Slobodno srpski, 18.02.2018. - Savetnik predsednika Kosova Bljerim Šalja rekao je emisiji Slobodno srpski da će tehnički dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen 26. i 27. februara.
„Potvrđeno je da obe strane idu u Brisel i da će 26. i 27. februara imati ozbiljne razgovore. Razgovaraće se o vrlo važnim sporazumima koji još nisu implementirani, a onda, siguran sam da ćemo krenuti sa vrlo važnim delom političkog dijaloga koji treba da dovede do obavezujućeg pravnog sporazuma“.
Priština, po njegovim rečima, očekuje da će pravno obavezujući sporazum podržati očekivanja da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija.
„Priština će tražiti priznanje Kosova od strane Srbije u ovom procesu. Sem priznanja želimo da napravimo odlučujući korak i postanemo članica Ujedinjenih nacija. Država nije finalizirala svoj opstanak ako ne bude članica Ujedinjenih nacija, zbog toga će to biti naš glavni cilj“.
Šalja kaže da će sprovođenje tog sporazuma koji treba da bude potpisan ove ili najkasnije sledeće godine biti oročeno i da će on po međunarodnom pravu biti obavezujući kako za Kosovo, tako i za Srbiju.
„Iskustvo iz predhodnog perioda nam govori da moramo da imamo mehanizme od strane Evropske unije vrlo jasne koji će pratiti implementaciju i koji će davati vrlo jasne izveštaje o čemu se radi. Srbija bi trebala da dobije datum, zapravo poziv za učlanjenje u Evropsku uniju 2023. godine. Imamo znači 2018. i 2019. godinu kao godine kada trebamo da potpišemo taj međunarodno obavezujući sporazum. Imamo taj vremenski okvir za razgovore, za pregovore, za potpisivanje sporazuma. Onda od 2019. do 2023, imate period kad Srbija i Kosovo trebaju apsolutno da implementiraju sve ono što su tu potpisali. Znači nema više mogućnosti za izigravanje, nema vremena“.
Ubistvo Ivanovića dokaz nepostojanje vladavine prava na severu
Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića Šalja je kazao da je to posledica nepostojanja vladavine prava na severu Kosova i nesprovođenja sporazuma iz Brisela.
"Mislim da ubistvo Olivera, bez obzira na to ko ga je naručio i ko je uradio, učinjeno da bi se na severu sačuvao nekakav status kvo, da ne bude nikakvog napretka, ali mislim da je postigao obrnuto kao nikad do sada. Mislim, ili verujem, ili želim da verujem, da Priština i Beograd treba da stignu do zajedničkog zaključka da se situacija na Severu ne može više tolerisati, jer se ipak radi o običnim građanima severa Kosova, najviše o Srbima koji tamo žive i koji su uplašeni. Živimo u 2018. godini i nakon svega što se dešavalo na Kosovu imamo situaciju da se većina građana koja živi na Kosovu plaši i to apsolutno ne trebamo da tolerišemo"
Po njegovom mišljenju, „da smo implementirali jednu stvar kako treba, ne bismo imali kola bez tablica tog 16. januara u Mitrovici jer navodno su ta kola zloupotrebljena da bi se izvršio taj akt ubistva Olivera Ivanovića“. S druge strane kaže sporazum o pravosuđu je potpisan još 2015. godine, a tek je septembra prošle godine počelo sa implementacijom.
„Vakum se ne toleriše u pravu i u bezbednosti. Kada imate vakum, a nemate nekog ko vodi sudstvo, kad nemate nekog ko kontroliše tablice, kola, kada imate policiju koja je ipak krenula da funkcioniše tek 2014. godine, onda imate nekakvu klimu nepoveranja, imate klimu koja može biti zloupotrebljena. Poznato je da smo imali ubistva i pre ubistva Olivera Ivanovića, mislim da je bio neki obračun među kriminalcima koji su došli iz Srbije i čak su neko vreme živeli u Severnoj Mitrovici. Dakle, Severna Mitrovica je postala gotovo utočište za kriminal“.
Šalja kaže da su događaji nakon ubistva Ivanovića odbacili varijantu da se radi o nekakvom međuetničkom sukobu.
„Situacija na severu nakon ubistva nije ukazala uopše da postoji sumnja da se radi o nekakvom nacionalno motivisanom ubistvu, nije bilo barikada, nije bilo nekih novih tenzija na severu“.
