlund smatra da bi glavni most na Ibru u Mitrovici trebalo otvoriti, ali da je to pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i da bi to trebalo uraditi u pravom trenutku uz konsenzus obe strane. On je u emisiji Heroji našeg doba naveo da je 1999. godine bio na tom mostu, da se seća tenzija koje su tada vladale, ali da je iznenađen da i posle 25 godina most nije u potpunosti otvoren.
“Mislim da treba otvoriti most, samo je pitanje kada i kako. To je simbolični gest, jer imate druge mostove koji su otvoreni i kroz koje se prolazi. Ako ste uveče u Mitrovici, možete da vidite da tu prolaze ljudi sve vreme. Smatram da je to simbolična odluka koju treba doneti u pravo vreme i uz konsenzus obe grupe sa obe strane mosta. Mislim da trenutno to nije dobro vreme. Treba da imamo izbore, kao i lokalne izbore. Otvaranje mosta treba da bude simbol izgradnje poverenja, tako da, dobro je ono vreme koje ukazuje na izgradnju poverenja”.
Dodao je da ne očekuje da će most koji spaja južni i severni deo Mitrovice biti otvoren za saobraćaj ove godine.
“Ovo je bila tema tokom leta. Verujem, i moje je mišljenje, da se most neće otvoriti pre izbora i dok ne bude nove vlade. Tako da će ovo pitanje ponovo biti tema sledeće godine”, rekao je ambasador Švedske na Kosovu.
Zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović izrazio je zabrinutost zbog odnosa međunarodne zajednice prema problemima srpske zajednice na Kosovu, naročito u kontekstu poštovanja Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština. On je istakao da je, uprkos početnom entuzijazmu nakon postizanja sporazuma, Priština kasnije pokazala opstrukciju, a slanje Briselskog sporazuma Ustavnom sudu je “uništilo šanse za realnu implementaciju Zajednice srpskih opština”.
„Ta bolećivost i nerazumevanje da neko to neće moći da sprovede nas jako skupo koštaju,“ rekao je Stojanović, naglašavajući kako su se izgovori političara poput Ise Mustafe, Ramuša Haradinaja i Aljbina Kurtija nasleđivali kroz godine, bez stvarnih pomaka u poboljšanju životnih uslova Srba na Kosovu.
Stojanović je istakao da je „potpuno neshvatljivo da Srbi ne žive u gradovima, da nemaju biznise i da nakon 25 godina ne proizvode ništa što bi im omogućilo da opstanu“.
“Jedini grad gde žive Srbi i gde ima života, gde je multietničko mesto, to je Severna Mitrovica. Danas nemate biznise Srba u velikim gradovima. Nemate biznise u Gnjilanu, u Prištini. Ne postoji nijedna radnja koju Srbi drže. To je potpuno neshvatljivo posle 25 godina. Potpuno je neshvatljivo da Srbi ne proizvode bilo šta od čega bi mogli da žive. Postoji mnogo toga što je potpuno neshvatljivo i dokazuje da postoji i dalje jedan ogroman jaz”.
Stojanović je apelovao na sledeću kosovsku vladu da shvati da ima odgovornost, naglašavajući da je vreme da se sprovedu obaveze preuzete kroz Briselski sporazum, jer u suprotnom, nestabilnost na terenu će se samo pogoršavati.
S druge strane ambasador Vesterlund je istakao da je nedovoljna zastupljenost Srba i ostalih nevećinskih zajednica u kosovskim institucijama, neuspeh i međunarodne zajednice. On je ukazao na važnost budućeg članstva Kosova u Evropskoj uniji i Savetu Evrope.
“Treba misliti unapred, treba da podržimo Kosovo da postane član Evropske unije, član Saveta Evrope, jer postoje prednosti i za kosovske Srbe ukoliko Kosovo postane član Saveta Evrope i Evropske unije. Mislim da je to rešenje. Nije da nema manjina u Evropskoj uniji – naprotiv, čitava Evropa je puna manjinskih zajednica, svuda. To nije izazov za Evropsku uniju, a ne treba da bude ni za Kosovo. To je način da idemo napred. Zajednički stav Evropske unije je da se podrži Kosovo u uspostavi Zajednice srpskih opština, da se što pre preda nacrt Statuta Ustavnom sudu i da nastavimo dalje”. Sat otkucava – Albanija je već članica NATO-a, isto važi za Severnu Makedoniju. Neke od susednih zemalja rade jako dobro kada je u pitanju članstvo u EU. Idu napred ubrzano i neke od njih su jako uspešne u tome da se pridruže. Svi treba da se osvestimo i rešimo velika pitanja, a ujedno ćemo tako rešiti i manja pitanja”, naveo je Vesterlund.
