Vlada Kosova je 13. juna ove godine usvojila novu Strategiju za tranzicionu pravdu, koja je naišla na brojne kritike, posebno unutar srpske zajednice na Kosovu, ali i među međunarodnim predstavnicima i civilnim sektorom. Nova društvena inicijativa (NSI), na čelu sa Jovanom Radosavljević je jedina srpska organizacija koja je učestvovala u izradi dokumenta, izrazila je ozbiljne rezerve u vezi sa finalnom verzijom strategije.
Izvršna direktorka NSI, Jovana Radosavljević, je istakla da strategija ne prepoznaje ključne zahteve i interese nevećinskih zajednica, već se isključivo fokusira na albansku zajednicu. Ona navodi da je učešće NSI zloupotrebljeno kako bi se lažno prikazalo da su pripadnici nevećinskih zajednica uključeni u izradu dokumenta.
„Mi (NSI) smo imali obavezu da organizujemo javne konsultacije sa nevećinskim zajednicama. To nije uključivalo samo srpsku zajednicu, već i druge nevećinske zajednice, kako bismo prikupili podatke i informacije koje bi se kasnije inkorporirale u dokument. Sproveli smo osam konsultacija početkom prošle godine, dok je partnerska organizacija Integra iz Prištine organizovala 22 sa većinskom zajednicom. Nažalost, nijedan komentar koji smo prikupili, niti oni koje smo kao organizacija lično predali radnoj grupi, nisu uzeti u obzir. Suštinski, ništa od toga nije završilo u dokumentu, iako smo to više puta adresirali“, navela je ona.
Radosavljevićeva je dodala da je još jedan od ključnih problema jednostran pristup istorijskom kontekstu, gde su zločini počinjeni tokom rata na Kosovu zanemareni, dok je fokus isključivo na albanskoj zajednici kao žrtvi.
„Postoji mnoštvo problema. Počela bih, na primer, od istorijskog konteksta, koji je veoma jednostran i ekscentričan. Govori se o Oslobodilačkoj vojsci Kosova kao grupaciji koja se borila za slobodu i koja je, na neki način, bila žrtva, pri čemu se ne pominje nijedan zločin počinjen tokom rata na Kosovu. To je prva stvar. Druga stvar koja je veoma problematična je što nijedna zajednica na Kosovu ne pominje se kao žrtva osim albanske zajednice, što je daleko od istine“, istakla je ona.
Osim toga, Jovana Radosavljević je dodala da strategija obuhvata period od 1989. do 2000. godine, što, kako kaže, izostavlja ključne događaje u posleratnom periodu, koji su od suštinskog značaja za srpsku i druge nevećinske zajednice.
“Jedna od ključnih tačaka sporenja tokom rada radne grupe bila je vremenski period koji strategija treba da obuhvati. Na kraju smo postigli određeni kompromis. Bilo je različitih predloga za vremenski period. Strategija koja je usvojena obuhvata period od 1989. do 2000. godine, što nije vremenski okvir koji smo dogovorili. Dogovorili smo se na nivou radne grupe da period obuhvata vreme od 1989. do 2008. godine ili period od 1998. do 2000. godine, kako bi obuhvatio i predratni i posleratni period. To nije uzeto u obzir, a posebno je problematično što se rad strategije završava sa 2000. godinom, čime se izuzima period koji je izuzetno važan za srpsku i druge nevećinske zajednice, ali i za albansku zajednicu, odnosno one koji su bili žrtve posleratne odmazde od strane različitih struktura. To je još jedan element koji smatramo izuzetno problematičnim”.
Tokom izrade strategije, međunarodni akteri, uključujući ambasade Nemačke, Švajcarske i druge međunarodne organizacije, igrali su značajnu ulogu. Međutim, prema rečima Jovane Radosavljević, njihovi komentari i sugestije takođe nisu inkorporirani u finalni dokument.
“Oni su nadgledali proces od samog početka, pratili su razvoj događaja, učestvovali u izradi nacrta, i takođe su davali svoje doprinose u vidu komentara. Često su to radili stručnjaci koji su bili angažovani od strane tih istih međunarodnih aktera, ljudi koji se na globalnom nivou bave pitanjima tranzicione pravde. Neki od njih su radili na formiranju, na primer, Komisije za istinu i pomirenje u Južnoafričkoj Republici. To su ljudi sa bogatim iskustvom, koji zaista znaju šta rade po ovom pitanju. Međutim, ti doprinosi, prema mom uvidu, nisu uzeti u obzir. Kada se ne uzmu u obzir doprinosi takvih stručnjaka, niti naši doprinosi, onda je jasno da govorimo o pristupu izradi strateškog dokumenta koji ima za cilj samo da predstavi iluziju konstruktivnosti i uključenosti svih zainteresovanih strana, dok u suštini ništa od toga nije iskreno uzeto u obzir”, dodala je.
Ona smatra da strategija ne ispunjava svoj osnovni cilj – pomirenje među zajednicama na Kosovu. Naglasila je da se reč „pomirenje“ jedva pominje u dokumentu, što dodatno dovodi u pitanje njegovu svrhu i efikasnost.
„Dokument koji se bavi tranzicionom pravdom na Kosovu mora da ima za cilj pomirenje između zajednica i prepoznavanje onoga što se desilo u prošlosti. Jednostran pristup samo produbljuje postojeće razlike i ne vodi ka pravom pomirenju“, zaključila je ona.
U podkastu Medija centra „Glas Kosova“, Jovana Radosavljević se osvrnula i na trenutnu situaciju na severu Kosova, posebno na planirano otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici. Smatra da atmosfera još uvek nije spremna za takav potez.
„Most treba da se otvori kada se stvori atmosfera da obe strane mosta osećaju dovoljno opušteno i raspoloženo za tako nešto. Otvaranje mosta na silu samo antagonizuje jednu zajednicu, u ovom slučaju srpsku zajednicu u Severnoj Mitrovici, i sigurno neće doprineti smirivanju tenzija. Ipak, smatram da vlada u Prištini nije odustala od ove ideje. Mislim da će doći do pokušaja otvaranja mosta, a koliko će biti uspešan, videćemo. Sigurno je da će se nešto desiti pre kosovskih izbora, možda čak i pre američkih izbora. Takođe, moguće je da je uz toliku buku oko otvaranja mosta, to samo dimna zavese za nešto ozbiljnije što bi moglo zadesiti srpsku zajednicu, kao što je dalja zatvaranja srpskih institucija na severu Kosova, bez nuđenja alternative za ovo stanovništvo, posebno u oblasti zdravstva i obrazovanja“, kazala je ona.
Radosavljević se osvrnula i na otvaranje prvog marketa u vlasništvu Albanca u Severnoj Mitrovici, što je izazvalo burne reakcije među lokalnim stanovništvom. Ona je istakla da ovo otvaranje dolazi u trenutku kada su tenzije između zajednica na severu Kosova već visoke.
“Najavljuje se otvaranje još mnogo drugih različitih lanaca biznisa – od restorana, poslastičarnica, kafića, pa čak i apoteka. Takođe, otvara se i prva pošta u kosovskom sistemu u Severnoj Mitrovici, u centru Severne Mitrovice. Sve to ima jako gorak ukus za lokalnu zajednicu, posebno u kontekstu kada imamo naglašene tenzije koje traju već godinama i u kontekstu gde se srpske institucije zatvaraju, a ljudima se ne daje alternativa”, navela je.
Kompletan podkast Medija centra “Glas Kosova” sa Jovanom Radosavljević, u kojem detaljno govori o novoj Strategiji za tranzicionu pravdu na Kosovu, možete pogledati na linku ispod teksta.