RTV KIM, 28.04.2022. - Nakon 23 godine od sukoba na Kosovu još uvek nije poznato gde je i pod kojim uslovima nestalo 1.619 lica.
U Prištini je u okviru obeležavanja Nacionalnog dana nestalih na Kosovu predstavljen izveštaj kosovskog Fonda za humanitarno pravo pod nazivom „Nedovršeni proces: Izazovi u rasvetljavanju sudbine nestalih lica“.
Direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj rekao je za RTV Kim da je važno da se sazna prava istina o događajima u prošlosti, kao prvi korak ka pomirenju i trajnom miru.
“Nakon 23 godine od okončanih sukoba na Kosovu još 1.619 osoba se vode kao nestale i to je veliki broj. Toliko proodica živi sa patnjom i bolom, ne znajući sudbinu članova njihovih porodica. Ako pitamo institucije koje su nadležne za otkrivanje i pronalaženje nestalih osoba oni uvek kažu da jeste bilo progresa jer je 2000. godine na spisku nestalih lica bilo preko 4.000 ljudi“, naveo je Bljakaj.
On je dodao da je potrebno mnogo rada kako bi se došlo do pravde za žrtve.
„Istina je bitna zbog uspostavljanja tačnog narativa. Ukoliko se on uspostavi, onda nema prostora za negiranje i umanjenje zločina. Mi, kao civilno društvo, nemamo neku moć i nije naš posao da tražimo nestale osobe. To je posao institucija koje su stvorene za to i imaju kapacitete. Gde god možemo, mi doprinesemo da se uspostavi tačni narativ o prošlosti. Institucije sistema moraju da rade više na rasvetljavanju sudbine nestalih lica“, zaključio je Bljakaj.
Ambasador Evropske unije na Kosovu Tomaš Sunjog je kazao da ne može da zamisli bol članova porodica nestalih svih ovih godina.
„Prvo, neophodno je unaprediti međuinsitucionalnu saradnju. Drugo, vlasti na Kosovu treba da izrade strategiju prikupljajnja uzoraka krvi od članova porodica koji su već identifikovali svoje rođake zahvaljujući upotrebi visoke tehnolgije. I na kraju, treća stvar su zakoni koji regulišu status i prava porodica nestalih lica na Kosovu, a koji treba da budu usaglašeni“, rekao je on.
Urednica Kosovo 2.0 Dafina Haljilji istakla je da su izveštavali o ubijenim civilima, navodeći da su se neka ubistva dogodila, kako kaže, bez ikakvog konflikta ili sukoba.
„Žrtve zločina nad albanskim civilima nađene su u Batajnici sa još 500 drugih ostataka i žrtava. Ovo je ujedno najteži zločin na teritoriji Kosova, a i Jugoslavije“, kazala je ona.
Ona je govorila i o Bekimu Gašiju, kome su 25. aprila 1999. godine, prema njenim navodima, ubijena 22 člana porodice. Njegova majka i četiri sestre se još uvek vode kao nestala lica.
„Žrtve su pronađene na Kosovu i pretpostavljamo da se broj koji nedostaje može naći po masovnim grobnicama po Srbiji“, zaključila je ona.
Ambasador Sunjog je dodao da je neophodno da se uz poštovanje važećih zakona „napokon zatvori ovo bolno pitanje i da se ubrza proces, jer jedino tako porodice mogu pronaći mir koji zaslužuju“.
Izveštaj „Nedovršeni proces: Izazovi u rasvetljavanju sudbine nestalih lica“ je sačinjen u okviru projekta „Mobilizacija medija i organizacija civilnog društva za podršku odgovarajućim informacijama o nestalim licima“, sproveden u saradnji sa Kosovom 2.0.