Na Kosovu, položaj žena nije zadovoljavajući, zbog još uvek tradicionalnog i patriotskog duštva, nepoštovanja zakona, nepoverenja i nezainteresovanosti žena, ali i zbog toga što veće uključivanje žena u javni i politički život, zavisi od volje političkih lidera, zaključeno je na debati o položaju žena na Kosovu, koja je održana u Medija centru u Čaglavici.  

 Fljora  Maculja, izvršna  direktorka  Agencije Ujedinjenih nacija za rodna pitanja i osnaživanje žena,  (UN Women) istakla je da Kosovo ima veoma dobar  i sveobuhvatni pravni  okvir za rodnu ravnopravnost i ženska ljudska prava, kao i zakone za zaštitu od porodičnog nasilja, antidiskriminacioni zakon, zakon o opštim Ii lokalnim izborima koji garantaju 30% učešća žena u lokalnoj i centralnoj vlasti, ali se ti zakoni ne sprovode. 

“Žene su nedovoljno zastupljene u procesima odlučivanja na svim nivoima, a ovo posebno važi za manjinske etničke grupa i žene sa posebnim potrebama ili invaliditeteom. Većinu odluka donose lideri političkih stranaka”, rekla je Maculja. 

 Iako se položaj žena na Kosovu, neznatno poboljšao, dodatni problem među ženama, jeste nezainteresovanost za uključivanje u javni i politički život, zbog ukorenjenog patrijarhalnog vaspitanja i nepoverenja u  mehanizme za zaštitu žena,  kaže poslanica u Skupštini Kosova, Duda Balje.

“Položaj žena na Kosovu se poboljšao, to nije naravno dovoljno, ali mislim da mi, kao žene, treba da uzmemo onu dozu  rizika koji nosi sa sobom bavljenje javnim životom.”” 

Upoznavanje žena sa svojim pravima i zakonskim normama, trebalo bi da bude glavni zadatak civilnih organizacija,  koje se bave pravima žena, istakla je Sanja Vuković,  potpredsednica Centralnog saveta omladinskog delovanja Kosova, zadužena za pitanja srpske zajednice i dodala:

“Promlemi su slični, a smer delovanja civilnog sektora jeste edukacija mladih i upoznavanje sa njihovim pravima. Ljudi treba da znaju šta su njihova prava, a mi smo tu da im ukažemo na mehanizme koje će koristiti dalje u svom radu, kako bi svoja prava ostvarili”.

 

  Gordana Đorić,  direktorka Avenije poslovnih žena iz Lapljeg Sela rekla  je da je u opštinama, zaposleno samo  5,2 posto žena, što je poražavajuće  i da, po njihovom istraživanju obavljenom u 15 kosovskih opštinama, ženama nedostaje podrška, kako porodice, tako i institucija, na lokalnom i centralnom nivou.

  “Žene se možda ne usuđuju da se na taj način eksponiraju jer nemaju podršku svojih ukućana i  bližih srodnika, ali političari takož ne daju podršku.  Možda žene ne žele da se bave politikom, kako kaže poslanica, ali ako imaju stručnost, ako imaju potrebno znanje i kvalitet, koji je potreban da vode određene službe zašto da ne budu tu, zašto da ne budu direktori određenih opštinskih službi?”

Na osnovu izveštaja o humanom razvoju Kosova, koji je sprovela Agencija Ujedinjenih nacija za razvoj,  stopa učešča radne snage žena,  iznosi 26,1% u odnosu na 65, 8% za muškarce, a  stopa nezaposlenosti  kod žena, je  17%  veća nego kod muškaraca,. Samo 8% ukupne imovine na Kosovu je uknjiženo na žene, a od 2006.godine, godišnje se prijavi između 1000 i 1100 slučajeva nasilja nad ženama.     

Debatu o položaju žena na Kosovu, organizovao je Medija Centar iz Čaglavice, uz podršku Ambasade SAD-a u Prištini.