Kosovo trenutno prolazi kroz duboku ekonomsku krizu, a Vlada nije razvila adekvatnu strategiju za rešavanje tih problema, smanjenje siromaštva i podsticanje povratka građana koji su napustili Kosovo u potrazi za boljim životom, izjavio je u emisiji „Heroji našeg doba“ predsednik Asocijacije za biznis Kosova, Agim Šahini. S druge strane, ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, istakao je da prethodnih godina nije postojala dovoljna volja niti interes za preduzimanje važnih koraka u vezi sa povratkom raseljenih lica.
Rašić je napomenuo da je Ministarstvo za zajednice i povratak u poslednje dve godine pomoglo brojnim povratnicima, preduzetnicima i nevladinim organizacijama kroz različite programe. Kada je reč o povratku, Rašić je naglasio da je cilj Ministarstva obezbeđivanje stabilne egzistencije povratnicima, kroz dodatnu ekonomsku podršku.
“Mi smo 2023. godine prvi put instalirali bazu podataka za sve povratnike. Pre toga je to bila zatvorena sfera, gde ste imali mali deo ljudi koji je mogao da se vrati. Kao drugo, ono što ja volim da kažem jeste da je najvažniji element održivi povratak, zbog toga što se radilo vrlo suvoparno i paušalno. Građani koji su se vratili dobijali su jednu kuću, a pored toga je bilo vrlo malo ekonomske podrške da nastave da rade, funkcionišu i da se stvarno vrate punim kapacitetima. Za prošlu godinu imali smo 117 registrovanih povratnika i mahom ih imamo po Metohiji. Neki su spontani povratnici koji su već došli i vratili se u određene okvire, ali smo ih podržali i dali im kuće. Sada smo u procesu identifikacije i imamo oko 180 slučajeva koji su odobreni i koji su na čekanju“, rekao je Rašić.
Naveo je da su povratnici mahom iz Srbije, kao i da će od sledeće godine svako ko želi da se vrati imati mogućnost da za povratak aplicira onlajn.
„Najviše smo radili u opštinama Klina i Istok. Sporadičnih slučajeva ima svuda, od Gnjilana i Gračanice pa do drugih mesta. Mi smo dali mogućnost za povratak u sve opštine, ukoliko ti ljudi ispune uslove“, dodao je.
Predsednik Asocijacije za biznis Kosova Agim Šahini smatra da je Vlada glavni krivac što se svih ovih godina ljudi ne vraćaju i što povratka nema, ističući da nedostatak konkretnih mera i podrške otežava proces povratka raseljenih. Takođe, naglašava da je budžet od 6-7 miliona koji Ministarstvo za zajednice i povratak ima premali za organizaciju povratka, kao i za ekonomsku pomoć povratnicima da se osnaže i ostvare stabilnu egzistenciju.
„Najveća odgovornost pada na vladi jer meni nije bitno da li će da se vrati moj komšija ili ne, ali za vladu treba da bude bitno kako da to učini da oni dođu i da se pronađu sebe i da budu sigurni tu na Kosovu. Treba da, bilo gde da su, u Srbiji, Crnoj Gori da idu i da traže da se vrate na Kosovo, jer Kosovo je prošlo 1999. ne postoji neka opasnost. Ja mislim da povratka nema i zog loše politike srpskih političara na Kosovu, politike koju su vodili prema srpskom narodu, jer evo Srbi na severu skoro dve tri godine kako su napustili instituicje i to loše promoviše život za one koji bi hteli da se vrate“, rekao je Šahini.
Šahini ističe da je Vlada u poslednje četiri godine ekonomski oslabila Kosovo, naglasivši da je više od 200 000 ljudi zbog otišlo zbog lošeg životnog standarda.
„Razlog je ekonomske prirode, zbog živtnog standarda, osuguranje života. Mi i dalje pričamo da ova vlada koja je obećala da će biti osiguranje nije bilo, minimalna plata prošle godine u oktobru se povećala sa 170 na 350 evra, to je bila najmanja plata u cloj Evropi i onda imamo i podatke da je Kosovo najsiromašnija država u Evropi posle Ukrajine, koja je u ratu. Imamo podatak da je Kosovo najsiromašnija država“, rekao je Šahini.
Smatra da ozbiljni investitori neće doći na Kosovo sve dok najviši kosovski zvaničnici u vladi govore o mogućem ratu.
„Kako da dođe neki ozbiljan investitor na Kosovo kad naši rukovodioci u vladi govore da na Kosovu može biti rat. To je najtužnija reč koju možemo da čujemo. Evo, recimo u Ukrajini se već dve i više godine ratuje, a Putin nikad ne kaže da je tamo rat, nego specijalna operacija što umanjuje reč rat, a ovde kod nas je to forma i zbog toga prošle godine na Svetskom forumu investicija nekoliko inestitora su me pitali – kako živite, jel tamo stvarno rat, jel toliko užasno da se živi“, kaže Šahini.
Nenad Rašić istakao je da je Ministarstvo za zajednice na čijem je čelu tokom poslednje dve godine realizovalo nekoliko uspešnih programa ekonomske pomoći, koji su obuhvatili pojedince, privatne kompanije, nevladine organizacije i medije. Prema njegovim rečima, ovi programi značajno su doprineli ekonomskom osnaživanju zajednica i postigli izuzetne rezultate.
„Ja stvarno vidim ogroman potencijal u tom ekonomskom osnaživanju, odnosno ekonomskim programima, gde smo imali ukupno 518, a od toga 317 je bilo za poljoprivrednike, privrednike i različite delatnosti. Još jedan poziv imamo trenutno aktivan u procesu i tu ćemo imati bar još 200-300 dobitnika, što znači da ćemo doći do brojke od 1000 dobitnika, što je, po mom mišljenju, relativno kratak vremenski period, jer je prvi poziv bio objavljen u junu preprošle godine. Za godinu i po dana već imamo bukvalno, kada je ekonomski razvoj u pitanju, 518 dobitnika“, rekao je.
Šahini i Rašić su u emisiji Heroji našeg doba razgovarali i o merama koje je Evropska unija uvela Kosovu, kao i o pitanjima vezanim za Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali i o drugim aktuelnim temama. Kompletnu emisiju možete pogledati na ovom linku.