EU mere prema Kosovu – postignuti pomaci, ali nedovoljno efikasni
Govoreći o (ne)formiranju Zajednice srpskih opština ambasador Vesterlund je podsetio da su Kosovu uvedene kaznene mere, između ostalog i zbog toga.
“Vi znate da je Evropska unija rešila da uvede određene mere prema Kosovu 3. juna prošle godine. To je bila jaka poruka, posebno ako si moderator među dvema stranama, a to je bila poruka prema jednoj strani. To je bila jaka poruka. Nametnuli smo određene uslove kao Evropska unija, a Zajednica je jedna od njih. Mi ih stalno ohrabrujemo da predaju Statut Ustavnom sudu”.
Govoreći o rezultatima kaznenih mera koje su uvedene Kosovu, ambasador je rekao da su postignuti neki pomaci, ali da mere nisu u potpunosti fikasne.
“S obzirom na to da su mere još na snazi, to znači da nismo 100% efikasni. Kada budu primenili sve uslove iz saopštenja izdatog 3. juna, mere će biti ukinute. Postignuti su neki rezultati. Vlada Kosova jeste organizovala lokalni referendum za lokalne gradonačelnike, da daju ostavke. Oni su to dali kao mogućnost. Onda mislim da je greška što kosovski Srbi nisu učestvovali na tom referendumu. Tako da, postignut je neki napredak kada su u pitanju mere. Moram da kažem da je žalosno što su nametnute mere zemlji koja želi da postane član Evropske unije. Žalosno je za svakoga ko živi na Kosovu. Verujem da to pogađa mnoge razvojne projekte Evropske unije, pogađa sever, a pogađa i ostalih šest opština sa srpskom većinom. Tako da, sveukupna nesrećna situacija”.
Branimir Stojanović smatra da mere koje je EU uvela Kosovu nisu previse zabrinule vlast u Prištini.
“Njih najviše interesuje rejting. Između toga da dobijaju „packe“ koje zapravo ne znače direktno nikakve posledice, oni zapravo nisu previše pogođeni. Da budem iskren, kada se odlučivalo o viznoj liberalizaciji, da li će se sa kosovskim pasošima moći slobodno putovati, ja sam bio protiv. Ne zbog toga što neki naši ljudi nisu korisnici te privilegije da slobodno putuju, već zbog toga što je to bio jedan signal Kurtiju i svima onima koji njega podržavaju da on zapravo sprovodi dobru politiku. Razumem da to nije njegova zasluga, da je to proces koji dugo traje, ali on svakako jeste to slavio kao svoju pobedu. Mislim da bi usporavanje tog procesa dovelo do boljih efekata i možda predupredilo mnoge krize”.
Stojanović je naveo da dugoročno nije dobro Srbi sa Albancima svoj odnos grade “držeći pretnju međunarodne zajednice koja bi ih stalno disciplinovala”.
“Mislim da Srbi moraju da imaju dovoljno instrumenata u svojim rukama da grade odnos sa Albancima, gde će morati da nas poštuju. Pre svega mislim na albanske političke lidere, da budem precizan – ne pričam o narodu. Odnos između običnih ljudi, poštovanje-nepoštovanje, zapravo postoji. To možete osetiti svakoga dana. Da taj odnos ne postoji, verovatno bismo mi odavno otišli odavde. Ali odnos političkih lidera – da shvate da Srbi nisu, kako oni vole često da kažu, nacionalna manjina, već politički faktor”.
Stojanović je kao primer toga da su Srbi politički faktor na Kosovu naveo Ahtisarijev plan, ali da su u “implementaciji Ahtisarijevog paketa mnoge stvari krivotvorene i neimplementirane kako treba” i naveo primer RTK2.
