Medija centar, 27.08.2019. - Dijalog Beograda i Prištine, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova od strane kosovskog parlamenta počeo je 2011. godine. Prvi sastanak delegacija Beograda i Prištine održan je 3. marta te godine u Briselu.
Delegaciju Beograda predvodio je tadašnji politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović, a prištinsku bivša zamenica premijera Edita Tahiri.
Za Beograd je to bio tehnički dijalog dve strane, a za Prištinu dijalog između dve države.
Teme prvog sastanka bile su: katastar, aviosaobraćaj, telekomunikacije, predsedavanje CEFTA i izgled carinskih pečata. Rezultat tog dvogogodišnjeg dijaloga bio je 8 postignutih tehničkih sporazuma -katastar, Matične knjige, Carinski pečat, Univerzitetske diplome, Sloboda kretanja, Regionalno predstavljanje, Zvanične posete, Integrisano upravljanje prelazima.
Sporazum koji ni posle 8 godina još uvek nije počeo da se sprovodi, a što bitno utiče na život građana odnosi se na Univerzitetske diplome. Njime je predviđeno uzajamno priznavanje diploma. Postignut je dogovor „da obe strane zamole Evropsku asocijaciju univerziteta da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti svake strane kako bi ih druga strana koristila radi daljeg obrazovanja ili zapošljavanja u javnom sektoru“.
Jedan od sporazuma koji je bitno uticao na život građana je i sporazum o slobodi kretanja. Početka realizacije tog sporazuma nerado se sećaju oni koji najčešće putuju na relaciji Srbija Kosovo.
„Doneta je odluka da se za ulaz u Srbiju plaća polisa osiguranja koja je u to vreme za jedan autobus bila 200 i nešto evra i to za 15 dana. To smo dosta dugo plaćali i to je ispadalo da sam ja oko 10 000 evra godišnj e plaćao za tu polisu osiguranja“, kaže Bogoljub Marinković vlasnik agencije za prevoz putnika „KIMCO“.
Tako je bilo sve do 2015. godine kada je postignut Sporazum o priznavanju polisa za osiguranje vozila sa Kosova i Srbije. Sada građani koriste zeleni karton koji na godišnjem nivou plaćaju 30 odsto od registracije svog vozila.
„Od sporazuma iz 2015. godine kad je napravljena mogućnost da se koristi zeleni karton koji je izdavala osiguravajuća kuća na Kosovu, Srbija to uvažava i manje problema imamo, manje zadržavanja i mnogo je praktičnije nego što je bilo do tada“, kaže Marinković.
Devet godina kasnije iz Sporazuma o slobodi kretanja isplivali su građanima, posebno Srbima i drugi do tada nepoznati detalji.
Kosovske vlasti od početka avgusta ne dozvoljavaju građanima sa srpskim pasošima da uđu ili napuste Kosovo.
Priština se poziva upravo na sporazum o slobodi kretanja gde se navodi da granica može da se pređe samo uz ličnu kartu.
Činjenica je da se pasoši nigde ne spominju u sporazumu već se navodi da će se “primenjivati sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice, odnosno administrativne linije”.
Međutim postavlja se pitanje zašto su kosovske vlasti do sada dozvoljavale prelazak i sa pasošem.
Politikolog Stefan Filipović smatra da je ta odluka Prištine nastavak, kako je kazao, nenormalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
„Ovo je jedna obična dnevna politika. Možda možemo da uzmemo u obzir mogućnost da ćemo imati uskoro izbore, ali sve je nekako u nekom procesu negativnih vesti. Zadnjih 14 do 16 meseci imamo jedan tok negativnih vesti i samo loših vesti, nijedna pozitivna i konstruktivna stvar se nije desila između Beograda i Prištine zadnjih 14 do 16 meseci i to je ono što zabrinjava“, kaže Filipović.
Pored 8 tehničkih sporazuma Kosovo i Srbija postigli su i jedan koji su nazvali prvi Sporazum o normalizaciji odnosa koji je parafiran 19. aprila 2013. godine i koji sadrži 15 tačaka.
Prvih 6 tačaka odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština, koja do danas nije formirana.
Pored integracije srpske policije, pravosuđa i civilne zaštite u kosovski sistem, u tom dokumentu našlo se i pitanje telekomunikacija i energetike, a jedna od najvažnijih tačaka odnosila se na održavanje prvih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova.
