Predlog republikanskog američkog kongresmena Kita Selfa da Sjedinjene Američke Države izvrše pritisak na Grčku da preispita stav prema Kosovu i da ne blokira članstvo u Organizaciji Severnoatlantskog ugovora (NATO) nije dobio podršku njegovih kolega na sednici Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa.
Self je 13. maja predložio obustavu 1,8 miliona dolara namenjenih međunarodnim vojnim obukama za Grčku, zbog odbijanja Atine da prizna nezavisnost Kosova, piše RSE.
Predlogu, u obliku amandmana na zakon o podršci Grčkoj, usprotivili su se demokratski kongresmeni Gregori Miks i Dina Titus, kao i predsedavajući republikanskog Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, Brajan Mast.
Miks je naveo da zakon ima za cilj obnovu programa koji uživa dvostranačku podršku za Grčku, dok je Titus istakla da pitanje Kosova treba razmatrati odvojeno, a ne povezivati ga sa programom vojnih obuka za Atinu. Mast je takođe preporučio glasanje protiv Selfovog amandmana.
Prema saopštenju Odbora, zakon o odobravanju pomoći za obrazovanje i međunarodne vojne obuke za Grčku (H.R. 8019) dobio je njegovo odobrenje 13. maja.
Self je tvrdio da nepriznavanje Kosova od strane Atine ometa stabilnost na Zapadnom Balkanu i put Kosova ka članstvu u NATO-u.
„Iako postoje snažne zajedničke vojne aktivnosti između Sjedinjenih Država i Grčke, ona i dalje ostaje među četiri saveznice NATO-a koje odbijaju priznati suverenitet Kosova“, rekao je Self.
„Ti partneri u NATO-u pridružuju se Kini, Rusiji i Srbiji u odbijanju da priznaju nezavisnost Kosova – bliskog partnera kojeg naši protivnici odbijaju priznati, jer znaju da je Kosovo ključni stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, dodao je Self.
Španija, Rumunija i Slovačka su tri druge članice NATO-a koje još nisu priznale nezavisnost Kosova. Pošto članstvo u NATO-u zahteva jednoglasnu saglasnost svih država članica, nepriznavanje od strane tih zemalja ostaje glavna prepreka za Kosovo.
Self je upozorio da se region Zapadnog Balkana suočava s nestabilnošću i da je ruski uticaj u tom regionu „poznat i u porastu“.
Naveo je i da je administracija Donalda Trampa postavila standard da novac američkih poreskih obveznika treba koristiti u interesu Sjedinjenih Država, ističući da je to danas ključno pitanje.
Prema njegovim rečima, Kosovo je pokazalo posvećenost demokratskom upravljanju, civilnoj kontroli nad bezbednosnim snagama i multietničkom suživotu – elementima koji, kako je naveo, predstavljaju snažan argument za članstvo u NATO-u.
„Sve dok Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka odbijaju priznati našeg balkanskog saveznika, neće biti puta za članstvo Kosova u NATO-u“, rekao je Self.
Dodao je da bi članstvo Kosova u Alijansi služilo kao protivteža protivnicima Sjedinjenih Država i pomoglo u sprečavanju nove krize na Balkanu.
„Iako cenim trenutni doprinos Grčke u (mirovnoj misiji NATO-a na Kosovu) KFOR, stvarna stabilnost na Balkanu bila bi ojačana kada bi Kosovo dobilo članstvo u NATO-u“, rekao je Self.
Podršku članstvu Kosova u NATO-u i nastavku američkog prisustva u KFOR-u izrazio je i demokratski kongresmen Riči Tores.
„Kongres se nada da će videti članstvo Kosova u NATO-u, dvostranačku podršku za održavanje nivoa snaga u KFOR-u te dijalog koji ne nagrađuje Srbiju za ustupke i tvrdoglavost“, rekao je Beni Stanislavski, portparol kongresmena Toresa, u izjavi za dopisnika Radija Slobodna Evropa u Vašingtonu.
Self je, zajedno s Toresom i republikanskim kongresmenom Majkom Lolerom, krajem aprila predstavio rezoluciju u Predstavničkom domu kojom se poziva Vašington da podrži članstvo Kosova u NATO-u.
Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu rekla je za RSE da je rezolucija „snažan politički signal“, jer približava Kosovo NATO-u u strateškom smislu.
Prema njenim riečima, integracija Kosova u NATO zatvorila bi „strateški vakuum u jugoistočnoj Evropi koji protivnici nastoje iskoristiti“.
Rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu, dok ju je Srbija odbacila.
Troje američkih kongresmena podnelo je i drugu rezoluciju 30. aprila, kojom se traži da Sjedinjene Države nastave učešće u KFOR-u, mirovnoj misiji NATO-a na Kosovu.
Ova rezolucija dolazi nakon izveštaja i rasprava poslednjih meseci o mogućnosti da Vašington preispita prisustvo američkih snaga u misijama NATO-a, uključujući KFOR.
Pentagon je ranije saopštio za RSE da nema najava promena u raspoređivanju američkih snaga.
Na Kosovu trenutno služi oko 590 američkih vojnika u okviru mirovne misije NATO-a.
„Bez američkih kapaciteta, KFOR gubi većinu svoje snage i operativne efikasnosti. To je jasno u regionu. Napad u Banjskoj bio je podsetnik da je sada najgori trenutak za SAD da se povuku iz KFOR-a i sa globalne scene“, rekao je portparol kongresmena Toresa.
Dodao je da rezolucija o KFOR-u ima za cilj da zadrži Kosovo u fokusu Vašingtona, u trenutku kada politička dešavanja mogu skrenuti pažnju Sjedinjenih Država na druge teme.
Kosovo nastoji da postane član NATO-a i Evropske unije, ali zemlje koje ne priznaju njegovu nezavisnost, proglašenu 2008. godine, i dalje predstavljaju prepreku njegovoj euroatlantskoj integraciji, piše RSE.
Kosovo je u procesu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u punopravnu vojsku, koji bi trebalo da bude završen do 2028. godine. Sjedinjene Države su podržale taj proces, dok je NATO naglasio da se te snage trebaju držati svog prvobitnog mandata, uključujući odgovor na krizne situacije i civilnu zaštitu.
Kosovo kupuje vojnu opremu proizvedenu u Sjedinjenim Državama, a na njegovoj teritoriji nalazi se i najveća američka vojna baza na Balkanu, Bondstil.
IZVOR: Radio Slobodna Evropa