Zahvaljujući bogatstvu hranljivih materija, soja se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da, ukoliko se konzumira u dužem vremenskom periodu i u prevelikim količinama, neki njeni sastojci mogu delovati štetno na organizam…

Ova popularna mahunarka u Kini se uzgaja više od deset hiljada godina, a zbog mnoštva nutritivnih i lekovitih svojstava smatrana je svetom biljkom. Soja je u Evropu dospela tek u 18. veku i od tada je predmet brojnih istraživanja koja su, između ostalog, pokazala da sadrži sve esencijalne amino-kiseline i da se njeni proteini mogu meriti sa belančevinama životinjskog porekla.

Osim toga, odličan je izvor vitamina B1 (tiamina), B2 (riboflavina), B3 (niacina), B5 (pantotenske kiseline) i B11 (folne kiseline), a bogata je i mineralima kalijumom, gvožđem, sumporom, manganom, natrijumom, molibdenom, bakrom, borom, jodom, kobaltom i cinkom. Karakteristična je po povoljnom odnosu kalcijuma i fosfora, sadrži čak 85% nezasićenih masnih kiselina i veću količinu fitoestrogena, biljnih hormona. Zahvaljujući ovakvom sastavu, soja važi za jednu od najzdravijih namirnica na svetu, međutim, najnovija istraživanja pokazuju da, ukoliko se konzumira u dužem vremenskom periodu i u prevelikim količinama, neki njeni sastojci mogu delovati štetno na organizam, nezavisno od toga da li se radi o organskoj proizvodnji ili genetski modifikovanoj (GM) biljci. Upoznajte se sa istinama i zabludama u vezi sa ovom rasprostranjenom mahunarkom.

DOBRA JE ZAMENA ZA MESO

TAČNO: Pošto sadrži sve esencijalne amino-kiseline kao i namirnice životinskog porekla, soja jeste dobra zamena za meso, pod uslovom da se koristi umereno. Preterana upotreba ove mahunarke izaziva blokadu enzima koji su važni za razgradnju i iskorištavanje proteina. Ovo može uzrokovati probleme sa probavom, nepotpunu razgradnju proteina iz hrane i hronični nedostatak amino-kiselina u organizmu.

KINESKINJE I JAPANKE MANJE OBOLEVAJU OD KANCERA I OSTEOPOROZE JER JE U NJIHOVOJ ISHRANI VIŠE ZASTUPLJENA SOJA

NETAČNO: Pre svega, soja ne predstavlja najveći deo japanske ili neke druge azijske kuhinje i u tim delovima sveta uglavnom se koristi u vidu proizvoda koji fermetišu tri do pet godina. Ishrana ovih naroda je vrlo raznovrsna, obiluje povrćem i ribom i uključuje veoma malu količinu industrijski prerađenih namirnica, što je, generalno, najbolja prevencije kancera. S druge strane, vrlo su oprečna mišljenja o tome da li soja sprečava ili čak stimuliše nastanak raka dojke. U svakom slučaju, ako postoji genetska predispozicija za ovu vrstu malignog tumora, preporučuje se da se ova mahunarka izbaci iz jelovnika. Što se tiče osteoporoze, istraživanja su pokazala da fitinska kiselina, sastojak soje, sprečava apsorpciju minerala – magnezijuma, bakra, gvožđa i cinka, a posebno kalcijuma, pa stoga ne utiče pozitivno na čvrstinu kostiju. U ishrani azijskih naroda zastupljeni su morski plodovi, a umesto margarina prirodni maslac što, zajedno sa izlaganjem suncu, obezbeđuje dovoljno vitamina D i shodno tome – jača skelet. Nedavno sprovedena studija u kojoj su učestvovale žene u ranim dvadesetim godinama pokazala je da grupa ispitanica koje su u dužem periodu konzumirale tofu (sojin sir) nije imala gušću koštanu masu od onih koje ga nisu jele.

POMAŽE U PREVENCIJI SRČANIH BOLESTI

TAČNO: Neki sastojci ove mahunarke podstiču proizvodnju enzima jetre koji su zaduženi za razlaganje masti u krvi, pokazala su brojna istraživanja. Soja utiče na povećanje dobrog HDL holesterola i smanjuje nivo lošeg – LDL, što znači da sprečava taloženje masti na zidovima krvnih sudova, a samim tim i nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Zbog toga povremeno treba zameniti meso šniclom od soje, a običan sir tofuom.

NE IZAZIVA ALERGIJE

NETAČNO: Otkriveno je da su alergije na soju daleko češće od reakcija imunološkog sistema na ostale mahunarke. Američka pedijatrijska akademija potvrdila je da rano izlaganje soji kroz industrijski proizvedenu hranu za bebe predstavlja glavni uzrok alergije na soju kod starije dece i odraslih.

POZITIVNO UTIČE NA ENDOKRINI SISTEM

NETAČNO: Ispitivanja su pokazala da preterano konzumiranje soje može dovesti do toga da njeni fitoestrogeni (izoflavoni) blokiraju enzim koji igra važnu ulogu u procesu korištenja esencijalne amino-kiseline tirozina u mozgu. U tom slučaju dolazi do smanjenog lučenja hormona štitnjače i razvoja hipotireoze, odnosno Hašimotovog sindroma. Pošto je funkcija tiroidne žlezde vrlo važna za razvoj fetusa, posebno u prvih 12 nedelja trudnoće, preterano konzumiranje soje i njenih proizvoda u trudnoći može usporiti razvoj detetovog mozga i izazvati poremećaj reproduktivnih organa. Jedno istraživanje pokazalo je da, ukoliko se soja unosi u prevelikim količinama, supstanca iz njenog sastava – gitrogen – lišava štitnu žlezdu potrebne količine joda, što dovodi do oštećenja mozga.

SMANJUJE RIZIK OD MALIGNOG TUMORA PROSTATE

TAČNO: Stručnjaci poručuju da se konzumiranjem soje znatno smanjuje rizik od raka muške polne žlezde. U jednom istraživanju, utvrđeno je da se kod muškaraca već obolelih od ove bolesti, uz redovnu ishranu sojom, primetno poboljšalo stanje.

Izvor: Smedia