RTV KIM, 29.03.2022. - Na prvi pogled, moće se učiniti da prisustvo Kine na Kosovu praktično ne postoji. Peking nije priznao kosovsku nezavisnost i nema zvaničnih diplomatskih odnosa. Legitimacija i priznanje Kosova je previše važna stvar za Srbiju, ključnog saveznika Kine na Zapadnom Balkanu, da bi Peking pokušao drugačiji pristup, piše u svojoj analizi "Mapriranje kineskog uspona na Zapadnom Balkanu" gostujući saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i vanredni profesor na Univerzitetu u Sofiji Vladimir Šopov. Ipak, on dodaje da šira slika "ima više nijansi".
Kosovska vlada i društvo ostaju žestoko proamerički i prozapadni, čvrsto uvereni da evroatlantska blizina predstavlja jedinu održivu garanciju opstanka i razvoja. Kao rezultat toga, Kosovo je pozdravilo masovno prisustvo zapadnih entiteta u svim segmentima društva, uključujući i ekonomiju. Čini se da je pozicioniranje zapadnih kompanija kao obnavljača kosovske privrede previše duboko i čvrsto ukorenjeno da bi ostavilo bilo kakve realne komercijalne mogućnosti za kineske firme, uprkos ograničenom, ali značajnom učešću kompanija iz drugih ne-zapadnih zemalja. U takvom kontekstu, održavanje geopolitičke distance je sigurno najmudriji stav Pekinga.
Ipak, bliže ispitivanje otkriva nijansiraniju sliku. Uprkos malim šansama za uspeh, kineske kompanije odlučile su da daju ponude za neke ključne projekte na Kosovu, kao što su elektrana na ugalj i projekat putne infrastrukture. Kao što se i očekivalo, bili su neuspešni, ali su ipak jasno pokazali svoj interes za procedure nabavke i razvoj Kosova. Huavej je takođe pokazao interesovanje za prodaju opreme glavnoj telekom kompaniji na Kosovu, iako ti pokušaji do sada nisu urodili plodom. Dok je vlada nedavno obećala da će ubrzati privatizaciju i uvesti veću transparentnost u proces, malo je verovatno da će interesovanje Kine za kupovinu kosovske imovine ili infrastrukture biti veliko. Međutim, trgovina između Kine i Kosova raste, pošto sve veći broj kosovskih firmi prisustvuje sajmovima i pokušava da uspostavi komercijalno prisustvo u Kini. Trgovina na malo preko kineskih platformi kao što je Alibaba takođe je sve raširenija. Iako nema ambasadu na Kosovu, Kina ima lokalnu kancelariju za vezu, koja postaje sve aktivnija. Njeni predstavnici su prisustvovali događajima civilnog društva, iako je angažman sa civilnim organizacijama i dalje retkost. Postoje anegdotski dokazi o nekim neformalnim susretima sa zvaničnicima iz raznih državnih institucija. Dok je Kina uglavnom u medijima iz sasvim pogrešnih razloga koji se odnose na nepriznavanje kosovske državnosti, tabloidi ponekad objavljuju priče o kineskim slavnim ličnostima.
Sveukupni odnosi Kine sa Kosovom i dalje su hladni, ali interakcija ima više nego što se na prvi pogled čini. S obzirom da nije verovatna dramatična promena politike Kine, izgleda da će ta zemlja nastaviti da se uzdržava od strukturisanog angažmana. Štaviše, čini se da Kosovo nema mnogo karakteristika koje Kina obično ceni kod partnera, naime, stratešku važnost za kopnene i pomorske rute. Takođe, tradicionalno pokušava da se drži distancirana od složenih istorijskih i političkih konteksta, kojih ima mnogo na Zapadnom Balkanu.
