Čaglavica, 20.05.2021. - Privatni sektor u srpskim sredinama na Kosovu nije dovoljno razvijen, niti je dovoljno razvijena saradanja među preduzećima koja vode Srbi i Albanci rezultati su istraživanja “Procena nivoa međuetničke ekonomske saradnje na Kosovu – sa fokusom na region Mitrovice, Prištine i Gračanice“, koje je sproveo Centar za alternativno rešavanje sporova (ADRC). Kako bi se problemi prevazišli i saradnja poboljšala potrebno je da se nastavi sprovođenje sporazuma i tako uklone tehničke i birokatske prepreke koje ometaju poslovnu saradnju, navodi se u izveštaju, takođe se preporučuje i da se prestane sa praksom "ekonomskog nacionalizma" i podsticanja antitržišnog ekonosmkog ponašanja i da institicuije počnu da podstiču i pružaju podršku toj saradnji.
Centar za alternativno rešavanje sporova predstavio je istraživanje na temu “Procena nivoa međuetničke ekonomske saradnje na Kosovu – sa fokusom na region Mitrovice, Prištine i Gračanice“. Svrha ovog istraživanja je da pruži uvid u trenutnu situaciju, izazove, potrebe i potencijale za među-etničku saradnju na poslovnom nivou u region Mitrovice, koji uključuje opštine Leposavić, Severne Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn Gračanici i Prišini. Zasnovano je na 33 predstavnika biznisa, predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva ekonomije i životne sredine, predstavnicima opštine Priština i Južna Mitrovica, predstavnicima Privredne Komore KOsova i drugih relevantnih organizacija i institucija.
Istraživanje pokazuje da je privatni sektor u srpskim sredinama na Kosovu manje razvijen nego u drugim sredinama, a razlog tome je kako se navodi nedostatak investicija u privatni sektor zbog političke nestabilnosti i nerešenih poličtikih pitanja, zatim poteškoće pri ekonomskoj integraciji zbog jezičke barijere, kao i ekonomski nacionalizam i administrativne prepreke koje nastavu usled nedovršenog procesa integracije.
„Biznisi koje vode Srbi u Gračanici više su integrisani u ekonomiju Kosova i imaju veći stepen saradnje sa biznisima koje vode Albanci. Razlog tome je nepotpuna integracija u kosovski sistem. Drugi je teritorijalno povezivanje sa Srbijom. Gračanica je okružena sa albanskom zajednicom-opštinama i na neki način je obavezna da sarađuje sa albanskim biznisima dok na severu imamo opštine kao što je Mitrovica koje su teritorijalno povezane sa Srbijom sa kojom imaju saradnju. Iako imaju saradnju sa južnim delom, veliki stepen saradnje imaju i sa Srbijom“, rekla je Špresa Neziri rukovoditeljka projekta u ADRC.
U istraživanju se navodi i da kod srpskih privrednika postoji veća zainteresovanost za saradnju nego obrnutno. Razlog tome leži u činjenici da se srpskim privrednicima tako otvara pristup širem kosovskom tržištu.
„Od 14 intervjuisanih preduzeća koje vode Albanci, njih 7 je izjavilo da sarađuije sa preduzećima koja vode Srbi. S druge strane od 17 intervjuisanih preduzeća iz četiri opštine na severu koja su vodili Srbi njih 14 je kazalo da sarađuju sa preduzećima koja vode Albanci, a njih 16 je izrazilo interes za uspostavljanje i povećanje saradnje sa Albancima. Tržište na Kosovu je veće i srpskim biznisima je važno da oni uđu u to tržište. Albanski biznisi su izrazili manji interes da se prošire u srpskim zajednicama jer se smatraju malim tržištem. Drugi razlog je jer ima srpskih biznisa koji nisu upisani u kosovski sistem“, kazala je Špresa Neziri.
Osim nalaza u istrživanju su predstavljene i preporuke za pospešivanje saradnje i prevazilaženje identifikovanih problema. Navodi se da iako poslovna saradnja nije razvila svoj put, ipak se prepoznaje trend rasta, a tome su doprineli sporazumi između Beograda i Prištine koji su omogućili integraciju srpskih preduzeća u kosovski sistem. Dalje sprovođenje sporazuma , prevazilaženje jezičke barijere, stabilniji međuetnički odnosi i politička situacija i veća institucionalna su potrebni kako bi doprineli poslovnoj saradnji u budućnosti.
Istraživanje „Procena nivoa međuetničke ekonomske saradnje na Kosovu – sa fokusom na region Mitrovice, Prištine i Gračanice“, sprovedeno je u sklopu projekta “Pospešivanje međusobnog razumevanja i razvoja“ koji finansira Ambasada Švajcarske na Kosovu.