Medija centar Čaglavica, 06.06.2022. - Odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred političke partije “Pokret za Gora” Nedžmidin Sejdilar rekao je u emisiji Slobodno srpski da proces iseljavanja, posebno mladih sa Kosova, nije mimoišao ni Goru. Danas u Dragašu i okolini živi oko sedam – osam hiljada Goranaca i još u drugim kosovskim gradovima oko dve hiljade njegovih sunarodnika. Pre 1999.godine na Kosovu je prema njegovim rečima živelo između 20 i 30 hiljada Goranaca.
“Za ove 23 godine vraćaju se penzioneri i to oni koji žive po Beogradu i drugim gradovima Srbije, za razliku od penzionera koji žive u dijaspori, koji su tu mesec, dva pa odu, pa se vrate, pa se maltene i ne primete. Penzioneri se iz Srbije vraćaju jer je život u Gori jevtiniji nego u većim gradovima“, kaže Sejdilar.
Većina stanovnika koji su ostali u Gori su zaposleni ili u javnim institucijama ili rade kao prosvetni radnici, a ima i ljudi koji rade u privatnim biznisima. Ipak mladih je malo, a većinu stanovništva u Gori čine penzioneri.
„Ima nekih koji primaju dve penzije, neki primaju dve socijalne pomoći, i iz Beograda i iz Prištine. To je javna tajna. O tome ne treba da se ćuti, treba da se javno kaže. U isto vreme imamo i slučajeve da omladina neće da radi. Njima je da primaju socijalnu pomoć iz Beograda, drugu iz Prištine, imaju 200 evra u džepu, makijato svakog dana, kašičicu u usta i raspravljaju o biznisima od pet, šest cifara sa nulama. Kad takvog jednog pozovete na posao on više nije navikao da radi.“, upozorava Sejdilar.
Iako nezaposlenost pogađa sve zajednice na Kosovu, kod Goranaca je ona specifično izražena.
„Po podacima koje ja posedujem, što se tiče goranske zajednice, mnogo je veća nezaposlenost za razliku od bošnjačke zajednice, koja moramo priznati postoji u Gori. Kreirana je kako je kreirana posle rata, ali ne smemo negirati njeno postojanje. Jedan od hendikepa goranske zajednice je što se vremenom neodgovornom politikom zbila u ćošak, tako da ljudi iz goranske zajednice nisu ni bili aktivni da konkurišu na mesta koja su bila otvarana i onda su partije na vlasti koje predstavljaju drugu zajednicu iskoristile taj vakum i svoje ljude postavljali. U kosovskim institucijama bošnjačka zajednica je daleko zastupljenija od goranske zajednice“, tvrdi odbornik u Dragašu iz partije „Pokret za Gora“.
Podele unutar zajednice nisu prirodne.
„Znate, mi u narodu kad smo, po kafanama, kafićima, mi smo jedno te isto, samo nas maltene politika deli. Mi govorimo istim jezikom i Bošnjaci, i Goranci, a imamo slučajeve na primer da je politika podelila dva brata, jedan profesor radi po srpskom sistemu, drugi po kosovskom. Ima slučajeva da suprug radi po kosovskom, a supruga po srpskom sistemu. To je između ostalog i jedan vid preživljanja. Nije to napravljeno da se, kako bih rekao, „drži voda“ jednoj ili drugoj strani, jednostavno, ljudi vide sebe gde bi mogli lakše da prežive ili profitiraju“, kaže Sejdilar.
Goranskoj zajednici, koja je, za razliku od Crnogoraca, ustavna kategorija i imaju pravo na jednog poslanika u Skupštini Kosova, potreban je, kako je rekao, pravi predstavnik koji će raditi u interesu naroda, a ne u sopstvenom interesu, kako bi se prava zajednice iskoristila i unapredio njen položaj.
„Mi imamo poslanika, ali ga viđamo samo u izbornoj kampanji, da ne ulazimo u temu kako se biraju ljudi…. Trenutno je narod toliko umoran i toliko gladan da šta god mu servirate on će poverovati u to. Ne morate izaći u javnost i zaplašiti narod, dovoljno je samo da kažete jednu rečenicu i oni će poverovati u to. Problem je u tome da se mesto poslanika u parlamentu Kosova osvaja na legalan način, ali nelegitiman“, naveo je u emisiji Slobodno srpski odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred političke partije „Pokret za Gora“ Nedžmidin Sejdilar.