RTS, 27.01.2022. - Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta na društvenim mrežama su se oglasili predsednica Kosova Vjosa Osmani i ministar odbrane Armend Mehaj. I dok je predsednica poručila da "odaje počast milionima izgubljenih života prijateljskog jevrejskog naroda", ministar je otišao dalje, navodeći da se "iskustvo kosovskog i izraelskog naroda ujedinjuje u jednoj tački".
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta kao spomen na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije 1945. godine oslobodili Aušvic-Birkenau u Poljskoj, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani smatra da je obeležavanje Holokausta obaveza svih, ne samo radi odavanja počasti žrtvama, već i zbog održavaja budnom ljudske savesti da se ovakva dela nikada ne ponove. Ona je navela da se danas "odaje počast milionima izgubljenih života prijateljskog jevrejskog naroda".
"U najcrnjim vremenima za njih, Albanci su otvorili svoja srca i vrata, demonstrirajući plemenitost i humanizam. U znak sećanja na ovaj dan, snažno smo odlučni protiv mržnje i diskriminacije i nastavljamo posvećeno da promovišemo poruku: Holokaust, nikada više“, napisala je Osmanijeva na društvenim mrežama.
Ministar odbrane Kosova Armend Mehaj istim povodom naveo "da se iskustvo kosovskog i izraelskog naroda ujedinjuje u jednoj tački", a to je "opstanak pored pokušaja neprijatelja da nas istrebe".
"Dva naroda, jedno istorijsko iskustvo! U znak sećanja i počasti svim žrtvama Holokausta. Naše istorijsko iskustvo i iskustvo izraelskog naroda spajaju se u jednoj tački: opstanak iznad napora naših neprijatelja da nas istrebe. Naša viševekovna konfrontacija sa istrebljenjem bila je jedan od moćnih razloga istorijske solidarnosti dva naroda. Pamtimo i nikada ne zaboravljamo! #WeRemember“, napisao je Mehaj.
U svetlu novouspostavljenih odnosa Kosova sa Izraelom, zvaničnici iz Prištine nastavljaju sa političkim zloupotrebama istorije i skrnavljenjem žrtava. Kosovski Albanci su aktivno učestvovali u progonu, pljački, ucenjivanju, fizičkom zlostavljanju i pomaganju nacističkom okupatoru u hapšenju i deportovanju u logore smrti žrtava Holokausta, o čemu je za RTV Kim već pisao istoričar Miloš Damjanović.
Poreklo i značenje termina
Reč "holokaust" je na starogrčkom jeziku značila "potpuno spaljeno", a mislilo se na žrtvovanje životinja koje je trebalo do pepela sagoreti, da se sveštenici ne bi gostili njihovim mesom. Posle Drugog svetskog rata ova reč je dobila simbolično značenje i upotrebljava za imenovanje sistematskog pokolja Jevreja koji su izvršili nacisti.
Međutim, Izrael, pa tako i većina Jevreja, ne prihvataju reč holokaust, već umesto nje koriste termin "šoa" koji se prevodi i kao propast, velika nesreća, pustošenje. Ortodoksni Jevreji ne prihvataju ni taj termin za holokaust, jer ne smatraju da je od Boga, već koriste reč "hurban", koje u Bibliji nema. Jad Vašem u svojim engleskim izdanjima reč šoa prevodi kao "nacistički holokaust".
Gutereš: Jedva polovina čula za Holokaust
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je na komemoraciji žrtvama nacističkog holokausta u Park Ist sinagogi u Njujorku, ceremoniji koja je ove godine održana virtuelno zbog pandemije kovida-19, poručio da ga je uznemirilo kada je saznao da je jedva polovina odraslih širom sveta čula za Holokaust, u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja, kao i milioni pripadnika drugih nacija tokom Drugog svetskog rata, a da je nedostatak znanja među mladim generacijama „još gori”.
"Naš odgovor na neznanje mora biti obrazovanje. Vlade svuda imaju odgovornost da podučavaju o užasima Holokausta", izjavio je Gutereš.
Generalni sekretar UN je pozdravio Rezoluciju koju je 20. januara usvojila Generalna skupština UN, a kojom se osuđuje svako poricanje Holokausta i apeluje na sve zemlje i društvene mreže da "preduzmu aktivne mere u borbi protiv antisemitizma i poricanja ili iskrivljavanja holokausta".