Sporazum, 25.06.2020. - Politički analitičar Ramuš Tahiri ocenio je u emisiji Sporazum da je ponovno pokretanja

dijaloga Beograda i Prištine dobro, kao i to što proces nastavka počinje u Beloj kući, jer to prema njegovim rečima znači da se daje na značaju Kosovu i Srbiji.

 

„Ekonomska podrška je važna jer određenim sporazumima kao što je transport, vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, ljudi se približavaju, donose se investicije i pomaže razvoju... Ovaj dijalog previše traje međutim ipak smatram da je dobro da traje i da nijedna strana ne posustane dok se ne nađe adekvatno i prihvatljivo rešenje za dve zemlje“, rekao je Tahiri.

 

Programski rukovodilac Centra za medijaciju u Severnoj Mitrovici Lazar Rakić kazao je da ne veruje da će u Vašingotu doći do finalnog sporazuma između Beograda i Prištine, već da će to biti ekonomski sporazum kojim bi se, kako kaže, stvorila ekonomska međuzavisnost između Kosova i centralne Srbije.

 

„Što se Vašingotna tiče ja očekujem da ukoliko tu dođe do nekog sporazuma da taj sporazum neće biti, neće biti sporazum koji će podrazumevati međunarodno rešenje statusa, nego da će to prosto biti jedan ekonomski sporazum i tu će verovatno da se cilja na kreiranje nekih mehanizama koji bi, ajde da kažem, stimulisali povezivanje dve privrede, stimulisali povezivanja lanaca vrednosti u tim privredama, povezivanje infrastrukturom. Jednostavno kreiranje nekih uslova kako bi se stvorila ta neka ekonomska međuzavisnost između Kosova i centralne Srbije, jer cilj i jeste stvaranje

ekonomske međuzavisnosti kako bi se neki konflikt u budućnosti jednostavno učinio neisplativim“, kazao je Rakić.

 

Direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu Jelena Milić smatra da Brisleski sporazum slabo funkcioniše. Prema njenim rečima potrebna je formalizacija odnosa Beograda i Prištine kao preduslov za normaizaciju.

 

„Normalizacija ne može da se desi bez formalizacije. Formalizacija podstiče obe strane i u jednu vrstu introspekcije za svoju odgovornost u prošlosti, izbija adute za kršenje tehničkih delova sporazuma i po meni tek onda daje ravni teren i za saradnju u oblasti ekonomije i bezbednosti u celom Zapadnom Balkanu“, kazala je Milić.

 

Rakić ističe da politički status Kosova može da se reši jedino uz, kako kaže, nepopularno rešenje o kome se toliko govorilo, a to je razgraničenje uz eksteritorijalost srpske kulturne baštine.

 

S druge strane, Jelena MIlić iz Centra za evroatlantske studije smatra da Srbija ne treba da prizna bilo šta i da ne treba da žuri.

 

“Vučić bi preživeo, ne bi preživela politika i kompromis o Kosovu i Evropska unija, pao bi ugao oko Evropske unije i evropskih integracija i kad bi pala vlada i kad bi se sutradan raspisali novi izbori reklo bi se - EU nije htela da nas sasluša, minirana je inicijativa SAD-a, sada smo na svu sreću vodili paralelno pametnu politiku jačanja odnosa sa Rusijom i Kinom”, kazala je MIlićeva.

 

U emisiji su predstavljeni i rezultati ankete prema kojoj je na pitanje  da li će se u Vašingtonu 27. juna potpisati bilo kakav sporazum između Beograda i Prištine, 71 odsto odgovorilo je da smatra da neće doći ni do kakvog potpisivanja bilo kakvog sporazuma, dok 29 odsto smatra da će neki sporazum ipak biti postignut.