“Srbi bi trebalo da imaju nezavisan televizijski kanal. RTK2 danas liči na sve, samo ne na nezavisni kanal. To je televizija koja je samo u kablu, koja nema pokrivenost na celom Kosovu. a njen kapacitet kapacitet da proizvodi program koji gotovo nikoga od Srba ne zanima. Njihova gledanost je na nivou statističke greške. Vaše privatne produkcije, ova i neke druge, mnogo su prisutnije i praćenije. Mislim da su u neuporedivim kategorijama u odnosu na RTK2 danas. Zašto je to važno? Kada je RTK2 osnovan, bilo je to uz velika zvona. Bilo je mnogo para, lepo je to izgledalo i imalo je neki program i sadržaj. Međutim, kako je pažnja međunarodne zajednice opadala, jer se smatralo da je stvar završena, da to savršeno funkcioniše, to je prelazilo na ruke odlučivanja albanskih političara. Njima je odgovaralo da stave pod svoju kontrolu. Vremenom je došlo do gubitka resursa, rasipanja kadrova i slobode da se autonomno odlučuje o program”, naveo je Stojanović.
Razgraničenje ili podela nije rešenje za Kosovo
Na pitanje novinarke da li bi dolaskom nove američke administracije, na čelu sa izabranim predsednikom Donaldom Trampom “mogle ponovo da ožive ideje o nekoj vrsti razmene teritorija, odnosno razgraničenja”, Stojanović je naveo da nije siguran hoće li te ideje ponovo oživeti, iako smatra da i dalje postoje ljudi koji možda podržavaju takve opcije. Po njegovom mišljenju, važno je naglasiti da nijedno političko rešenje neće biti „epohalno“ i da će nesuglasice između Srba i Albanaca i dalje postojati, bez obzira na bilo kakve pokušaje da se dođe do trajnog rešenja.
S druge strane ambasador Vesterlund je naveo da u vezi s ovim pitanjem ima “dva komentara”.
“Moje razumevanje je da ova inicijativa nije došla iz Vašingtona, već da je ovo inicijativa proizašla iz diskusije između Prištine i Beograda tada, od dva lidera iz tog vremena, a onda je spomenuto u Vašingtonu. Sumnjam da bi Vašington ovo pokrenuo bez pristanka jedne od prestonica ponovo. Moj drugi komentar je da podela nije rešenje unutar Evropske unije danas. Već sam rekao – Evropska unija je puna manjina, blizu granica, sa obe strane granica. Tako da, rešenje je Evropska unija, ja bih rekao, a ne promena granica”.
Ko su “Heroji našeg doba”?
Kao i u svakoj emisiji autorka i voditeljka emisije Heroji našeg doba Katarina Marinković, pitala je svoje goste i ko su za njih heroji našeg doba?
Za zamenika predsednika Srpskog narodnog pokreta “heroji su svi oni ljudi koji se i dalje trude da ovde prežive, koji stvaraju i grade, čak i na onom najnižem nivou”.
“Ljudi koji svakog dana uređuju svoje dvorište i ne odustaju od toga da žele da pristojno i normalno žive. Heroji su oni koji ne pristaju na mržnju, koji, bez obzira na to koliko često iracionalna mržnja dolazi kroz medije, koliko se ljudi truju svakodnevno tom mržnjom prema svojim komšijama, spremni su da sa tim svojim komšijama popiju kafu, da normalno sa njima razgovaraju, da normalno sa njima rade, sarađuju i trude se da žive normalan život. Bez obzira na to koliko društvene mreže i mediji postaju nepodnošljivi i koliko očekuju od običnih ljudi da mrze pre nego da normalno žive. Svi ti ljudi koji se trude, bore, bez obzira na sve, da ostanu i da zadrže sve one vrednosti koje gaje, pre svega iz porodice, su za mene najveći heroji”.
Svoje “heroje” na Kosovu ima i ambasador Švedske Jonas Vesterlund.
“Ako smem, spomenuo bih dva heroja. Na Kosovu, slično Branimiru, postoje neviđeni heroji – ljudi koji su izloženi 25 godina. To je ekstremno dug period – 25 godina. Za to vreme ja sam živeo u pet različitih država, a kamoli ljudi koji su ostali u istom selu. Moj drugi heroj bio bi političar koji bi doneo odvažne odluke bez uticaja političkog rejtinga. Takvi političari su, po mom mišljenju, pravi heroji”, rekao je Vesterlund.