Radio Kontakt Plus, 20.10.2022. - Buduća tvorevina o kojoj se mnogo govori. Dogovorena, ali ne i sprovedena. Beograd kaže – odgovorna je Priština i nećemo da bude nevladina organizacija. Priština kaže – nećemo Republiku Srpsku, mora da se poštuje kosovski ustav. Godine prolaze, Zajednice srpskih opština nema. Da li bi i kakvu korist (ili štetu) Srbi na Kosovu imali od ZSO? Zna li uopšte srpska zajednica čemu služi? Šta bi njeno formiranje podrazumevalo?
Na jučerašnjoj javnoj raspravi u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Građanske inicijative Srpski opstanak i GI ZA Zubin Potok odgovoreno je na ova, ali i mnoga druga pitanja. Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog foruma, Dušan Radaković iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture i Aleksandar Arsenijević i Milija Biševac iz pomenutih inicijativa potakli su na raspravu o nizu tema. Kako su saopštili organizatori, predstavnici Srpske liste bili si pozvani i na ovu raspravu, ali se nisu odazvali.
Trajković: ZSO podrаzumeva kraj srpskih institucija na KiM
„Iza ZSO ne stoji traženje rešenja za srpski narod nego stoji traženje rešenja statusa Kosova i kako bi se na najbolji način to pitanje bezbolno rešilo“ – ocenio je Trajković.
“ZSO je stvorena iz političkih razloga i iza nje stoji duboka politika, kompromisi kojima treba da ‘ušićare’ i jedna i druga strana. ZSO podrazumeva kraj srpskih institucija na KiM” – smatra, dodajući da je ZSO i predviđena da se formira po kosovskom ustavu.
“I ovi igrači koji su igrali igru, pre svega mislim na Tačija i Vučića, oni su u tom momentu imali jedan veliki problem, ali su imali približna gledanja na traženje rešenja. Mislim da je ZSO postavljena da bi se do kraja definisala nezavisna država Kosovo, a u tom momentu kada su Tači i Vučić tražili kompromise, odnosno ako ne može da se to tako reši, da bude u funkciji podele Kosova”, dodao je.
ZSO je, navodi, trebalo da bude “poslednji kamen u temelju nezavisne države Kosovo”:
“Nažalost, to se ne kaže otvoreno, nego se manipuliše narodom”.
Trajković smatra i da ZSO treba da odigra još jednu važnu ulogu, a to je da se u kosovske institucije konačno prenesu dve važne nadležnosti za Srbe na Kosovu – obrazovanje i zdravstvo.
“Radi se o tome da Srbija konačno predaje svu vlast koju je imala na KiM”.
Ni nevladina organizacija, ni Republika Srpska, već mnogo ozbiljnija tvorevina, tako Trajković vidi buduću ZSO.
“Pogotovu za one koji će ostati u nezavisnom Kosovu ako se tako dogovore. Ta garancija mora da bude mnogo jaka. Ona ne može da bude rešenje kako oni sada predviđaju”, kazao je.
Srbi bez profilisane političke snage, sve tri strane proizvođači krize
U tom kontekstu ističe da na Kosovu ne postiji srpska organizovana politička snaga, navodeći da je srpski nevladin sektor u društvenim aktivnostima na Kosovu najaktivniji, a ne politika.
“A politika je ta koja treba da traži rešenje”, istakao je.
“Mi nemamo političku snagu, nemamo profilisane poltičke snage koje treba da traže rešenja, kompromis”.
Ne postoji rešenje za Kosovo, već rešavanje, proces
Formalno-pravno gledano naredni korak bi trebalo da preduzme međunarodna zajednica, ocenio je Trajković.
Međutim, odnos prema današnjem stanju na KiM govori da su sva tri faktora proizvođači krize, dodao je:
“Niko od njih ne rešava problem, nego proizvodi krizu. Zašto? Zato što su im krize potrebne”.
