Medija centar Čaglavica, 23.04.2024. - Kaznena politika za slučajeve ugrožavanja životne sredine na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou i to je nešto što bi trebalo promeniti poručeno je sa konferencije na kojoj se govorilo o podizanju svesti i aktuelnim izazovima u oblasti ekološkog kriminala na Kosovu. Ovaj događaj koji je okupio brojne predstavnike kosovskih i međunarodnih institucija i organizacija organizovala je Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS).
Vršilac dužnosti glavnog tužioca Kosova Besim Keljmendi rekao je da ekološki zločini imaju nesagledive posledice za Kosovo i njegove građane i da nije zadovoljan kaznenom politikom u vezi sa ovim slučajevima.
“Mi u poslednje vreme imamo smernice koje su vezane za kaznenu politiku, a koje će biti naš put, jako bitan put da zaštitimo naše optužnice u sudu i naše stajalište vezano za kaznenu politiku koja je mnogo podmuklija nego što je bila do sada. Mi nismo zadovoljni kaznenom politikom za ove slučajeve s toga mi kao tužilaštvo insistiramo i nastavićemo da inistiramo na tome da kaznene politike vezane za ekološke zločine budu mnogo oštrije nego što su bile do sada. Mi smo podigli mnogo optužnica, u istražnoj fazi smo u vezi sa mnogo drugih slučajeva”, rekao je Keljmendi.
Da su ekološki zločini jedan od glavnih problema životne sredine na Kosovu smatra i zamenik ministra životne sredine i prostornog planiranja Jeton Raka koji je napomenuo da Kosovo ima dobru zakonsku osnovu za borbu protiv ovih pojava.
“Osim zakonske osnove Kosovo je takođe sagradilo insistucioni okvir da bi se nosilo sa ovom negativnom pojavom uključujući i inspektorat životne okoline na centralnom i lokalnom nivou, kao i druge mehanizme kao što su inspektorat šuma i lova, posebne jedinice unutar policije i mehanizme unutar institucija pravde”, rekao je Raka.
Šef EULEKS-a Đovani Petro Barbano rekao je da ekološki zločini na Kosovu utiču i na susedne zemlje kao i na globalnu klimu. On je naveo da političarima i donosiocima odluka očuvanje zdrave životne sredine nije prioritet.
“Šta može biti važnije za društvo nego da se osigura čist vazduh, čista voda i čist eko sistem za buduće generacije. Ekološki zločin je protiv održivog ekonomskog razvoja, njegovo zagađenje može da ima štetu na industrije kao što su agrokultura i turizam koji se oslanjaju na zdrav eko sistem i čistu okolinu. Evropska unija preuzima mere da se bori protiv svih vrsta ekološkog zločina”, rekao je Barbano.
Zamenica šefa Kancelarije Evropske unije na Kosovu Eva Palatova navela je da je kaznena politika za ekološke zločine na Kosovu veoma blaga i da to treba da se promeni.
“Bez obzira na posledice, na ekološke zločine gleda se kao na nešto što je niskog prioriteta koji mogu biti administrativno sankcionisani, bogati ljudi plaćaju male kazne. Ovo treba da se promeni. U Evropskoj uniji mi smo postavili EU belu direktivu koja se bavi zločinima okoline i od 2008. godine se sankcioniše krivičnim kaznama”, rekla je Palatova.
Konferenciju pod nazivom “Svest o krivičnim delima protiv životne sredine” organizovala je Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu u okviru projekta “Program unutrašnjih poslova Evropske unije na Kosovu”.