Emisija Sporazum, 08.03.2019. - Da bi se odnosi Beograda i Prištine počeli da normalizuju, neophodno je promeniti postojeću paradigmu. Umesto priče o podelama, potrebno je usredsrediti se na saradnju, ocenio je jedan od najpoznatijih kosovskih intelektualaca, nekadašnji političar, a danas publicista, Veton Suroi, gostujući u emisiji Sporazum, koja se emituje na mreži srpskih televizijskih stanica na Kosovu.
Suroi, koji je još devedesetih godina osnovao list Koha, iz kojeg će se kasnije razviti najveći nezavisni medij, smatra da vlasti u Prištini i Beogradu moraju da promene pristup i dosadašnji način rešavanja problema.
„Ajnštajn je govorio da ako ne možete neki problem da rešite, onda proširite okvir. Proširenje okvira za rešenje je, ne razgraničenje među nama, nego uspostavljanje zajednice i saradnje. Ne da se crtaju nove granice, nego kako da se granice učine irelevantnim, a taj proces upravo počinje međusobnom saradnjom. Pravo pitanje je kako da kosovsko tržište nastupi na regionalnom, kako da ovdašnji privrednici mogu da plasiraju robu i u Srbiji“, izjavio je Suroi i kao primer naveo moguće otvaranje fabrike Folksvagena u Srbiji za šta bi se delovi mogli proizvoditi i na Kosovu.
Na pitanje voditeljke koliko je to realno u ovom trenutku, Suroi odgovara kontrapitanjem:
„A koliko je realno sedeti 20 godina u jednom konfliktu i misliti da će se istim merama koje su do sada preduzimane doći do drugačijeg rešenja?“, zapitao se Suroi.
„Da komšiji ne crkne krava, nego da se oteli, i to više puta“
Čovek koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu i Beču i koji važi za izuzetno dobrog poznavaoca prilika na zapadnom Balkanu promenu postojeće paradigme ilustruje dobro poznatom pričom o komšijskim odnosima, ali sa suprotnom porukom.
„Ovaj sadašnji okvir će postići isti rezultat: „da komšiji crkne krava“. Ali, nije pitanje kako da komšiji crkne krava, nego kako da komšiji ne crkne krava, čak i kako da se oteli i to više puta. Ako komšija bude imao više teladi, onda će to biti dobro za sve, za ceo komšiluk i čitavu zajednicu“, naglasio je Suroi.
Vreme je resurs koji se ne vraća
Komentarišući dosadašnji tok dijaloga, kaže da smo potrošili dosta vremena, a to je resurs koji se ne vraća. Ne treba izgubiti još koju godinu razgovorom o nekim registraskim tablicama, na primer. Ono što je izgubljeno, ne samo da je izgubljeno, nego će se u narednim godinama negativno reflektovati.
„Nove generacije rođenih na Kosovu i u Srbiji posle devedesetih odrasli su i žive u retorici konflikta. I oni mogu lako da budu nova generacija koje će ući u još jedan konflikt. To je osuda na povratak u prošlost, što je protivno ljudskoj prirodi koja nije za konflikt, nego za rešenje konflikta“, izjavio je Veton Suroi.
Čovek koji je „izmislio“ slogan: „nikad nije kasno baciti duvan i napustiti Kosovo“, upozorava da se čitav region zapadnog Balkana suočava sa pojavom odlaska mladih stručnih ljudi na zapad, koji ovde ne vide perspektivu.
„Otići će tamo, stvoriće porodicu, biće „velikosrbi“ ili „velikoalbanci“ petkom uveče kada popiju neko pivo, ali će biti Nemac tokom ostatka nedelje. Kada se budu vratili biće zgranuti jer će zateći istu naraciju kakvu su napustili“, upozorava Suroi.
Po njemu, rezultati Briselskog dijaloga su slabi, iako su u određenoj meri doprineli smirivanju tenzija među stranama.
„Ako se pet godina bavi registarskim tablicama i ne može rešiti problem, onda to ukazuje koliko je to kilavo“, ocenio je Suroi i dodao da za svrsishodan dijalog u budućnosti mora doći do novih usaglašenih principa i emancipacije pregovaračkog okvira, a novi okvir je saradnja.
Saradnja – način rešavanja problema Trepče i Gazivoda
Smatra da je put do nekakvog kompromisa između Prištine i Beograda nemoguć, ako se i dalje bude išlo istim putem.
„Problem nije u tome „ovo je vaše, ovo je naše“, problem je kako naći način da to bude produktivno. Može se godinama razgovarati o tome ko će i kako kontrolisati Trepču, na primer, ali, ako postoji potreba za reindustrijalizacijom i način kako da regionalno privučemo strane investitore, onda Trepča ima budućnost. Trepči ne treba kompromis, Trepči treba proizvodnja kojom rukovodi menadžment koji zna posao, a država treba da se skloni. Subvecionisanje ne pomaže Trepči. Njoj treba model koji će funkcionisati na ekonomskim osnovama. Slično je i u slučaju jezera Gazivode čiji se deo nalazi na teritoriji Srbije, pa je onda lako zaključiti da tim resursom treba da upravlja jedan zajednički menadžment koji će omogućiti funkcionalnost poslovanja i obezbediti usluge vodosnabdevanja svima kojima je potrebno“, smatra Veton Suroi koji je bio i predsednik prvog nezavisnog sindikata na Kosovu osnovanog 1990.godine.