“Ovo je 1998. godina. Šta je Međunarodna zajednica? Ko? SAD? EU? UN? Međunarodni faktor nije usaglašen u traženju rešenja. Ne postiji rešenje za Kosovo, postoji rešavanje, proces. U kočenju tog procesa nastala je ZSO. Videćete da se to pitanje neće rešiti”, kazao je, podsećajući na različite stavove sve tri strane po pitanju ZSO.
Kurti glavni faktor konačnog iseljavanja Srba sa Kosova, niko nije zainteresovan da taj proces zaustavi
Trajković je izneo i kritike na odnos sadašnje kosovske vlade prema srpskoj zajednici.
“Oni koji traže rešenja u okviru Republike Kosovo, govorim o srpskoj strani, ona vidi neku šansu tu, pristajući na nezavisnu državu Kosovo. Međutim, dolaskom nove, Kurtijeve politike, on ne želi čak ni to. On želi da zbuni srpski narod ovde, a on ga svakoga dana i uzbunjuje kako bi bio nestabilan i kako bi polako, ali sigurno otišao sa Kosova. To je suština njegove politike” – naveo je Trajković.
Priznaje da ga to iznenađuje, posebno imajući u vidu politiku koji su vodili bivši predsednici kosovske vlade, kao što su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.
“A da jedan Kurti, novi čovek, dođe u poziciju da bude glavni faktor konačnog iseljavanja Srba. I u svim razgovorima koji bi eventualno bili sa kosovskom vladom i sa Kurtijem, prvo i osnovno pitanje mora da bude to. Možemo da optužimo srpsku vlast, možemo da optužimo Vučića, ali ovde je domaćin, kako se predstavlja, a i Srbija je na to pristala, a i međunarodna zajednica – kosovska vlast i Kurti. Za ono što se dešava našem narodu na centralnom Kosovu i ono što se dešava ovde na severu, najveću odgovornost nosi Kurti i on treba da otvoreno odgovara za takvu poziciiju”, kazao je.
Trajković je posebno upozorio na albanizaciju srpskih opština kroz prodaju imanja, navodeći Novo Brdo, Štrpce, ali i Gračanicu kao primer:
“Niko nije zainteresovan da te procese zaustavi. Pogotovu nije kosovska vlast, jer to njoj odgovora. I desiće se da ZSO važi samo za sever, jer ispod Ibra nestaju Srbi, a sa njima nestaju i teritorije”.
On podcrtava da nije za, kako je rekao, nezavisnu državu Kosovo i smatra da ZSO ovako kako se predviđa nije prihvatljiva.
“Moram da kažem da sam 1998. godine bio koautor koncepta kantonizacije Kosova zajedno sa prof. Batakovićem i da smo tada od strane Vučića, Nikolića, Šešelja, onih koji se danas zalažu za ZSO, proglašeni izdajnicima. I to govori koliko se radi o politici, a ne o normalnom traženju rešenja za narod koji je ovde”, dodao je.
Srpska lista daje legitimitet svim odlukama
Na pitanje zašto srpski politički predstavnici onda pristaju na to što Kurti i njegova vladajuća garntura radi, Trajković kaže:
“Zato što je tako postavljeno u Briselskom sporazumu. Ta igra je prihvaćena i oni su imali zadatak da daju legitimitet svim važnim zakonima, ili rešenjima koja su doneta, bili oni u institucijama ili ne. Učestvovanjem u Parlametnu Kosova oni daju legitimitet. I to je jedna šira, dogovorena politika“.
Radaković: ZSO – ni NVO ni Republika Srpska, već što transparentnija, efektivnija i za sve zajednice
Dušan Radaković je podsetio da je ZSO bila glavni adut zašto je i potpisan Briselski sporazum, te da je do sada bilo i više verzija statuta. Za njega je u kontekstu ZSO ključna transparentnost u smislu fondova.
