U trenutku kada se Kosovo suočava s brojnim političkim i institucionalnim izazovima, trka za mesto predsednika ponovo je u centar pažnje vratila sukobe između tri glavne političke snage.
Samo sedmicu pre isteka ustavnog roka za izbor predsednika, Kosovo je i dalje bez dogovora. To odražava ne samo nedostatak kompromisa, već i dublju borbu za politički uticaj.
Pokret Samoopredjeljenje (LVV), kao vladajuća stranka, te dve glavne opozicione partije, Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK), i dalje su na suprotnim pozicijama kada je reč o ovom procesu.
Ustavni rok ističe 28. aprila, ali za sada nema nikakvih nagoveštaja mogućeg dogovora.
Bitka za birače, a ne za predsedništvo?
Posmatrači političkih zbivanja ocenjuju da se, mimo javnih izjava, trka za predsednika Kosova pretvorila u instrument za sticanje izbornih poena.
Politolog Dritero Arifi rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi svaka stranka koja bi uspela da kroz dogovor obezbedi ovaj položaj to predstavila kao veliku pobedu pred svojim biračima.
„Stranke pokušavaju da to prikažu kao pobedu. U ovom slučaju, to bi apsolutno bilo Samoopredjeljenje. Ali i dve opozicione stranke (PDK i LDK) bi to predstavile kao neku vrstu polupobede, bez obzira na ishod izbora“, ocenjuje on.
Rezultati izbora održanih 28. decembra 2025. dodatno komplikuju ovu političku bitku: Pokret Samoopredjeljenje (LVV) je osvojio više od 51 odsto glasova i 57 poslaničkih mesta u Skupštini, PDK 20,2 odsto i 22 poslanika, dok je LDK dobio 13,2 odsto glasova i 15 poslanika.
To znači da nijedna od stranaka nema dovoljan broj glasova za izbor predsednika bez međupartijske saradnje.
Prema Ustavu, predsednik Kosova bira se sa 80 glasova.
Ukoliko nijedan kandidat ne dobije potreban broj glasova u prva dva kruga glasanja, organizuje se treći krug. Da bi taj krug bio uspešan, u glasanju mora učestvovati najmanje 80 poslanika, a kandidat koji dobije najmanje 60 glasova biva izabran za predsednika.
U slučaju neuspeha, Kosovo ide na nove izbore.
Šta su predlagale partije?
Do sada je Samoopredjeljenje (LVV) predložilo dva imena za predsednika: Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku.
Međutim, odbijanje opozicije da obezbedi neophodan kvorum primoralo je premijera Aljbina Kurtija, ujedno i lidera Samoopredjeljenja, da započne sastanke s čelnicima Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK).
PDK je zatražio da upravo ta stranka predloži kandidata za predsednika, ali ju je LVV kritikovala zbog nedostatka transparentnosti kada je reč o konkretnim imenima.
LDK se usprotivio ideji da jedna partija, u ovom slučaju Samoopredjeljenje, kontroliše tri ključna organa: Vladu, Skupštinu i Predsedništvo.
Taj stav predsednik LDK-a Ljumir Abdidžhiku ponovio je i nakon poslednjeg sastanka s Kurtijem, održanog 20. aprila.
Kurti je izjavio da je LDK-u ponudio učešće u Vladi ili mesto predsednika Skupštine, ponudu koju je, kako je rekao, ta stranka odbila.
Slična ponuda upućena je i PDK-u, ali je njen lider Bedri Hamza ocenio kao neozbiljnu, ističući da nije bilo zvaničnog poziva na sastanak.
Kurti je 21. aprila ponovio da je ponuda upućena opozicionim partijama bila „vrlo velikodušna“, ali da one, prema njegovim rečima, nisu zainteresovane za deblokadu procesa.
„Ne kažem da je opozicija nevažna, naprotiv, dao sam velikodušnu ponudu. Predsednik LDK-a može postati potpredsednik Vlade, moj zamenik, i pored toga biti ministar spoljnih poslova. Dakle, imali bi četiri ministarstva i mesto potpredsednika Vlade“, rekao je, između ostalog, Kurti.
Ove opozicione partije u međuvremenu su saopštile da više neće nastavljati razgovore o ovom pitanju.
Radio Slobodna Evropa pokušao je da kontaktira predstavnike sve tri partije, ali nije dobio odgovor ni od jednog od njih.
Politička strategija i nedostatak iskrenosti
Analitičar Artan Muhadžiri ovu konfrontaciju vidi više kao stratešku igru nego kao iskren pokušaj izbora predsednika.
