Caglavica, 22.07.2015.godine: Nedovoljna transparentnost, dvostuko tumacenje i nedovoljna primena dogovorenog u Briselu, glavni su problemi u procesu normalizacije odnosa izmedu Beograda i Prištine, ocenjeno je od strane vecine ucesnika debate na temu „Sprovodenje briselskih dogovora, šta je uradeno, a šta ne?“, koja je danas održana u Medija centru u Caglavici.

Briselski sporazum je loš za Srbe na Kosovu, rekao je poslanik u Skupstini Kosova iz Progresivne demokratske stranke Nenad Rašic. On je izrazio bojazan da ce konacna primena dogovorenog u Briselu biti pogubna za kosovske Srbe u socijalnom,  ekonomskom i demografskom smislu: 

„Smatram da je Briselski sporazum u celini loš za kosovske Srbe, zato što ce u nekom momentu verovatno skinuti sa platnih lista jedan ogroman broj Srba sa Kosova, pa da li je to 21 000,  23 000 ili bilo to makar i 5 000, to za nas ogroman broj i to ce direktno da ima  ekonomske, socijalne ili demografske posledice na Srbe na Kosovu. Ponavljam, Briselski sporazum je fatalan za kosovske Srbe“, naglasio je Rašic.

S druge strane, politicki analiticar Aljbinot Maljoku smatra da Briselski sporazum nije štetan za Srbe na Kosovu, vec da omogucava primenu Ahtisarijevog plana po svim tackama. Maljoku istice da ne veruje ni Editi Tahiri niti Marku Ðuricu, koje je nazvao politickim neznalicama i šarlatanima, vec samo onome što vidi na terenu, odnosno onome što je sprovedeno. Ni pedeset posto dogovorenog nije sprovedeno, tvrdi Maljoku i dodaje da je u slucaju formiranja Asocijacije ili Zajednice opština sa srpskom vecinom, potrebna izmena postojecih zakona i Ustava, i kada je u pitanju Priština, ali i je to neophodno uraditi i u Beogradu:

„Nijedan sporazum postignut u Briselu nije bio jednosmislen, odnosno jasan, nego je svaki bio dvosmislen, na dva nacina tumacen i sa dva cilja. Treba znati da je i Beograd dužan da izvrši ustavne promene, ali ni Priština ne insistira na tome, kao da joj nije stalo. Medutim, u Beogradu je obavezna ustavna promena,  jer formiranje Asocijacije na teritoriji koja se prema Ustavu Srbije smatra njenim delom, ne bi bilo u skladu sa aktuelnim Zakonom o lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji“, tvrdi Maljoku.

  U pregovorima o Zajednici srpskih opština ima odredenih približavanja u stavovima obe strane, ali  još uvek nema konkretnih dogovora, ocenio je clan prištinskog pregovarackog tima u Briselu, Dren Zeka. On je ponovio stav Prištine da Zajednica srpskih opština nece imati izvršne nadležnosti, ali i to da bi trebalo u paketu potpisati sporazume o telekomunikacijama, energetici, Asocijaciji opština sa srpskom vecinom i uklanjanju, kako je rekao, barikade na glavnom mostu na Ibru:

  „Naš stav je da Asocijacija srpskih opština mora biti osnovana po Ustavu Republike Kosova, zakonima Republike Kosova i prema sporazumu premijera. Vi ste videli tendencije druge strane, koja je pokušala da predstavi da ce Asocijacija imati izvršne nadležnosti, medutim, mogu i danas da potvrdim da Asocijacija nece imati izvršnih nadležnosti i da ce u potpunosti biti u skladu sa postojecim zakonima Republike Kosova“, kaže Zeka. 

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja iz Beograda, Pavle Dimitrijevic kaže da u procesu dijaloga Beograda i Prištine, nedostaje ucešce srpskih predstavnika sa Kosova i ocenjuje da se jedno dogovara, a da se drugo primenjuje na terenu: 

  „Mnogi se pitaju zbog cega je to tako, a mi smo negde, i u našim izveštajima naveli da je jedan od uzroka zapravo taj, da sami politicki predstavnici i jedne i druge strane, bojim se da nisu bili motivisani postignutim, odnosno da postignu sporazum koji ce zaista promeniti nešto na terenu, vec da kroz same sporazume ostvare odredene politicke ciljeve, koji daleko nadilaze sam Briselski sporazum. Tu pre svega mislim na to da dobiju poene u procesima pristupanja Evropskoj uniji i to je za Srbiju veoma važno, vezano za poglavlje 35, za Kosovo vezano za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju  i za neke druge politicke, veoma važne teme“, misli Dimitrijevic. 

Debatu na temu „Sprovodenje briselskih dogovora, šta je uradeno a šta ne?“, organizovao je Medija centar Caglavica, uz podršku Ambasade Sjedinjenih americkih država na Kosovu, u okviru projekta „Kosovo, juce, danas, sutra“.