Glas Amerike, 01.11.2019. - Od početka ove godine izvršena je pretraga 27 lokacijа, od kojih su 25 na Kosovu i dve u Srbiji, za koje je postojala sumnja da se tu nalaze posmrtni ostaci nestalih i kidnapovanih tokom i posle rata na Kosovu. Tom prilikom je pronađeno svega 13 posmrtnih ostataka lica koja se vode kao nestala, rečeno je na sastanku predstavnika insitucija koje se bave ovim pitanjem, sa članovima porodica nestalih iz svih etničkih zajednica. Sastanak je obeležila i burna rasprava članova porodica nestalih i predstavnika Vlade Kosova.
Predstavnici Vlade Kosva i Instituta za sudsku medicinu upoznali su članove porodica sa ovogodišnjim aktivnostima nadležnih institucija u vezi rasvetljavanja sudbine kidnapovanih i nestalih. Oni su istakli da su pored velikiih napora, rezultati minimalni.
„Od januara do septembra imali smo 27 radova, otkopa na terenu 25 na Kosovu i dve u Srbiji. Rađeno je u Istoku, Klini, Prizrenu, Skenderaju, Kosovu Polju, Uroševcu, Dečanima, Suvoj Reci, Đakovici, Severnoj Mitrovici, Gračanici i u Srbiji u blizini Raške, tamo se radi već četiri godine. Sa ekspertima smo otkrili 13 novih identifikovanih tela i šest dopuna tela koja su ranije sahranjena”, rekao je direktor Instituta za sudsku medicine Arsim Grdželiu.
„Moram pomenuti da uopšte nismo zadovoljni, jer su lokacije u Srbiji malo problematične. Bio sam i sam lično prisutan sa osobljem instituta sudske medicine koji su duži vremenski period bili u Srbiji. Na tim lokacijama koje su određene može se kopati godinama i teško da ćemo imati neki pozitivan rezultat. Nismo ni malo zadovoljni. Do kraja godine mogu vam reći da ćemo imati još najmanje pet lokacija, ukoliko nam vreme to dozvoli“, kazao je savetnik premijera u ostavci i držalac dosijea za pitanja nestalih osoba Jahja Luka.
Sastanak koji je bio otvoren za javnost obeležila je i burna rasprava između pojedinih članova porodica nestalih i predstavnika Vlade Kosova.
Silvana Marinković, članica Udruženja porodica nestalih Srba, kojoj je kidnapovan suprug: „Postoje informacije da su nestali zavšili u Žutoj kući u Albaniji i nekoliko puta sma zamolila da budu iskopavanja.. da li je neko nešto preduzeo da se vrše iskopavanja u okolini Žute kuće gde se sumnja da su završili ljudi.
Jahja Luka, savetnik premijera u ostavci i držalac dosijea za pitanja nestalih osoba: Žuta kuća u Albaniji? Pa ti nemaš veze šta se dešavalo u Žutoj kući u Albaniji ti čitaš neke novine beogradske i sada.
Silvana Marinković: Ne, to je bilo na RTK2.
Jahja Luka: Slušaj ti šta ti ja kažem - u Žutoj kući u Albaniji je radio i Unmik i Eulex...
Silvana Marinković: Imamo pravo da se to proveri da bi mi bili mirni, to mora da se proveri, da bi mi bili mirni.
Jahja Luka: „Žutom kućom, bavio se i UNMIK i Haški tribunal i svi se bave Žutom kućom i šta ja da ti kažem, ja da kažem da ćemo da idemo da kopamo oko žute kuće, a? Pa nije ni moj posao, ni tvoj, ni onih koji pišu po žutim novinama.
Na ovu raspravu reagovao je i jedan od kordinatora Resursnog centra za nestala lica Bajram Ćerkini koji već 20 ne zna ništa o svom sinu.
„Članovi porodica imaju potpuno pravo, da, ukoliko oni traže da se vrše kopanja u Medoniji, u Albaniji, ako se traži od strane članova porodica onda to treba da se poštuje. Ako porodice od vas traže da se ide u Albaniju da se kopa, onda treba da se ide u Albaniju da se kopa“, kazao je Ćerkini.
Koordinator porodica kidnapovanih i nestalih Srba Milorad Trifunović za Glas Amerike kaže da porodice nikad neće prestati da se bore za istinu i pravdu.
“Borićemo se do poslednjeg momenta da dođemo do istine o tim ljudima. Međutim, ovde se diskusija vodila i o ratnim zločinima što nije bila tema. Naš prioritetni zadatak je da nađemo kosti nestalih, jer znamo da nema živih”, kazao je Trifunović.
Direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini Arsim Grdželiju podsetio je da je veliki broj pronađenih posmrtnih ostataka predat porodicama bez izvšene DNK analize. On je kazao da u prištinskoj mrtvačnici postoji oko 300 posmrtnih ostataka, ali da nisu svi žrtve poslednjeh rata.
„U tom brojčanom stanju imamo i stare slučajeve koji nisu povezani sa zadnjim ratom. To su iz vremena Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata, znači stari slučajevi koji su pronađeni tokom ovih 20 godina“, rekao je Grdželiu za Glas Amerike,
Grdželiu kaže da se Institut za sudsku medicinu suočava sa brojnim problemima kad je identifikacija posmrtnih ostataka u pitanju.
„Imamo još jedan broj porodica koji ne želi da da krv. Oni i dan danas veruju da su članovi njihovih porodica još živi i da su u Srbiji“, kazao je Grdželiu.
Zamenica direktora EULEX-ovog odeljenja za sudsku medicinu Tarja Formisto apelovala je na porodice nestalih lica da daju uzorke DNK i bilo koje relevantne informacije koje bi pomogle u pronalaženju i identifikaciji nestalih, kao i posmrtnih ostataka.
Prema zvaničnim podacima, na Kosovu se još 1.653 osobe vode kao nestale.