Kim, 13.01.2024. - Četiri nevladine organizacije kosovskih Albanaca pozvale su Ministarstvo finansija, rada i transfera i Agenciju za privatnost i informacije da, u skladu sa obavezama koje proističu iz važećeg zakonodavstva, obelodane podatke u vezi sa Fondom za bezbednost.
Podsetimo, Vlada Kosova je svojom odlukom 1. marta 2022. odobrila osnivanje Fonda za bezbednost, a „građane Kosova“ i „naše sunarodnike u dijaspori, kao i druge donatore“ pozvala da „doprinesu bezbednosti države“.
„Bivši direktor Trezora Kosova Ahmet Ismajli klasifikovao je 2022. kao ’poverljive‘ sve informacije u vezi sa Fondom za bezbednost. On je 13. jula 2023. izabran za guvernera Centralne banke Kosova. U obrazloženju ove odluke se navodi da su ’sredstva prikupljena u Fondu za bezbednost namenske donacije, koje će iz zemlje i van zemlje prilagati pojedinci i organizacije, pri čemu će, između ostalog, to pokazati spremnost i opštenarodnu finansijsku mobilizaciju. Činjenica da su ova sredstva isključivo namenjena Ministarstvu odbrane, a ista u procesu potrošnje Ministarstvo odbrane svrstava u budžetsku organizaciju, na osnovu postojećeg bezbednosnog stanja utvrđeno je da bi neovlašćeno obelodanjivanje ovih podataka, posebno ukupan prikupljen iznos i broj ulagača mogao naštetiti interesima bezbednosti Republike Kosovo, na regionalnom nivou i šire‘, navodi se u saopštenju četiri NVO-a koje je dostavljeno medijima.
„Klasifikacija ovog dokumenta izvršena je na osnovu ukinutog Zakona o klasifikaciji informacija i verifikaciji bezbednosti br. 08/L-175. Isticanje da bi ’neovlašćeno otkrivanje ovih podataka, posebno ukupnog prikupljenog iznosa i broja ulagača, moglo da naškodi bezbednosnim interesima Republike Kosovo, na regionalnom nivou i šire‘ je apstraktno rezonovanje koje nije zasnovano na činjenicama“, smatraju NVO.
„U konkretnom slučaju, radi se o dobrovoljnim fondovima građana, koji su namenjeni samo Ministarstvu odbrane. Dakle, prikupljeni novac se smatra javnim novcem (član 2. Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima). Ustav Republike Kosovo (član 120.1.) odredio je da „javni rashodi i naplata javnih prihoda moraju biti zasnovani na principima odgovornosti, efektivnosti, efikasnosti i transparentnosti“. Dok je Zakon br. 06/L-081 o pristupu javnim dokumentima (član 17.3.3.1) odredio da je „pristup javnim dokumentima uvek dozvoljen, ako se: 3.1. tražena javna isprava odnosi na utrošak javnog novca“, dodaje se.
Nevladine organizacije procenjuju da je klasifikacija informacija u vezi sa Fondom za bezbednost od strane bivšeg direktora Trezora Kosova, sada guvernera CBK, Ahmeta Ismajlija protivna zakonu i dobrim međunarodnim standardima, navedeno je u saopštenju.
„Agencija za informacije i privatnost (AIP) je 8. juna 2022. godine primila zahtev za pokretanje postupka o uklanjanja tajnosti informacija. Nejasno je zašto AIP još nije donela konačnu odluku o ovom zahtevu, kako bi javnost ostvarila svoje pravo da bude obaveštena. Hermetičko zatvaranje podataka o Fondu za bezbednost snažan je dokaz nedostatka transparentnosti vlade koju vodi Pokret Samoopredeljenje. Pozivamo AIP da u okviru svog mandata zaštiti zakonitost i pravo građana na pristup podacima koji se odnose na Fond za bezbednost, dokazujući svoju institucionalnu i političku nezavisnost“, naveli su predstavnici civilnog društva.
„Ako AIP ne donese meritornu odluku o ovom slučaju, potpisane nevladine organizacije će razmotriti mogućnost pokretanja sudskih postupaka za zaštitu prava građana da budu informisani“, zaključeno je.
Saopštenje su potpisale sledeće NVO: Inicijativa za napredak (INPO), Kosovski institut za pravosuđe, Pokret FOL i Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS).
Kosovu je nedavno odobrena kupovina 246 protivoklopnih projektila Džavelin i prateće opreme za 75 miliona dolara u SAD, a potvrđeno je i da se planira dalja nabavka naoružanja i vojne opreme. Krajem decembra prošle godine Vlada Kosova je izdvojila dodatnih 40 miliona evra za Bezbednosne snage Kosova.