“Prva i osnovna stvar za koju mislim da je vrlo važna je da imamo legalne tokove novca iz Beograda ka Srbima na Kosovu, a to je da se zna koliki novac ide, da prođe kroz trezor Kosova, ali da Vlada Kosova ne odlučuje o tom novcu gde će ići, već da to čini neko telo, bord”, kazao je.
Dodaje da bi u tom bordu trebalo da budu ne samo Srbi sa severa Kosova, već iz svih 10 srpskih opština, ali i drugih srpskih sredina.
“Da budemo što transparentniji, da se zna kako prolazi taj novac, kolika je svota novca koja prođe… Zašto da obrazovanje i zdravstvo ne budu registrovani kroz kosovski sistem i ZSO i da se plaća porez?”, naveo je, dodajući da to vidi kao dobitnu kombinaciju.
Stava je da ZSO ne bi trebalo da bude ni nevladina organizacija, kako to traži Priština, ni nova Republika Srpska, kao i da ne bi trebalo da se bavi visokom politikom već rešavanjem problema zajednice i saradnjom institucija i svih zajednica.
“ZSO treba da bude funkcionalno telo koje će da rešava probleme ne samo srpske zajednice nego svih ostalih zajednica, koje će da sarađuje sa vladom, da mogu i srpska i kosovska vlada da učestvuju u rešavanju problema”, dodao je, navodeći da bi rad buduće ZSO trebalo da bude što transparentniji i što efektivniji.
Radaković je takođe podsetio da kosovski zakon o lokalnoj samoupravi propisuje mogućnost formiranja asocijacije i međuopštinske saradnje nezavisno od ZSO koja je dogovorena u Briselu:
„Niko u ovom trenutku ne brani srpskim opštinama da naprave Asocijaciju 10 srpskih opština“.
Na pitanje zašto je nema, Radaković je rekao:
„Ja nisam političar. To je više pitanje za Srpsku listu, jer oni su osvojili 10 mandata i oni su osvojili mesta 10 gradonačelnika“.
Arsenijević: ZSO je već trebalo da bude formirana, 10 godina u veštačkoj krizi, važna transparentnost
Aleksandar Arsenijević iz Građanske inicijative Srpski opstanak, govoreći o mogućim budućim nadležnostima ZSO i tome da se tumači kao Republika Srpska, ističe da bi ZSO u tom slučaju morala da ima neki vid suvereniteta.
“Niko uopšte nije zahtevao ni tražio niti je Briselskim sporazumom to predviđeno”, kazao je, dodajući da samo može da se nagađa šta bi bile koristi buduće ZSO, a usled netransparentnosti postignutih dogovora u Briselu.
Iznosi i kritike na račun Srpske liste, pojašnjavajući da je ZSO od strane Srpske liste već trebalo da bude formirana ili da je već trebalo da podnese nacrt statuta.
“Kako bismo u ovom međuperiodu, u vreme raznih pritisaka – već mogli da nadogradimo”, dodao je, postavljajući i pitanje zašto nije formirana ZSO iako su integrisane ključne institucije Republike Srbije.
Arsenijević takođe strahuje da bi buduća ZSO mogla da obuhvati samo četiri opštine na severu Kosova, podsećajući da ZSO postoji u istočnoj Hrvatskoj, te da bi takav model na Kosovu bio poguban.
Istakao je da će Srpski opstanak sa svojim pravnim timom izraditi nacrt statuta ZSO i da će ga predati Srpskoj listi.
“Unazad deset godina mi živimo u veštačkoj krizi kada nikad nije momenat za bilo koje drugo mišljenje ili delovanje osim od navodnog jedinstva, inače jednoumlja”, kazao je Arsenijević, navodeći da ZSO ne sme da bude “samovolja jednog čoveka”.