Prema njegovim rečima, Samoopredjeljenje nije dalo jasne signale spremnosti na kompromis, a opozicija je toga svesna.
„U stvarnosti, ‘bitka za predsedništvo’ nije bila u potpunosti takva. Obe strane koristile su ovo pitanje i u svrhe koje prevazilaze zvanično deklarisane ciljeve. Premijer Kurti je to upotrebio kao sredstvo za optuživanje opozicije i za populističku dobit, dok je opozicija situaciju iskoristila kako bi razotkrila njegove maksimalističke tendencije“, ocenjuje Muhadžiri za Radio Slobodna Evropa.
On dodaje da su opozicione stranke nastojale da prikažu premijera kao političara nesposobnog da gradi saradnju, uprkos snažnoj izbornoj podršci koju ima.
Predsedništvo kao sredstvo balansa ili političke dominacije?
Funkcija predsednika Kosova smatra se uglavnom ceremonijalnom, ali ona nosi i određena važna ovlašćenja zagarantovana Ustavom.
Predsednik učestvuje u kreiranju spoljne politike, potpisuje međunarodne sporazume, imenuje ambasadore i visoke zvaničnike, predsedava Savetom bezbednosti i ima ulogu u zakonodavnom procesu.
Zbog toga je kontrola nad ovom funkcijom od strateškog značaja.
Prema Arifiju, ukoliko bi Samoopredjeljenje obezbijedilo mesto predsednika, to bi značilo gotovo potpunu institucionalnu dominaciju.
„Ukoliko bi druge partije preuzele tu funkciju, one bi preko predsednika pokušale da izgrade mehanizme institucionalnog balansa prema vlasti većine ili da stvore poziciju koja bi donela veću fleksibilnost u vođenju politike u zemlji“, kaže on.
Slično mišljenje deli i Muhadžiri, ističući da je cilj Samoopredjeljenja konsolidacija moći, dok opozicija nastoji da uspostavi protivtežu.
Ipak, dodaje da je svaki pokušaj takvog balansa teško ostvariv u postojećim političkim okolnostima.
„Opozicija je možda imala plan da stvori neku vrstu balansa vlasti. Ali, suštinski, čak i ako je takav scenario postojao, on je bio nerealan, jer sa premijerom Kurtijem takav pristup, u ovim okolnostima, nije moguć“, smatra Muhadžiri.
Ka novom izbornom ciklusu?
Blokada u izboru predsednika, u ovom trenutku, deluje gotovo nerešiva.
Prema Muhadžiriju, nedostatak političke volje i nesposobnost partija da postignu racionalan kompromis guraju Kosovo ka novim parlamentarnim izborima.
„Kristalno je jasno – ne postoji druga opcija osim vanrednih parlamentarnih izbora. U vreme velikih geopolitičkih potresa, dubokih neizvesnosti i globalnih preraspodela, ova situacija odražava jednu bizarnu želju naših političara“, ocenjuje Muhadžiri.
Međutim, ni taj scenario ne garantuje rešenje.
Arifi izražava skepticizam da bi prevremeni izbori mogli doneti političku i institucionalnu stabilnost.
„Moja bojazan je da, čak i ako se ide na izbore, neće biti dugoročnog rešenja. Šta ako rezultati budu približno isti i ponovo ne bude dogovora o predsedniku? Tada rizikujemo da ni ove godine nemamo legitimnu vladu, niti funkcionalan parlament. Na taj način mogla bi biti izgubljena i 2026. godina, isto kao i 2025“, ocenjuje Arifi.
Ova upozorenja oslanjaju se na nedavna politička iskustva.
Tokom 2025. godine, Kosovo je održalo dva kruga parlamentarnih izbora. Na redovnim izborima 9. februara, Samoopredjeljenje je osvojilo prvo mesto sa više od 41 odsto glasova, ali nije uspelo da konsoliduje institucije.
Ta situacija dovela je do prevremenih izbora, održanih 28. decembra.
Institucionalna situacija
Mandat dosadašnje predsednice Vjose Osmani istekao je 4. aprila.
U skladu s Ustavom Kosova, dužnost vršioca dužnosti predsednice preuzela je predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju.
Mesec dana ranije, 5. marta, Samoopredjeljenje je za ovu funkciju predložilo dvoje kandidata: Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku.
Međutim, izborni proces nije završen zbog nedostatka kvoruma u Skupštini Kosova.
Dan kasnije, Osmani je donela dekret o raspuštanju Skupštine, ali ga je Ustavni sud poništio, ocenivši da nema pravno dejstvo i dajući Skupštini rok do 28. aprila da izabere novog predsednika.
IZVOR: Radio Slobodna Evropa