Komentarišući nedavnu izjavu šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela da „na severu Kosova postoji masivan organizovani kriminal sa moćnim ljudima koji se čak ne libe i da ubijaju i da to međunarodna zajednica ne sme da toleriše“ Šalja je kazao da je to jasna poruka.
„Mi smo naučili da kada su u pitanju izjave naših političara i na Kosovu i u Srbiji da s vremena na vreme imamo razno-razne spekulacije, ali kad to kaže šef diplomatije nemačke države, to moramo svi da uzmemo izuzetno ozbiljno. Znači to je najava, to nije samo komentar, nije to samo nekakav javni izveštaj onoga što je on video ili ono što misli da je na Severu. Mislim da je to najava vrlo konkretnih odluka od strane Zapada i od strane EULEX-a na Kosovu i međunarodne zajednice, da se to više ne sme tolerisati“.
Podela Kosova ili razmena teritorije neprihvaljive ideje
Savetnik predsednika Kosova kaže da su ideje o podeli Kosova ili razmeni terotiroja koje se u poslednje vreme pominju u javnosti, za Kosovo potpuno neprihvatljive.
„Kosovska strana nije uopšte spremna da razgovara o tome. Čim razgovarate o granicama na Balkanu, znate šta se može desiti. Podela bi stvarno bila katastrofalna. Mislim da bi posledice bile izuzetno opasne i za Kosovo, i za Srbiju. Mi znamo na kraju krajeva da 60% kosovskih Srba živi na jugu, znači ovde u centralnom delu i u drugim delovima Kosova. Znamo takođe da na listi ovih glavnih crkava i manastira koji su pod zaštitom nakon Ahtisarijevog predloga 99% tih crkava i manastira su na jugu, samo jedan verski objekat je na severu. Tako da, podela kao takva ne bi ništa rešila ili razmena teritorije, samo bi podstakla nove tenzije, nove probleme. Ne znam kako bi se to završilo. Ne vidim da se uopšte može razgovrati i da se može uopšte doći do takvog sporazuma“.
Posle decenije nezavisnosti, Kosovo ima šta da slavi
Šalja je govoreći o rezultatima Kosova 10 godina nakon proglašenja nezavisnosti kazao da Kosovo ima razloga za slavlje.
„Kao prvo, pravno je potvrđeno odlukom Međunarodnog suda pravde 2010. godine da je Kosovo imalo pravo da bude država. Naravno da je sama činjenica da smo priznati od 115 država sveta veliki uspeh. Postali smo deo Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i brojnih međunardonih organizacija. Učestvujemo i na sportskim takmičenjima, na Zimskoj olimpijadi, učestvovali smo i na letnjoj kada je Majljinda Keljmendi donela prvu zlatnu medalju za Kosovo. Ekonomija se razvija, imamo fer izbore koje smo sproveli sami na najbolji mogući način. Možemo da budemo vrlo kritični, ali ne vidim čak ni u regionu da imamo slobodnije medije nego na Kosovu i mogućnost da se partije razvijaju i imaju koalicije”.
Kao neuspehe Kosova Šalja je naveo da je moglo više biti urađeno po pitanju vladavine prava i ekonomskog razvoja.
Do Vojske Kosova samo ustavnim promenama
Jedan od izazova Kosova je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova koja se, po rečima Šalje, treba izvršiti ustavnim promenama, za šta su neophodni i glasovi srpskih poslanika u kosovskom parlamentu. Šalja je kazao da postoje neformalni razgovori sa pojedinim srpskim političarima o toj temi.
„Neformalno imamo razgovore. Ali naša je ideja da se stvori vrlo jasna komunikacija i da se sedne i razgovara o tome. Ako vidite šta kažu javno – ne postoji volja, iako su Bezbednosne snage Kosova stvorene od strane američke države i od strane NATO pakta, da bi nas sve ujedinile. Međutim, neformalno, na kraju ispadne da se oko toga pita Beograd. Znači da predsednik Vučić treba da odluči šta će da napravi sa tom situacijom”.
Bljerim Šalja je kazao i to da je ponovo uspostavljena komunikacija između Srpske liste i predsednika Kosova Hašima Tačija koja je od strane Srpske liste bila prekinuta polovinom novembra prošle godine
„Da, u principu je uspostavljena ta komunikacija, to mogu da potvrdim”, rekao je savetnik predsednika Kosova Bljerim Šalja u emisiji Slobodno srpski.