U 397. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka dnevnog lista Politika i članica Uprave Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je Izborna skupština Udruženja novinara Srbije, na kojoj je za predsednika ovog udruženja izabran Živojin Rakočević, pokazala “da novinari imaju integritet”.
“Mislim da se zapravo sve ono što je rađeno (od strane prethodnog rukovodstva) vratilo kao bumerang. Probudila se svest kod tih ljudi čija je volja bila „silovana“. „Silovana“ je bila njihova volja da se udruže, da postanu članovi udruženja, „silovana“ je njihova slobodna volja da izaberu po sopstvenom nahođenju. To su u suštini kolege novinari prepoznali. Ako imate taj novinarski gen, tu novinarsku „drskost“, vi onda verovatno u nekom trenutku kažete: „e, pa ja ipak sam pre svega čovek, imam neki svoj integritet, radim ovaj posao koji je od javnog interesa, ne mogu da dozvolim da me neko natera i da mi neko kaže kako ću glasati“.
Komentarišući tok Izborne skupštine UNS-a, koja je u Beogradu trajala dva dana, Miloševićeva je kazala da je sam početak sednice pokazao da ne postoji volja da se razgovara o suštinskim pitanjima.
„Prvo, na samom početku, na kome je pokušano da nam se taj razgovor stavi „pod tepih“ ograničavanjem vremena za obraćanje na tri minuta i diskusije na pola sata po tački dnevnog reda, bilo jako uvredljivo. Mislim da je to neko od kolega rekao – dobro, da li smo ovde došli posle četiri godine da nam određujete da pričamo tri minuta i pola sata o nekim važnim pitanjima o kojima nismo imali priliku da pričamo toliko dugo i naročito u svetlu svih događanja, jer ovo nije bila uobičajena skupština kao do sada, kao pre četiri godine u Ivanjici, gde smo imali jednog kandidata“.
Protekla Izborna skupština UNS-a je prema rečima Miloševićeve specifična po tome što je Živojin Rakočević zvanično postao kandidat na samoj skupštini.
„Došli smo na tu skupštinu, imali smo samo jednog kandidata tadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića. Nismo ni sanjali da će Živojin biti vraćen kao kandidat, jer kako bismo inače mogli da sanjamo o tome, ako smo tog jutra recimo, na dan održavanja skupštine, slušali Radomirovića na televiziji, koji je govorio da ne može državni funkcioner da bude kandidat za predsednika UNS-a. Onda, sat vremena iza toga dolazimo do situacije da sada sve može i svi smo bili u šoku. A najveći šok je zapravo bila činjenica što je to vraćanje (kandidature Živojina Rakočevića) predloženo od strane Vladimira Radomirovića. Za mene lično je to licemerno prilično, jer sve vreme pričate u toj kampanji: „ne može to, to je protiv Statuta UNS-a, protiv zakona i tako dalje, ne mogu državni funkcioneri voditi novinarsko udruženje...“, a onda dođete i kažete: „e, sad sam ja kao vrhovni bog, rekao da može“. Šta to znači, da li mi sad kršimo Statut jer je Vladimir Radomirović nešto dozvolio - „Poništavam odluku Kandidacione komisije koja je bila takva kakava jeste“. Onda su glasali svi, zapravo nekolicina novinara, odnosno kolega, uključujući i one koji su podneli prigovore na Živojinovu kandidaturu nisu glasali, ali većina prisutnih je glasala“.
Pokazati veću posvećenost lokalnim medijima
Miloševićeva smatra da jedan od glavnih prioriteta UNS-a u narednom periodu treba da bude veća posvećenost položaju lokalnih medija.
„Lokalni mediji se nalaze u jednom potpunom haosu, u jako lošoj poziciji i čini mi se da su oni bili na margini i da se nije u dovoljnoj meri obraćala pažnja kako žive, kakve su njihove slobode, sa kakvim se problemima oni suočavaju, tako da to je vrlo važno, jer su u poslednje četiri godine oni bili zapostavljeni. Nije bilo odlazaka, obilazaka. Mislim da je to važno da se kaže, da oni zapravo žive i rade u teškim okolnostima i moramo se okrenuti njima i moramo razmišljati kako oni opstaju, kako se oni finansiraju. Da li je projektno sufinansiranje jedini izvor njihovog života, jer znamo da medijsko tržište ne postoji, pogotovo sada u proteklih godinu dana u periodu korone. Ko će vam se sada reklamirati, prosto je ljude iz marketinga sramota da traže novac“.
Olivera Milošević koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije kaže da u najvećem broju slučajeva Kodeks novinara krše tabloidi. Iznela je podatak da je u periodu od 01.07. do 31.12.2020. godine u kršenju Kodeksa u 928 tekstova prednjači list „Alo“, a da su na začelju tabele dnevni listovi „Danas“ sa 35 i „Politika“ sa 32 teksta u kojima je prekršen Kodeks.
„Kodeks se najčešće krši kad su u pitanju prava dece i maloletnika, otkrivanje njihovih identiteta, maloletnih žrtava, pretpostavka nevinosti se dosta krši. Onda imamo političku ostrašćenost koja je posebno identifikovana čak i na naslovnim stranama, zatim nepoštovanje kulture javnog govora, pa čak i objavljivanje pornografskih sadržaja, zastupanje interesa izdavača i tako dalje“.
Građani ne znaju dovoljno o Briselskim sporazumima
Govoreći o transparentonosti dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Miloševićeva smatra da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati o postignutim sporazumima.
„Proces nije transparentan jer nema dovoljno informacija i to što nam se pruži o potpisivanju tih raznih sporazuma je vrlo neprecizno, nedovoljno jasno. Pogotovo se ta netransparentnost ogleda u tome da se mi, nakon svih tih događaja, dodatno sludimo, jer slušamo jednu stranu koja govori svojoj javnosti jedno, druga svojoj javnosti govori drugo. Evropska unija, odnosno Brisel, ili ne govori ništa, ili svesno dopušta i jednoj i drugoj strani, Prištini i Beogradu, da tumače ono što se uradi u Briselu, u skladu sa onim što će njihovi narodi želeti da čuju“, rekla je u emisiji Slobodno srpski novinarka iz Smedereva Olivera Milošević.