Čaglavica, 09.12.2014 - Iako je na Kosovo, za proteklih petnaest
godina, uloženo preko 15 milijardi evra, kvalitet života nije
zadovoljavajući. Ipak, mesta optimizmu ima, kažu gosti emisije
Srpsko-srpski dijalog, jer su, posle potpisivanja Briselskog
sporazuma, poboljšani međuetnički odnosi i počela je bolja ekonomska
saradnja, kako između privatnih firmi, tako i instucionalno, između
Beograda i Prištine.
Adrijana Hodžić, šefica Administrativne kancelarije za
sever Kosova, koja i dalje funkcionše, iako su građani severa
Mitrovice izašli na kosovske lokalne izbore, kaže da ova Kancelarija
obavlja poslove opštine, radeći uz svakodnevnu koordinaciju sa
gradonačelnikom severne Mitrovice. Iako razume nezadovljstvo građana,
Hodžićeva smatra da je jedan od glavnih razloga što se stanje
radikalnije ne poboljšava, mali budžet opštine i to što centralne
institucije u Prištini, ali i Brograda i Međunarodne zajednice, nisu
dale veća ovlašćenja lokalnim liderima.
Još uvek aktuelni ministar za rad i socijalna pitanja u
Vladi Kosova, Nenad Rašić, misli da je od 1999.godine, pa do danas,
situacija znatno bolja, da je izgrađena infrastruktura i da je otvoren
veliki broj mini fabrika i malih i srednjih preduzeća, ali da za
velike investicije i izgradnju većih proizvodnih pogona, Vlada Kosova
nema dovoljno sredstava. Po mišljenju ministra Rašića, nezadovoljstvo
građana severa Kosova, ali i i ostalih, je veliko, jer su bila
prevelika očekivanja, ali i zato što lokalni lideri nisu dovoljno
učestvovali u procesu odlučivanja.
Najveći razlog nezadovoljstva građana severa Kosova jeste
neizvesnost, ali i nejasnost Briselskog sporazuma, koji ih integriše u
kosovski sistem, mimo njihove volje, smatra Branislav Nešović,
programski direktor NVO „Aktiv“. Strah od gubljenja radnih mesta i
nepoverenje u institucije u Prištini, nejasna uloga Zajednice srpskih
opština i nedovoljni uticaj lokane vlasti na donošenje odluka, kaže
Nešović.
Komentari posetilaca