Održiva budućnost medija na srpskom jeziku na Kosovu zavisi od dugoročnog i stabilnog finansiranja, ali i od podrške institucija i javnosti.
Sloboda medija na Kosovu garantovana je Ustavom i zakonima. Ipak, ispod zakonske površine krije se čitav niz problema koji otkrivaju stvarno stanje medijskih sloboda. U posebno teškom položaju nalaze se mediji na srpskom jeziku, koje u najvećoj meri finansiraju međunarodni donatori.
“Sloboda medija je ugrožena politizovanim regulatornim telima, tužbama kojima se novinari ućutkuju, nedovoljnim pristupom javnim informacijama i ozbiljnim rizicima po bezbednost novinara”, ocenili su Reporteri bez granica u izveštaju o slobodi medija na Kosovu za 2025. godinu. Kosovo se ove godine našlo na 99. mestu od ukupno 180 zemalja.
Ovo, međutim, ne odražava stanje u medijima na srpskom jeziku na Kosovu. Posebno ne u onima koji se finansiraju iz međunarodnih fondova. Upravo su ti mediji bastioni medijske slobode, ali i pod širokom pretnjom da će nestati.
Donatori kao kiseonik u vreme kada redakcije ostaju bez mladih
Razlozi za to? Nedostatak fondova i nedostatak mladih novinara. Svojevrsni udar na ove medije bilo je zaustavljanje fondova od strane Sjedinjenih Američkih Država, preko USAID-a, a posebno preko američke ambasade. Sada ovi mediji zavise od drugih donatora. Pojedini su imali sreće pa su dobili podršku National Endowment for Democracy i European Endowment for Democracy – donatora prepoznatih po razumevanju tekućih potreba medija, odnosno svakodnevnog izveštavanja.
Zašto je ovo važno za medije na srpskom na Kosovu? Zato što mediji koji se finansiraju iz međunarodnih fondova zavise isključivo od njih. Ovi mediji nemaju gotovo nikakvu šansu da budu samoodrživi, na primer, zahvaljujući reklamama.
Koji i kakav interes bi imala bilo koja srpska kompanija da se reklamira na veb-sajtu medija na srpskom jeziku na Kosovu? Dok albanski biznisi to čine na sajtovima naših kolega – što je i razumljivo, jer je domet svakako veći.
Nedostatak mladih novinara takođe polako postaje problem, pa se redakcije svode na nekoliko ljudi koji se trude da pokriju i lokalne teme i one koje se tiču celog Balkana i sveta. Reklo bi se da je neizvodljivo. I jeste. Kolege i čitave redakcije “pregorevaju”.
A zašto nedostatak mladih? Pa, koji bi interes mlad čovek imao da radi u redakciji lokalnog medija koji se trudi da poštuje svaki deo novinarske etike? Neprijatna pitanja mogu da izazovu reakcije lokalnih političkih predstavnika – i iz srpske, i iz albanske zajednice. Primera je mnogo.
Lokalni mediji na srpskom nepoželjni su centrima moći u Prištini i na Severu
Centralna izborna komisija pokušala je da ne akredituje srpske medije na Kosovu za posmatranje prvog kruga lokalnih izbora. Eklatantan primer pokušaja da se ograniči rad nezavisnih redakcija i onemogući javni uvid u izborni proces, posebno onih koje izveštavaju na srpskom jeziku.
Ovakav potez ne samo da narušava principe transparentnosti, već i direktno ugrožava pravo građana da budu informisani iz više izvora. Pitanje pristupa izborima za novinare nije tehničko već suštinsko – bez slobodnog i nepristrasnog praćenja izbora, poverenje u institucije postaje još krhkije.
Najskoriji je i primer nemogućnost naših kolega iz KoSSev-a da postave pitanja vršiocu dužnosti kosovskog premijera Aljbinu Kurtiju tokom njegove posete Severnoj Mitrovici 7. novembra. Kada je novinarka KoSSev-a pokušala da se približi Kurtiju i uzme izjavu, obezbeđenje ju je sprečilo da priđe, navodeći da ‘mora da sačeka red’, da bi na kraju zaključili da mora ‘da dobije dozvolu’.
Na insistiranje novinarke KoSSev-a da objasne od koga se ta dozvola dobija, nije dobila odgovor, dok je istovremeno član obezbeđenja držao ispruženu ruku kako bi joj onemogućio pristup Kurtiju. Nakon što je dao izjavu albanskim medijima, Kurti je seo u svoj džip i odvezao se u pravcu Južne Mitrovice, javio je KoSSev.