Upozorio je i na netransparentnost i podatak da je za ovu godinu za KiM iz budžeta Republike Srbije izdvojeno 750 do 800 miliona evra:
“Gde odlazi taj novac? mi smo računali da svaki građanin u svom džepu, pred svih prihoda koje ima, mora da ima i 100.000 evra u kešu. Nemamo. Niko od nas nema taj novac. Što znači da sigurno i Priština ima učešća u podeli i raspodeli tog novca i zato se nikome i ne žuri i nikoga ta tema ne zanima. Zato zatežu odnose. Ovaj status godi i Beogradu i Prištini, a najviše godi ispostavama i jednih i drugih – to jest, Srpskoj listi”.
Ističe da za njega nije pitanje ko sada treba da reaguje, nego ko je već trebalo da reaguje, a to je, smatra, Sprska lista
Međutim, iznosi i kritike na račun Aljbina Kurtija, za čiju politiku ocenjuje da je opasna i da vodi ka albanizaciji kojoj bi trebalo sve zajednice da se suprotstave, uključujući i albansku, jer je važno očuvati nacionalni identitet.
Biševac: Ko će da bude u ZSO kad narod odlazi?
Milja Biševac – jedini opozicioni odbornik u opštinama na severu Kosova – podsetio je na jak otpor na severu Kosova integraciji i akcijama Prištine pred potpisivanje prvog Briselskog sporazuma, te da je građanima tada ZSO predstavljena kao jedina svetla tačka, da je tada obećavan neki vid Republike Srpske, autonomije, a da je upravo ZSO bila jedan od razloga zašto su građani pristali na integraciju u kosovske institucije.
Međutim, usledila je integracija, a ZSO nije oformljena.
“Počele su sve institucije da se predaju koje danas čine jednu državu”, kazao je, navodeći da je to slučaj i sa zdravstvom i sa obrazovanjem.
“Siguran sam da vi znate, a i ja kao odbornik u SO Zubin Potok veoma dobro to znam i to su predali. Postoje ljudi u opštinama koji primaju platu u kosovskom sistemu i u zdravstvu i u prosveti. Nažalost, ti ljudi ne žive ovde, to su deca uglavnom političara iz Srpske liste koja danas sprovode zakone. Žive negde u Beogradu, ali verujte primaju platu i u svakom trenutku (kosovski) premijer može da kaže – ‘ja plaćam neke ljude na severu koji rade u zdravstvu, koji rade u prosveti’. Samo se čeka dan kada će doneti program po kojem će naši učenici sutra morati da uče”, naveo je.
On dodaje da su građani tek sada jasno videli čemu je služila ZSO i da su razočarani.
“Pod hitno treba prekinuti sprovođenje sporazuma, ne dijaloga, nego samo sporazuma, jer je netransparentan. U svim pregovorima nijednog trenutka nisu učestvovali kompetentni ljudi, već uglavnom ljudi koji ne žive na KiM”, naveo je.
Biševac takođe upozorava na odlazak Srba sa Kosova.
“I ako se ZSO formira, ko će živeti u Zajednici? Svakodnevno ljudi odlaze upravo zbog veoma loše socijalne politike, njihovog vladanja, svega što oni sprovode trenutno, Srpska lista i naši politički predstavnici. Svakodnevno svojim potezima, netransparentnošću u raspodeli finansija i svemu ostalom, sve veći broj mladih napušta Zubin Potok, a isto je siguran sam i u drugim opštinama. Mnogi ljudi odlaze. Šta će biti i kome će služiti Zajednica sutra?” – upitao je, dodajući da čak veuje da postoji mogućnost da politički predstavnici i žele da bude sve manje ljudi kako bi lakše došli do konačnog dogovora.
“Glavo pitanje za Beograd je šta će biti ako se oformi ZSO? Da li će tada dobiti priznanje od Beograda, da li će tada doći do konačnog sporazuma i da li ćemo postati država Kosovo?” – naveo je Biševac.
Podsetimo, dve građanske inicijative su organizovale javnu raspravu i krajem avgusta, tada o merama reciprociteta za registarske tablice i lična dokumenta.