„Da je to išlo nekim drugačijim tokom i da je to išlo kroz neke normalne kanale komunikacije ne bi tu bilo toliko toga sporno kao način na koji je izvedena ta poseta. To je bilo više iznenađenje i za javnost ovde u Prištnini, na Kosovu, ali i za Srbe na severu Kosova. Pre svega zato što je ta akcija držana u tajnosti. Ja lično i partija koju vodim osudili smo takav način dolaska u situaciji gde nije baš moguće iskontrolisati svaki segment te posete, a sa druge strane, ako pogledate ko je sve sagovornik Hašimu Tačiju, da je njemu sagovornik direktno naš predsednik Aleksandar Vučić, za koga mnogi od nas nisu glasali, ali mi moramo da se složimo da je on ipak predsednik svih građana, tako je i Hašim Tači predsednik svih građana na Kosovu, bez obzira što su neki protiv njega“.

 

Po njegovom mišljenju, postojao je drugi normalniji i sigurniji put za Tačijevu posetu severu Kosova.

 

„Trebalo je da pozove svoje prijatelje iz Srpske liste. I ja sam bio deo te Srpske liste kada je Srpska lista po nalogu Beograda i uz blagoslov Aleksandra Vučića podržala Hašima Tačija za predsednika Kosova. Srpska lista je tada dala kvorum u parlamentu Kosova da Hašim Tači bude izabran za predsednika... Blagoslov Srba ne bi dobo sigurno, ali dozvolu bi svakako morao da dobije pošto u Zubinom Potoku postoji Stevan Vulović, gradonačelnik po sistemu Republike Kosova, čiji je jednostavno posao da poštuje institucije Kosova svidelo se to njemu ili ne“.

 

Za posetu Tačija severu Kosova u kojoj je kako kaže učestovalo 130 specijalaca, srpski politički predstavnici su morali da znaju.

 

„Mora da se zna. Ako je bezbednost Srba ugrožena kao što oni kažu, onda je ugrožena svakog dana. Nije ugrožena određenog dana u određenom periodu. Mora budnost da se ima non-stop. Određen stepen budnosti mora da postoji. I Kosovo nije Rusija. Mali je prostor, sve se zna šta se dešava“.

 

Jablanović je kritikovao odluku Beograda da zbog posete Tačija severu Kosova podigne borbenu gotovost oružanih snaga na najvišu meru.

 

„To ocenjujem kao i svaki običan građanin što gleda i smeje se tome, jer ako budemo realni i priznamo, to je treći ili četvrti put u poslednjih godinu i po do dve dana da mi podižemo borbenu gotovost, a da se ništa od toga ne dešava, niti to ima ikakvih konkretnih korisnih posledica na terenu severa Kosova ili južno od Ibra. Znači ne vidim zašto bi mi podizali borbenu gotovost vojske i to javno na konferenciji za medije o tome obaveštavali i prijatelje i neprijatelje. Ako postoje razlozi da se gotovost vojske podigne, ako je ovo ozbiljna država, onda to ne treba da zna niko. Zna se, država je napadnuta ako je napadnuta, elementi svi koji su potrebni da se borbena gotovost vojske podigne su ispunjeni, podignite borbenu gotovost i radite dalje šta treba. Ovo je četvrti-peti put da se diže borbena gotovost vojske. Zašto“?

 

Smatra da za eventualnu intervenciju srpske vojske na Kosovu ne postoje mogućnosti.

 

„Srbima ne treba na takav način davati lažnu nadu, podgrevati lažni nacionalizam. Ne postoje hrabriji Srbi i odaniji Srbi od ovih na Kosovu, nećete ih naći ni u jednom delu Republike Srbije. Najhrabriji, najodaniji  Srbi  koji postoje su ovi ovde na Kosovu i Metohiji i stalno ih gurati u neko predratno stanje i dizati tenziju šteti samo nama Srbima“.

 

„Osuđeni na zajednički život“

 

Aleksandar Jablanović se protivi inicijativama o eventualnoj podeli Kosova i prekrajanju granica.

 

„Ne naslućujem ništa dobro, zato što mislim da se Srbi sa Albancima ne mogu nikad razgraničiti, ni Albanci sa Srbima. Mi smo jednostavno osuđeni na zajednički život i ta osuda nije strašna ukoliko mi pronađemo zajedničke imenitelje i zajednički jezik i prepoznamo neke svoje zajedničke interese. Razgraničenje Srba i Albanaca po teritorijalnom principu po meni je krajnje pogrešno, pogubno i katastrofalno na duge staze, jer Srbi i Albanci treba da nauče da zajedno žive. To sada ne znači da mi moramo da budemo prijatelji, da se družimo u kafanama, da odlazimo jedni kod drugih u kuće, ali ne treba ni da osuđujemo i takve slučajeve. Ali, pre svega mislim da Aleksandar Vučić je ušao u nešto za šta nije imao potpunu viziju kako da sprovede, a s druge strane sasvim sigurno nije imao podršku nadležnih institucija za taj posao, pre svega mislim na parlament Republike Srbije a potom i na Vladu,  jer jednostavno poznavajući Ustav Republike Srbije predsednik nije ovlašćen za tako nešto“.

 

„Ne može tako da se razgovara sa crkvom“

 

Sve to je posledica, po njegovom mišljenju, fingiranog unutrašnjeg dijaloga koji je rezervisan samo za određene krugove društva koji su bili spremni da kažu sve ono što ide u prilog Aleksandru Vučiću. Posebno je štetno što je došlo do konflikta vlasti i države Srbije.

 

„To je za nas, kao narod srpski i za našu državu jako loša i štetna situacija, da ne kažem pogubna. Mi nikada u nekoj skorijoj istoriji barem ja ne pamtim, nismo imali tako otvoren sukob između crkve i države, tako niske prozivke upućene prema određenom delu sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve. Mislim da je Srpska pravoslavna crkva u ovom slučaju bila u pravu i bila je mnogo kulturnija i pribranija u obraćanju javnosti i komunkaciji sa državom, nego što je to država radila. Mislim da se država ponela krajnje diletanski, mangupski, osiono, jednostavno ne može tako da se razgovara sa crkvom. Bez obzira što nisu svi građani vernici, razgovarajući na takav način sa crkvom vi razgovarate tako sa većinom naroda koji je verujući i posebno je, za mene, degutantno bilo kada sam gledao na televiziji one spotove sa igumanom manastira Visoki Dečani, gospodinom Savom Janjićem, gde njega prikazuju pored Agima Čekua, pored Hašima Tačija. Pa šta je l' je Sava Janjić kriv za okupaciju Kosova, je l’ je Sava Janjić kriv što je Hašim Tači tada bio premijer ili Agim Čeku na nekoj poziciji i pomogli manastir Dečane. To bi isto bilo kao kad bi neko sad pustio u nekom negativnom spotu, u nekom negativnom kontekstu, predsednika islamske zajednice Srbije koji pije kafu i razgovara sa Vučićem.  Vučić je predsednik države, ovaj je predstavnik islamske zajednice i sad oni njega prikažu u tako negativnom kontekstu, a pozadina je sasvim drugačija“, rekao je Aleksandar Jablanović gostujući u emisiji Slobodno srpski.