Treba pomenuti i prošlogodišnji primer, kada je deo novinara, uključujući i ekipu Alternativne, sprečen da uđe na konferenciju za medije Srpske liste, posle široke akcije Kosovske policije zatvaranja opštinskih organa Republike Srbije. Ostali smo ispred vrata, bez mogućnosti da postavimo pitanja. Možda su se uplašili pitanja – zašto predsednici opštinskih organa nisu bili bar na terenu dok im je institucije zatvarala Kosovska policija.
Lično, nisam prijavila policiji nijedan slučaj pokušaja sprečavanja rada na terenu od strane gradjana, kako srpske, tako i albanske nacionalnosti. Nelagodno je raditi novinarski posao kako novinarska etika nalaže, a posebno u maloj sredini, gde svaka tema postaje politička.
Saradnja između srpskih i albanskih medija nije nepostojeća, ali se najčešće odvija na individualnom nivou – između samih novinara, a ne redakcija. Pojedini mediji uspevaju da sprovedu zajedničke projekte, ali retko se radi o zajedničkim sadržajima. Sadržaj se češće razmenjuje u vidu prenošenja vesti. Verujem da su publike zainteresovane za zajednički sadržaj – ali samo u meri u kojoj ih tema lično dotiče. Upravo su zajedničke teme, odnosno teme od interesa za obe zajednice, prostor gde bi redakcije mogle da pronađu osnovu za saradnju u izradi zajedničkih sadržaja.
Na početku teksta sam medije na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, a finansiraju se u najvećoj meri iz međunarodnih fondova, nazvala bastionima medijskih sloboda. Gotovo je nemoguće pronaći dezinformaciju na portalima ovih medija. Ako se to i dogodi, pre će biti reč o nenamernoj grešci.
Ovi mediji su itekako svesni težine dezinformacije, koliko ona može da bude opasna i do kojih razmera može da se proširi – pa čak i izazove nasilje. Setimo se 17. marta, kada je nasilje nad srpskom zajednicom počelo usled dezinformacije da su Srbi učestvovali u davljenju albanskog deteta u Čabri.
Propaganda odozgo, teret dole
Dodatni izazov predstavljaju društvene mreže, gde se informacije šire bez uredničke kontrole. Profesionalni mediji na srpskom jeziku često moraju da ‘popravljaju štetu’ nastalu od lažnih vesti koje potiču iz Beograda ili Prištine, i ne samo na društvenim mrežama.
Sa druge strane, mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, a finansiraju se u najvećoj meri od strane međunarodnih donatora, nose breme izveštavanja o lokalnim temama, ali i o onima koje se tiču čitavog regiona. Nedovoljno je pružiti samo informacije o lokalnim pitanjima, iako su one, naravno, u fokusu srpske zajednice. Istraživačko novinarstvo, ipak, nije u fokusu lokalnih medija na srpskom jeziku – ne zato što ne umeju ili ne žele da se time bave, već zato što nemaju resurse
Uporno prikupljanje informacija i čekanje na odgovore nije luksuz koji imaju, jer publika očekuje informacije odmah. Kontinuitet u finansiranju dnevnih operativnih aktivnosti, finansiranje isključivo medijskih sadržaja (a ne aktivnosti civilnog sektora), uz izostanak obaveze da se novinari bave pretežno administrativnim poslovima, već svojim osnovnim poslom – to bi bili ključni finansijski koraci koji bi pomogli medijima na srpskom jeziku na Kosovu da opstanu. U ove faktore trebalo bi ubrojati i dostupnost informacija. Novinari iz srpskih redakcija na Kosovu neretko dobijaju odgovore iz institucija isključivo na albanskom jeziku, iako je i srpski službeni jezik na Kosovu.
Sa druge strane, konferencije za medije neretko se održavaju isključivo na albanskom, a politički predstavnici ni ne kriju da ne žele da govore na srpskom, iako ga razumeju.
Na kraju, ali ne manje važno jeste i bezbednost novinara. Novinari iz srpske zajednice neretko ne prijavljuju slučajeve koji se ticu ugrožavanja njihove bezbednosti. Redakcija Alternativne, naša koleginica i sama sam bila targetirana na pojednim Telegram kanalima. Koleginici iz KoSSev je oštećen automobil 2024. godine. Njoj je automobil i zapaljen pre 11 godina.
Održiva budućnost medija na srpskom jeziku na Kosovu zavisi od dugoročnog i stabilnog finansiranja, ali i od podrške institucija i javnosti. Ključno je stvaranje ambijenta u kojem će se novinari osećati bezbedno i slobodno, bez obzira na to kojem jeziku ili zajednici pripadaju. Bez toga, medijska scena na Kosovu ostaće fragmentisana, a građani uskraćeni za kvalitetno informisanje.
Piše: Ana Marija Ivković za Musine Kokalar Institut za javne politike
Izvor :Radio KIM