U Vladi Kosova trenutno na visokim funkcijama nema Goranaca, što je prvi put od njenog osnivanja, rekao je u podkastu „Glas Kosova“ odbornik Skupštine opštine Dragaš iz goranske zajednice, Nedžmidin Sejdilar. Ova situacija, kako kaže, izaziva veliku zabrinutost među pripadnicima goranske zajednice, jer predstavlja presedan u političkom angažmanu Goranaca na Kosovu, ali i ukazuje na odnos Vlade prema ovoj zajednici.
Sejdilar je komentarišući nedavno formirano posebno telo Vlade Kosova, koje će se baviti proporcionalnom zastupljenošću nevećinskih zajednica u javnoj administraciji, a na čijem čelu će, kako je najavljeno, biti ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić, izrazio sumnju u iskrenost ove inicijative kada je zapošljavanje nevećinskih zajednica u pitanju. Sejdilar to vidi kao deo predizborne kampanje premijera Aljbina Kurtija, Vlade Kosova i ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića.
“Ja mislim da je predizborna kampanja već počela i da tih 3000 radnih mesta koriste kao predizbornu špicu kako Vlada Kosova, premijer Kurti, tako i ministar Nenad Rašić. Oni su u Vladi Kosova već tri godine više. Zašto se nisu potrudili da pre tri godine naprave ovakvu stvar, to je jedno. A druga stvar, pričajući u ime goranske zajednice ne mogu da verujem u to jer Vlada Aljbina Kurtija nema nijednu političku funckiju na kojoj je Goranac. Trenutno nema ni jednog niti ministra, niti zamenika ministra, ništa. I kako mogu ja da verujem u nešto ovakvo što se servira”.
Sejdilar je takođe naglasio da i generalno sumnja u stvarnu nameru zapošljavanja pripadnika nevećinskih zajednica od strane Vlade Kosova, navodeći da su konkursi često “montirani iza kulisa”. Prema njegovom mišljenju, tokom zapošljavanja Gorana konkursi se često namerno otežavaju kako bi se onemogućilo zapošljavanje.
“Znam da kada dođe vreme zapošljvanja Goranaca onda se uvek na kraju nađe nešto što ne može da ispuni. Sve krene lepo, aplicira se, konkuriše, dostave se dokumenta, sve, prođe konkurs i onda se uvek nađe da je nešto falilo i da nije mogao da se zaposli na to radon mesto”, objašnjava on.
Govoreći o problemima goranske zajednice Sejdilar kao jedan od ključnih navodi masovni odlazak mladih, što je, kako navodi, direktna posledica nezaposlenosti i kako navodi, neadekvatne zastupljenost Goranaca od strane političkih predstavnika, ističući da je trenutna politika, obeležena korupcijom i nepotizmom, doprinela velikom odlasku mladih.
„U našoj zajednici veoma je malo nezaposlenih jer je većina “pobegla”. Ostali su penzioneri i još nešto srednje starosne dobi. Ostali su učenici koji pohađaju nastavu. Čim završe srednju školu neki požure put Evrope, neki odu na fakultete. Tako da se kod nas na neki način nezaposlenost ne oseća toliko jer smo zaista uspeli da “oteramo” ogromnu količinu ljudu”, navodi Sejdilar, te dodaje i da je prosečna plata na Kosovu među najnižima na Balkanu, što dodatno demotiviše mlade ljude da ostanu.
Pored političkih i ekonomskih izazova sa kojima se sučava goranska zajednica, Sejdilar je skrenuo pažnju i na problem „bugarizacije“ ili asimilacije Goranaca, što dodatno komplikuje situaciju u zajednici.
On je takođe istakao infrastrukturne probleme, uključujući nedovoljnu pomoć nakon prirodnih katastrofa poput nedavnih poplava koje su pogodile opštinu Dragaš i okolinu, uzrokujući velike štete stanovništvu.