Nakon tog sporazuma koji je poznatiji kao Briselski sporazum Beograd se aktivno uključio u politički život Kosova.
Bivši poslanik i ministar u Skupštini i Vladi Kosova Slobodan Petrović kaže da je iakoe najavljen kao istorijski doprinos normalizaciji i pomirenju, tada se očekivao i razvoj i prosperitet pre svega za Srbe na Kosovu. Međutim, kako kaže, desilo se suprotno.
„Ono što je na neki način pozitivno, а što do tad nije bio slučaj jeste da je zvanični Beograd po prvi put podržao učešće Srba u političkom životu na Kosovu, učešće Srba u institucijama Kosova što je nešto što je pozitivno. Međutim nakon toga ono što je negativno je da je zvanični Beograd podržao samo jednu opciju i na taj način napravio veliki problem unutar srpske zajednice, veliku podelu, veliku neslogu i samim tim rezultat je ovoliki procenat ljudi koji su napustili svoja ognjišta“, tvrdi Petrović.
Analitičar iz Zubinog Potoka Ljubiša Mijačić kaže da tokom dijaloga Beograda i Prištine nije došlo do prave normalizacije odnosa, ali da kako kaže neke promene postoje.
„Situacija je bolja od 2013. godine u tom smislu da su lokalni lideri priznati kao legitimni predstavnici. Sa njima se komunicira i sa njima se rešavaju problemi, ali s druge strane mi nemamo komunikaciju, centralne institucije i dalje radije prihvataju model kontrole umesto saradnje i kulminacija je svega toga bila 28.maja u Zubinom Potoku kada se desila prekomerena upotreba sile, koja nije doživela osudu ni od koga, čak ni do civilnog sektora“, kaže Mijačić.
Analitčar iz Prištine Fadilj Ljepaja smatra da je najveći doprinos Briselskog dijaloga mir, ne samo na Kosovu, vec i u regionu.
„Napredak je i to što ako bude neki problem onda krenemo da razgovaramo o tome, a ne odmah da se latimo oružija ili da to postane veliki požar, da tako kažem. Što se tog pitanja tiče i vlasti u Srbiji i vlasti na Kosovu su saglasni po tom pitanju, bilo je dobro što se razgovaralo i što obe strane vide da je to jedini put. S druge strane ja mislim da nije u redu uslovljavanje tih razgovara bio čime“, rekao je Ljepaja.
Građani, Srbi i Albanci, iz Gračanice, Severne Mitrovice i Prištine, smatraju da Briselski dijalog nije doveo do prave normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
„Mi smo kolateralna šteta države Srbije postali 1999. godine na ovom području do današnjeg dana“.
„Srbi sve ono što su trebali da dobiju po Briselskom sporazumu nisu dobili. Mada lično misim da je i Briselski sporazum jedno veliko zlo za Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji s obzirom da predviđa gašenje srpskih institucija“.
„Kad smo pomislili da će doći do dijaloga i do nečeg dobrog ubijen je Oliver Ivanović. On je bio... bar smo mi Albanci mislili da on nije bio ni na ovoj, ni na onoj strani, nego je bio na strani pravde. Znači čovek je ubijen i tu smo poprilično izgubili nadu da će doći do dobrog“.
„Pa nije, nije još došlo do normalizacije odnosa, zato što Priština mnogo traži, a ne može to da dobije. Traži priznanje Kosova, a to ne može“
„Briselski dijalog je samo produžio agoniju“
„Nije uopšte ništa normalizovano. Zato što je politika ovakva, i u Srbiji, kao i kod nas. Nisu baš najbolji poitičari“.
Dijalog Beograda i Prištine više puta je prekidan. Razlozi za to bili su održavanje izbora u Srbiji i na Kosovu, zatim ubistvo Olivera Ivanovića, hapšenje Marka Đurića od strane kosovske policije. Međutim uvek je i nastavljan bez ozbiljnih uslovljavanja.
Međutim od novembra prošle godine dijalog je prekinut zato što je Priština uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Beograd nastavak dijaloga uslovljava ukidanjem takse, a Priština za ukidanje traži priznanje Kosova od strane Srbije. Za sada su obe strane čvrste u svojim stavovima.
Reportažu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine realizovao je Medija centar u okviru projekta Kosovo – Istok, Zapad, Sever Jug, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.