„Kao žena koja sa radošću proslavlja sve pravoslavne praznike, sve hrišćanske praznike, koja poštuje  i sve druge vere, religije i nacije, svim vernicima koji slave Uskrs želim da radost Hristovog vaskrsenja ispuni srca radošću i da svaki čovek pronađe tu svetlost u sebi i prenese je na svoju porodicu, svoje najbliže, porodici i prijateljima, a da radost Vaskršnjeg praznika, na taj naš veliki dan, ispuni sve naše domove srećom i zdravljem“, poručila je Kostić.

 

Po njenim rečima, opstanak i ostanak Srba na Kosovu ne sme da se dovodi u pitanje, ali nije samo stvar volje pojedinca, nego i države. Ona je posetila na period oružanih sukoba na Kosovu kada je ostanak Srba na Kosovu bio veliki izazov.

 

„Za mene je to bila agresija, naš narod je doživeo golgotu, naša crkva, naše institucije, pre svega narod i crkva. Da li je tada iko mislio da će bilo ko ostati? Onda su ponovili pogrom 2004.godine, i dalje i dan danas se često ponavljaja rečenica od albanskih, nazovimo ih političarima, analitičarima, u kojoj upozoravaju na opstanak srpskog naroda i izražavaju određene pretnje prema srpskoj zajednici. Ja ne dozvoljavam da me bilo ko nazove manjinom u svojoj zemlji“, naglasila je Kostić.

 

Predsedavajuća Skupštine opštine Gračanica smatra da se Srbima na Kosovu pravo na veroiposvest ne poštuje u dovoljnoj meri.

 

„Nimalo se ne poštuje. Ne smemo da zanemarimo život u većinskim sredinama, gde su Srbi koncentrisani u većim sredinama, ali šta je sa manjim sredinama, šta je sa Hramom u centru Prištine, da li neko od nečije bogomolje sme da pravi javni nužnik, da li sme od te bogomoljke da pravi alpinstičku stazu“, zapitala se Kostić  i konstatovala da danas, ipak, u crkve dolazi veći broj vernika nego u komunističko vreme.

 

Po njenom mišljenji, sekularni i verski život jesu dve dimenzije, ali se i prepliću.

 

„Jedan drugome mogu da budu sjajna podrška i oslonac, ali mogu često da budu i  teret. Crkva mora da uđe u očuvanje porodice, jer naša vera je vera ljubavi i vera praštanja, ali i poštovanja određenih zakona. Ne možemo dopustiti ni sebi ni deci da pređemo granicu i da radimo šta hoćemo“, poručila je Kostić.

 

Branikca Kostić, koja je i direktorica Narodne bibiloteke u Gračanici, ne zna u kakvom je stanju knjižni fond na srpskom jeziku koji je posle 99.godine ostao u Univerzitetskoj biblioteci u Prištini.

 

„Apsolutno nemamo nikakvih informacija ko o tome brine.  Univerzitetska biblioteka ima upravnika Živorada Vasića, njegovo sedište je u jednoj kancelariji u Narodnoj biblioteci Srbije.  Zaista ne znam ko time raspolaže, nije moje pravo, niti obaveza, ali jeste  moja dužnost kao građanina da tražim taj fond i da se interesujem, ali prosto se bojim da odem u tu bibilioteku, mada sam se tamo i formirala kao ličnost“, rekla je Brankica Kostić u emisiji Slobodno srpski i pohvalila rad Doma kulture u Gračanici koji savesno brine i delu knjiga koje su, pre nekoliko godina, na inicijativu srpskog poslaničkog kluba,  iz prištinske bibiloteke premeštene u Gračanicu.