Ipak, Peking se gnuša situacija u kojima je irelevantan i nema čak ni simbolično prisustvo. U tom smislu, verovatno će nastaviti da traga za odgovarajućim stavom na Kosovu koji je u skladu sa njegovim širim regionalnim diplomatskim ciljevima. Kako se geopolitička konkurencija bude intenzivirala u narednim godinama, Kina će mapirati moguće buduće scenarije i strategije i pripremiti se za njih. Zapadni Balkan bi mogao da izazove nove političke poremećaje koji menjaju stavove i pristupe prema Kini.
Ekonomija i biznis
Na Kosovu nema kineskih investicionih projekata ni u jednoj ekonomskoj oblasti. Odnosi Kosova sa Kinom su hladni i nema zvaničnog priznanja ni sa jedne strane. Kosovska vlada je stalno odbijala bilo kakvu vrstu projekta ili ekonomskog plana koji bi uključivao novac kineske vlade.
Trgovina
Kosovska agencija za statistiku je izvestila da je izvoz sa Kosova u druge zemlje u 2020. godini iznosio 100,6 miliona evra, dok je roba vredna 3,796 miliona evra izvezena u Kinu. Uvoz Kosova iz drugih zemalja iznosio je 3,2 milijarde evra, a Kina je druga zemlja, iza Turske na listi, sa najvećim udelom uvoza sa 9,8 odsto ili 324 miliona evra.
Krediti kineskih banaka i entiteta
Nema kredita kineskih banaka što je potvrđeno u Inventuri spoljnog duga Centralne banke Kosova.
Glavne lokalne kompanije i poslovni ljudi sa ekonomskim vezama sa Kinom
Došlo je do porasta broja poseta kosovskih kompanija sajmovima i drugim forumima u Kini. Jedan takav primer je Koshi Group, koja je aktivna u sektoru automobilskih komponenti i izvozi u Kinu. Međutim, kosovske kompanije uglavnom uvoze sirove proizvode iz Kine, kao što su metal, plastika i drugo.
Saradnja između Kine i udruženja poslodavaca i granskih udruženja
Nije primećena saradnja između Kine i udruženja poslodavaca. Ovo verovatno odražava hladne političke odnose između Kosova i Kine.
Sajmovi
Nema zvaničnih informacija o Kini i sajmovima na Kosovu. Verovatno je da nijedna kineska kompanija do sada nije učestvovala na sajmu na Kosovu.
Politika
Saradnja Kine sa političkim partijama; dogovori, posete, razmene
Nema političke saradnje između Kosova i Kine, zbog bliskosti Kine sa Srbijom i činjenice da Kina ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Premijer Kosova Aljbin Kurti je u nekoliko navrata čak opisao Kinu kao „neprijatelja“ Kosova i navodio da će po svaku cenu odbaciti odnose sa Kinom. U javnom diskursu generalno postoji snažno antikinesko raspoloženje.
Kina ima neformalnu kancelariju za vezu u Prištini, koja je ispostava njene ambasade u Beogradu. Na sajtu kosovskog Ministarstva spoljnih poslova ova kancelarija nije navedena. Kosovo nema kancelariju u Kini. Međutim, bilo je nekih neformalnih kontakata jer vlada ponekad razgovara sa kancelarijom o potencijalnom unapređenju odnosa.
Tokom pandemije kovida-19, premijer Kurti je odbacio kineske vakcine kao poklon Albanije. On je rekao da Kosovo, za razliku od drugih zemalja u regionu, nema luksuz da prihvati vakcine koje proizvode zemlje poput Rusije i Kine, jer nijedna od dve zemlje nije priznala nezavisnost Kosova.
Istaknute političke ličnosti sa zvaničnim stavovima o odnosima sa Kinom
Ne postoji nijedna. Malo je verovatno da postoje neotkriveni slučajevi u politici Kosova koja je orijentisana prema Zapadu.
