Radio Slobodna Evropa, 24.10.2022. - Članovi porodice srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića, na kog je izvršen atentat januara 2018. godine, sa zabrinutošću prate kako anonimni svedoci odbijaju da daju iskaze uz obrazloženje da im je otkriven identitet, te da im je život ugrožen.
To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Aleksandar Ivanović, bratanac ubijenog Olivera Ivanovića.
Poslednje ročište u slučaju ubistva lidera Građanske inicijative „Sloboda, demokratija pravda“, Olivera Ivanovića, održano je 18. oktobra, kada je još jedan svedok pod zaštitom anonimnosti odbio da da izjavu, uz obrazloženje da se ne oseća bezbedno. To je bio treći anonimni svedok koji je odbio da svedoči na sudu u Prištini.
„To samo govori da iza ovog političkog ubistva stoji ozbiljno organizovana kriminalna grupa, koja ima uticaja, finansijske, političke i sve druge mogućnosti i konekcije da dođe do zaštićenog svedoka i na taj način utiče na ishod postupka“, ocenjuje Aleksandar Ivanović.
Smatra i da kosovske pravosudne institucije najverovatnije „nemaju kapaciteta“ da zaštite svedoke koji su pristali da daju izjave pod uslovom da im se ne otkriva identitet.
„Verujem da su zaštićeni svedoci nešto na čemu se insistiralo, da je tužilaštvo (od zaštićenih svedoka) mnogo očekivalo, u krajnjoj liniji i porodica i cela zainteresovana javnost. Te institucije nisu bile u stanju da njihova imena sačuvaju“, navodi dalje Ivanović, koji je pravnik po struci.
Kako je anonimnim svedocima otkriven identitet?
Jedan od advokata odbrane Faruk Korenica tvrdi da je Tužilaštvo napravilo „neoprostive propuste“, odnosno da je ispitivanjem otkrilo identitet anonimnih svedoka. Za svoje tvrdnje navodi i primer:
„Zamislite kada anonimnog svedoka pitate: gde radite? A on kaže ja sam komandir Policije (Policijske stanice) u Zubinom Potoku (opština sa srpskom većinom na severu Kosova). Prema tome, u Zubinom Potoku postoji samo jedan komandir, samo jedna policijska stanica. Na osnovu naivnog pitanja on je otkrio (identitet svedoka)“, navodi Korenica za RSE.
Pojašnjava da je do sada pristao da govori samo jedan anonimni svedok, ali da se identitet ostalih saznao kroz zapisnik tužilaštva, u koji sve strane imaju uvid.
Slično navodi i advokatica Jovana Filipović.
„To je u svakom slučaju greška Tužilaštva, njihov identitet je obelodanjen u trenutku kada su dostavljeni spisi predmeta. Postavljana su pitanja na osnovu kojih bilo ko, ko je iz tog grada, može da ih identifikuje“, navodi ona.
Dodaje da je veći deo optužnice zasnovan upravo na izjavi zaštićenih svedoka i da sada njihovim povlačenjem ona ne može da opstane.
S druge strane, advokat Korenica smatra da anonimni svedoci u slučaju ubistva Olivera Ivanovića ne bi smeli da budu kažnjeni što odbijaju da saradnju sa sudom, jer ih je tužilaštvo ugrozilo.
„Prvo (svedok koji odbija da svedoči) će biti kažnjen novčano. Ako ni onda ne želi da svedoči, onda mu se određuje pritvor od mesec dana. Nakon toga je slobodan, jer je tužilaštvo iskoristilo sve mere da ga natera da svedoči“, kaže on.
Tužilaštvo ćuti
Radio Slobodna Evropa se obratio Specijalnom tužilaštvu Kosova sa upitom da prokomentariše optužbe advokata odbrane u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
RSE se obratio i Osnovnom sudu u Prištini sa upitom da li je odbijanjem anonimnih svedoka da daju izjave ugrožen sudski proces, te da li su reagovali ukoliko je tužilaštvo otkrilo njihov identitet, kako to tvrde advokati odbrane.
Međutim, precizan odgovor na pitanja nije stigao već se samo kratko navodi da su ročišta javna, te da ne mogu da iznose detalje koji nisu za javnost.
„Ne možemo da dajemo nikakve detalje kako bi se sačuvala poverljivost“, navode iz Osnovnog suda.
Da li anonimni svedoci treba da postanu zaštićeni?
Na Kosovu postoji poseban Zakon kojim se uređuju posebne i hitne mere u cilju zaštite svedoka i pravosudnih saradnika.
U Zakonu se navodi da se mere zaštite sprovode kako bi se, pored ostalog, obezbedila zaštita lica kojima je ugrožen život.
Upravo na ovu stavku se pozivaju anonimni svedoci u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, odnosno tvrde da im je otkrivanjem identiteta ugrožen život, ali i život njihovih porodica.
Neke od mera zaštite, koje zakon predviđa, su da lica budu fizički zaštićena u otvorenom ili skrivenom obliku, ili da se presele na bezbedno mesto.
Ehat Miftaraj iz kosovskog Instituta za pravdu ocenjuje da svedoci Tužilaštva u slučaju ubistva Olivera Ivanovića svakako mogu da postanu zaštićeni. On za RSE objašnjava da Kosovo ima i Komisiju za zaštitu žrtava, koja odlučuje o uključivanju lica u program zaštite žrtava.
Tu komisiju čini glavni tužilac, direktor Odeljenja za istrage u Policiji Kosova i direktor Uprave za zaštitu svedoka.
