Kim, 22.03.2023. - „Pokajanje označava promenu uma, srca, načina života, prioriteta u životu. To je jedna celovita promena čoveka koja nije samo stvar jednoga trenutka, mogu da se pokajem što sam izašao napolje a nisam poneo kišobran, a pada kiša, to nije pokajanje, ovo je nešto mnogo dublje i to je zapravo jedna duboka unutrašnja spoznaja“, kazao je na duhovnoj tribini „Pokajanje kao promena uma i načina života“, arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.
Otac Sava kazao je da pokajanja nema bez blagodati Božije.
„To je proces jednog unutrašnjeg preobražaja koji počinje uz samo krštenje kao osnovu našeg hrišćanskog života“.
Napominje da je veoma važno da shvatimo zbog čega izvesne stvari u našem životu treba da promenimo.
„Stalno živimo u nekim pogrešnim izborima zato što smo izgubili zajednicu sa Bogom jer nismo održali prvobitnu zapovest Božiju i ona se prenosi na izvestan način kroz ljudsku prirodu do svakoga od nas. U svakom čoveku postoji naklonost da živi suprotno volji Božijoj i duhovni život jeste nastojanje da se vratimo u život po volji Božjoj“, rekao je otac Sava.
Sve što nam se dešava, ističe otac Sava, onda ćemo doživljavati kroz prizmu volje Božije.
„Pokajanje je zapravo uspostavljanje zajednice sa Bogom koji smo izgubili i to se vidi kroz molitvu, post, kroz sve što u crkvi imamo“.
Bog nikoga ne kažnjava, napominje iguman Sava.
„Mi sami sebe kažnjavamo i primamo posledice te kazne. Naravno mi ćemo reći ako nešto pogrešno radimo, nešto nam se loše desi mi ćemo reći Bog nas je kaznio, to je naš subjektivni doživljaj svega toga. Kao što na primer gledamo sunce i kažemo evo sunce je zašlo, nije sunce zašlo nego se zemlja okreće, sunce je ostalo na istom mestu. Mi često pripisujemo upravo Bogu određene stvari koje zapravo zavise od nas i bežimo od lične odgovornosti“, naveo je on.
Iguman manastira Visoki Dečani govorio je i o molitvi kao izrazu pokajanja i povratka Bogu.
„On ne postavlja nikakve uslove, on ne daje nikakve kaznu, ništa praktično što bi tražilo bilo kakvo zadovoljenje neke pravde, čak ni pedagoške“, kazao je otac Sava i dodao:
„Obično govorimo Bog me kaznio, Bog ne da ovo, Bog će nekome nešto učiniti. Bog zapravo želi da se svi spasu, on je aposlutna, čista ljubav, što vidimo po Jevađelju. Ljubav, ne kao emocija, nego ljubav kao apsolutno primanje svega i svakoga, neposredno i bezuslovno primanje i prihvatanje“.
Kazao je i da je veoma važan aspekt pokajanja naša unutrašnja duboka svest uma i srca.
„Borba sa sopstvenim slabostima i nemoćima je suština pokajanja, kao što strasti znače nastanak različitih navika koje ugrožavaju naše postojanje i naš istinski život u Hristu i sa drugima, tako su i vrline zapravo jedan trud u sticanju novih navika kojima se učimo da živimo jedni sa drugima i da živimo po volji Božijoj i tu je potrebno prisiljavanje i vežba“.
Otac Sava istakao je da je vera poverenje, a ne intelektualna svest da Bog postoji.
„Pokajanje je proces u kome se vraćamo našem istinskom postojanju, gde se odričemos starog načina života u kome smo živeli. Vraćamo se kroz menjanje svojih navika, kroz otvaranje svoga srca za delovanje blagodeti Božije i kroz svetu tajnu koja nas vraća istinskom postojanju u Hristu, da bismo živeli kao jedan organizan u Hristu. I to je crkva I naš narod u današnjim okolnostima je preživaljavao i ostajao i opstajao, posebno na Kosovu i Metohiju, samo dok je živeo kada crkva, dok se sebe doživaljavao kao crkva, a ne dok je živeo kao neko pleme. Samo kada živimo kao crkva povezani i kao udovi jedni drugima povezani žrtveno i ljubavlju, ostajemo i opstajemo bez obzira na sve istorijske okolnosti“, naveo je on.
Iguman Sava na tribini je govorio i o tehnologiji i društvenim mrežama.
„Poseban fenomen u našem društvu u kome živimo jesu društvene mreže koje su zasnovane upravo na tome da mi sebe konstatno pokušavamo da predstavimo nekim koji nismo. Jednostavno poistovećujemo se sa svojim avatarom koji smo uzeli, vrlo često se na ispovesti čuje da ljudi uzimaju i lažni identitet da bi mogli da komunciraju sa određenim ljudima i da kažu nešto što u normalnom životu ne bi rekli i to je jako prisutno kod mladih ljudi. Nečiji uspeh gleda se po tome koliko ima pratilaca, koliko je dobio lajkova za svoju objavu na Instagramu, Fejsbuku“, kazao je otac Sava.
Ističe da nije pristalica potpunog zabranjivanja tehnologije, ali da je deci i mladima potrebno objasniti negativne posledice iste, posebno društvenih mreža.
„Decu treba podsticati da što više neposredno žive, da ne žive kroz avatare, kroz virtualne likove koje oni izmišljaju nego da se više bave sportom, neposrednim druženjem i aktivnostima koje ih licem u lice približavaju, a iznad svega da posećuju i učestvuju u bogosluženju. To je najbolju put da se polako u crkvi i kroz crkvu oslobađamo zavisnosti od društvenih mreža i tehnologije“.
U moru današnjih informacija, potrebno je pronaći relevatne, napominje otac Sava.
„Na Jutjubu možemo naći razne kanale koji stalno odlikuju raznim informacijama, konkretno o duhovnom životu, razna proročanstva, teorije, apokaliptične priče zato je jako važno tražiti one materijale koji će u nama podstaći duh pokajanja, ljubavi i solidarnosti. Sve ono što je senzacionalistički, sve ono što je zasnovano na otkrivanju neke tajne koje niko drugi ne zna nego je sad neko saopštio, to je već zasnovano na tome da to nije toliko vezano za istinu“, naveo je on.
Iguman Sava govorio je i o sveprisutnijoj veštačkoji inteligenciji.
„To je jedan novi način sada gde zapravo tražimo informacije, ne tako što nam pretraživač nađe sajt koji ćemo mi da proučavamo, nego nam daje konkretne odgovore, dakle sažima informaciju i sada je veoma upitno na koji način ona može to pogrešno da uradi ili tačno“, rekao je on.
Na tribini „Pokajanje kao promena uma i načina života“ prisustvovao je i vladika raško-prizrenski Teodosije. Duhovne tribine u Domu kulture „Gračanica“ uz blagoslov Eparhija ražko-prizrenske održavaju se svakog utorka tokom trajanja vaskršnjeg posta.