Čaglavica, 09.03.2018. - Predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić rekao je u emisiji Slobodno srpski da je ta organizacija potpuno zanemarena od strane države Srbije i da je u teškoj materijalnoj situaciji.
„Svako društvo, svaka malo ozbiljnija država pomaže književnost i kulturu uopšte. Stanje je stvarno alarmantno i bojim se da, ako u najskorije vreme neko ne pritekne i pomogne, mi ćemo se ugasiti“.
Kaže da u poslednje četiri godine za Društvo književnika KiM, koje ima 107 članova, Beograd nije izdvojio nijedan jedini dinar.
„Od države ne dobijamo ni dinara. Nula. Nula dinara za izdavaštvo i štampanje, sami se od članarine izdržavamo i štampamo. Za ove četiri godine smo odštampali 44 naslova i ja mislim da smo najveći izdavači na Kosovu i Metohiji, a sve o svom trošku. Moram da spomenem Aleksandra Spirića, predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, koji nam je pomogao za dve – tri knjige po 10 - 20 hiljada dinara, koliko je mogao i bivši direktor Medicinske škole Vukomir Jovanović“.
Sovrlić kaže da ovo udruženje, koje postoji još od 1951.godine, trenutno nema ni svoje prostorije.
„Sastajemo se po kafanama, po restoranima. Zahvaljujući Aleksandru Dunđerinu i Miljani Dunđerin koji imaju kulturni centar Akvarijus, oni su istakli našu tablu i tu sada održavamo godišnje skupštine i književne manifestacije i predstavljamo književna dela svojih članova.
Predstavnici ovog Društva su se kako kaže Sovrlić više puta obraćali institucijama u Beogradu i ukazivali na probleme.
„Više puta sam slao pismo Kancelariji za Kosovo i Metohiju koje je potpisao i predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić. Razgovarao sam sa (pomoćnikom direktora Kancelarije) Jovovićem, i sa više njih tamo i kažu biće to rešeno, idite kod predsednika opštine... Predsednik opštine kaže idite u ministarstvo. Ministarstvo kaže vi ste pokrajinska institucija i mi smo, kako je Petar Kočić veliki u „Jazavcu pred sudom“ kazao „mi smo ni Davidovi, ni carski, ni spahijski“, nismo ničiji“.
Društvo književnika Kosova i metohije ima problem i sa kosovskim vlastima prilikom uvoza knjiga na Kosovo.
„Par puta su nam oduzimali knjige na carini, pa onda leže tamo po dva, tri, četri meseca, pa nam onda vrate. To je kad su u pitanju dve tri knjige, inače ako odštampate 500 knjiga u Srbiji u štampariji nema šanse da se prebace preko granice ili prelaza. Sarađujemo sa piscima iz Nemačke, naše knjige sasvim legalno i legitimno prelaze carinu kad šaljemo za Frankfurt, niko od carinika nam na granici Evropske unije ne pravi problem“.
Hapšenje Đurića sramota za sve
Govoreći o nedavnoj akciji Policije Kosova u severnoj Mitrovici i hapšenju Marka Đurića Sovrlić je kazao da je to pre svega sramota za Srbe, ali i za sve ostale.
„To je naša sramota, srpska, ali gledajući ono tužno hapšenje, ja mislim da to više govori o onima koji su hapsili Đurića, a ne o Đuriću i Srbima kao ljudima. Naša je sramota što smo dozvolili to na našoj teritoriji, jer Kosovo je po Rezoluciji 1244 još uvek sastavni deo teritorije Republike Srbije, a Đurić, koliko mi je poznato, je građanin Republike Srbije. Svi mi građani Republike Srbije imamo pravo da sa važećom srpskom ličnom kartom uđemo na teritoriju Kosova i Metohije“.
Društvo poremećenih vrednosti
Prvi čovek Društva književnika na Kosovu i Metohiji kaže da srpski književnici ne sarađuju sa svojim albanskim kolegama.
„Kontakti su se izgubili posle rata, nemamo nikakve kontakte. Kultura naravno nema granice i ne vidim nikakav razlog da književnici ne razmenjuju knjige, ali ne prevodi se. Ja ne čitam na albanskom, razumem dosta, ali ne bih mogao da pročitam knjigu na albanskom sa razumevanjem. Ništa se ne prevodi sa srpskog na albanski, niti sa albanskog na srpski. Takođe se pogodilo da nismo imali nikakvih manifestacija na kojima smo zajedno učestvovali, a niko i ne pokazuje inicijativu da do toga dođe, ni mi ni oni i tako stoje stvari“.
Za trenutno stanje u kulturi odgovorni su i škole i prosvetni radnici koji bi svojim primrom trebalo da pokažu deci da je za normalan razvoj čoveka kultura neophodna.
„Od 1995.godine, odgovorno tvrdim, bio sam na stotinak promocija i ne znam da li je bilo pet profesora književnosti ili nastavnika iz srednjih i osnovnih škola na njima. Oni jednostavno nemaju interesovanje, pa zašto bi onda i deca dolazila? Nas Zapad sad uči da nije nastavnik kriv što nije doveo decu na književno veče. Poremećene su vrednosti. Nas uče da trebamo da promenimo svest i da je novac gospodar svega. Prvo novac, pa porodica, pa tek onda Bog na trećem, četvrtom mestu. Novac, biznis, porodica, a književnost i kultura na stotom mestu“.
Sovrlić je kazao da je žalostno što se pojedine kulturne institucije sa Kosova nalaze u Beogradu.
„Muzej u Prištini ima sedište u Beogradu, pokrajinska biblioteka takođe. Postoji još niz institucija koje nećemo iz kolegijalnosti da nabrajamo, kojima je sedište u Beogradu, a žive od Kosova i Metohije. Svi oni treba da se vrate ovde da nas ima što više, jer kako ćemo braniti nešto ako nas nema. Verujte ja ne bih uzeo tu platu, a da živim u Beogradu“, rekao je Novica Sovrlić u emisiji Slobodno srpski.