Poternica zbog zastrašivanja svedoka
Miftaraj ukazuje da se Milan Radoičić, koji se dovodi u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića, traži u drugom slučaju zbog zastrašivanja svedoka, te da Tužilaštvo preduzima radnje kako bi ga istražilo. Radi se o slučaju „Brezovica“ u okviru kog se istražuje zloupotreba položaja i primanje mita za izdavanje građevinskih dozvola u naseljima gde gradnja nije dozvoljena. U okviru akcije „Brezovica“ uhapšen je funkcioner Srpske liste Bratislav Nikolić, dok je za Radoičićem raspisana poternica.
„Nažalost, u slučaju Ivanovića se odugovlači (istraga da li je Radoičić bio umešan) zbog nesaradnje vlasti iz Srbije, zbog zastrašivanja svedoka …“, navodi Miftaraj za RSE.
On smatra i da Srbija u ovom slučaju ne vidi interes da se ubistvo Ivanovića rasvetli.
Sličan stav ima i bratanac Olivera Ivanovića.
Istraga u Srbiji još uvek u predistražnoj fazi
Aleksandar Ivanović veruje da mora da se sačeka „neki drugi politički momenat“, u kome će postojati „ozbiljne namere i želja“ da se ubistvo Olivera Ivanovića rasvetli.
„Najveća bitka se odvija u medijskom prostoru, jedni na druge (Kosovo i Srbija) upiru prst da su oni krivi za to. Mimo toga ne vidi se ozbiljna spremnost ni sa jedne strane. Vi u Beogradu nemate jasnu sliku da li neko vodi istragu, koji tužilac je angažovan“, napominje on.
Osim na Kosovu, istragu ubistva Olivera Ivanovića vodi i Specijalno tužilaštvo Srbije, ali se nije odmaklo dalje od predistražnih radnji.
„Imate samo konferencije za štampu visokih zvaničnika ove države (Srbije). Imali smo samo pompezne najave da će se sve znati za dve nedelje, da Srbija zna sve, da Srbija ima imena, da Srbija ima dokaze… kada sve rekapitulirate, suština svega jeste da mnogima ne odgovora da se sazna zašto i ko je ubio Olivera Ivanovića“, navodi dalje Aleksandar Ivanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom 2019. godine izjavio da „Beograd misli da ima ime ubice Olivera Ivanovića“.
U obraćanju javnosti je rekao kako Milan Radoičić, koji se na Kosovu povezuje sa ubistvom Olivera Ivanovića, „nema veze sa ovim zločinom“.
„Milan Radoičić nije cvećka, ali sa sigurnošću možemo da kažemo da Radoičić ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića“, rekao je tada predsednik Srbije.
Ubistvo sa šest hitaca u leđa
Aleksandar Ivanović napominje i da „slučaj Oliverovog ubistva ne sme da padne u zaborav“ jer su, kako kaže, upravo na „tu kartu igrali oni koji su planirali atentat na njega“.
„Svi su se oni nadali da će to biti samo još jedno od ubistava, koje za par meseci padne u zaborav, Mislim da su i oni svesni da im to nije pošlo za rukom. I samo je pitanje istrajnosti i upornosti. Doći će trenutak kada će se sve obelodaniti i saznati“, veruje Aleksandar Ivanović.
Oliver Ivanović je ubijen 16. januara 2018. godine sa šest hitaca u leđa, ispred prostorija njegove stranke u Severnoj Mitrovici.
Bio je nosilac liste „Sloboda demokratija pravda – Oliver Ivanović“ na kosovskim lokalnim izborima, koji su održani novembra 2017. godine, par meseci pre njegovog ubistva.
Tokom predizborne kampanje za te lokalne izbore, zbog zastrašivanja Srba na severu Kosova, četvoro kandidata sa njegove liste se povuklo a njemu je u Severnoj Mitrovici zapaljen i automobil.
Optuženi u slučaju ubistva Olivera Ivanovića
Nedeljko Spasojević (policijski službenik), Marko Rošić (građanin Severne Mitrovice), Silvana Arsović (sekretarica ubijenog Olivera Ivanovića), Dragiša Marković (policijski službenik), Žarko Jovanović (policijski službenik) i Rade Basara (policijski službenik) su osobe protiv kojih je podignuta optužnica.
Takođe, po nalogu kosovskog Specijalnog tužilaštva, Policija Kosova je 19. oktobra uhapsila osobu M.M. iz srpske zajednice pod sumnjom da je bio član „organizovane kriminalne grupe“ koja se dovodi u vezu sa ubistvom srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića.
U vezu sa ubistvom se dovode i Željko Bojić (šef operative Policije Kosova za region sever), Milan Radoičić (potpredsednik Srpske liste) i Zvonko Veselinović (biznismen). Protiv njih nije podignuta optužnica jer su bili u bekstvu kada je kosovsko tužilaštvo podiglo prvu optužnicu.
Radoičić i Veselinović se u optužnici pominju kao „vođe kriminalne grupe“, koja je planirala ubistvo političara Olivera Ivanovića. Međutim, za Milanom Radoičićem je marta 2021. godine povučen nalog za hapšenje bez ikakvog objašnjenja.
Inače, Specijalno tužilaštvo Kosova je do sada podiglo tri optužnice, ali suštinskih izmena u njima nije bilo, odnosno pominju se samo ljudi koji su „svesno i namerno pomagali kriminalnoj grupi u cilju izvršenja krivičnog dela ubistva Olivera Ivanovića“, ali ne počinitelj ubistva ili nalogodavac.
Prva optužnica je podignuta početkom decembra 2019. godine a već krajem decembra iste godine tadašnji tužilac Sulj Hodža je dostavio drugu izmenjenu optužnicu. Potom je novembra 2020. godine podignuta i treća optužnica, a nakon što je Apelacioni sud u Prištini vratio prethodnu optužnicu na dopunu.