Okvir saradnje: Broj međudržavnih sporazuma, oblasti formalizovane saradnje, sporazumi i projekti sa lokalnim vlastima, programi razmene i obuke sa državnim službenicima
Ne postoje međudržavni sporazumi, oblasti formalizovane saradnje, sporazumi i projekti sa lokalnim vlastima, niti programi razmene i obuke sa državnim službenicima. Ne postoji jak istorijski odnos Kosova i Kine koji potiče iz jugoslovenskih vremena.
Saradnja u okviru „16+1“ – hostovanje događaja, projekata, gostovanje centara, inicijativa itd.
Kosovo nije deo formata saradnje „16+1“, jer Kina ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i nema diplomatske odnose sa njim.
Saradnja sa lokalnom samoupravom – projekti, inicijative, posete itd.
Čini se da nema saradnje između kosovskih i kineskih lokalnih vlasti.
Civilno društvo
Saradnja različitih organizacija civilnog društva sa kineskim organizacijama po sektorima
Nema dokaza o saradnji između kosovskih grupa civilnog društva i kineskih organizacija.
Angažovanje sa lokalnom kineskom ambasadom – projekti, zajedničke inicijative.
Ne postoji saradnja grupa civilnog društva sa kineskim organizacijama i nema angažmana sa lokalnim kineskim akterima. Takođe, ne postoje bilateralni projekti i čini se da nema istaknutih lokalnih ličnosti civilnog društva koje podržavaju proširenu saradnju sa Kinom. Dok širi geopolitički kontekst sprečava dublje veze, lokalna kineska kancelarija za vezu je sve aktivnija društveno i na ivici bilateralnog dijaloga. Na primer, njeni zvaničnici su redovni učesnici većine događaja i konferencija civilnog društva, čak i ako retko učestvuju.
Mediji
Nema nijednog medija u kineskom vlasništvu na Kosovu, niti sporazuma o saradnji i sadržaju sa kineskim kolegama. Ne postoje razmena i drugi vidovi saradnje, kao ni mediji sa prokineskim sadržajem. Ovo bi bilo malo verovatno na Kosovu gde svi mediji imaju veoma jaku antikinesku retoriku.
Akademska istraživanja
Nijedan sporazuma o akademskoj saradnji nije identifikovan na kosovskim i kineskim univerzitetima.
Jedan akademski rad objavljen 2001. analizirao je aspekte stava Rusije i Kine o ratu na Kosovu.
Čini se da nema sporazuma o akademskoj saradnji sa lokalnim univerzitetima, niti zajedničkih akademskih programa i diploma. Isto važi i za istaknute istraživačke i akademske publikacije o bilateralnim pitanjima i istaknute akademike i istraživače koji rade u proširenoj akademskoj saradnji.
Kultura
Ne postoje kulturni ili obrazovni sporazumi na nacionalnom i lokalnom nivou, pa nema ni istaknutih bilateralnih kulturnih projekata i manifestacija.
Učenje jezika
Na Kosovu ne postoje kursevi kineskog jezika.
Bilateralna saradnja istaknutih organizacija i umetnika
Na Međunarodnom filmskom festivalu u Šangaju 2020. i Međunarodnom festivalu akvarela u Lušanu 2021. godine, kineski organizatori pozvali su kosovske filmske stvaraoce i slikare da predstave svoje radove.
Međuljudske interakcije
Turizam
Kineskim građanima je potrebna viza za posetu ili tranzit kroz Kosovo, osim za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Vize se mogu dobiti u ambasadi Kosova u Albaniji ili Turskoj. Nema naznaka promocije kosovskog turizma ili srodnih aktivnosti u Kini, osim kosovskih kompanija koje posećuju Kinu u poslovne svrhe.
Čini se da nema međusobne razmene preko različitih tipova institucija.
Iako kosovski mediji ponekad pišu o kineskim slavnim ličnostima, kineska kultura je uopšteno malo poznata u kulturnom kontekstu Kosova.
Nema istaknutih priča o međuljudskim interakcijama.