Sporazum, 10.12.2020. - U proces Briselskog dijaloga krenulo se sa ciljem “rešavanja tehnilčkih problema građana”, da bi se danas, nakon više od osam godina pregovaranja i zastoja u pregovorima, došlo do “normalizacije odnosa” kao političkog cilja sveobuhvatnog sporazuma Prištine i Beograda.
Politički analitičar iz Prištine Agon Malići izjavio je u emisiji Sporazm da su odnosi Prištine i Beograda danas vraćeni na nulu.
“Mi smo na nultoj tački, vratili smo se na nulu. Poslednje tri-četiri godine u ovom procesu su skoro u potpunosti izgubljene, pa je na neki način je izgubljen i smisao. Iz kosovske perspektive razlog tome je jer dijalog nema smisla bez neke vrste garancija da će se on okončati priznavanjem Kosova ili nekom vrstom deblokade međunarodnog statusa Kosova: priznavanjem od strane evropskih zemalja, mesta u Ujedinjenim nacijama itd, a kako bi Kosovo funkcionisalo kao država u međunarodnim odnosima.”, rekao je Malići.
S druge strane, novinarka Milica Andrić Rakić, koja izveštava za portal KoSSev i Dojče vele sa severa Kosova, smatra da ipak odnosi Prištine i Beograda nisu na nultoj tački i da se oseća povećan interes Evropske unije za Briselski dijalog da taj proces uspe, od kada je na dužnost specijalnog izaslanika za dijalog došao Miroslav Lajčkak.
“Ima određenih pomaka Jedna od prvih tema su bili nestali i raseljeni. Samo nedelju dana nakon tih razgovora usledila je donacija za obezbeđivanje dronova za satelitsko snimanje tla i tada je Odalović najavio da će se nastaviti istraživanja u okolini Raške. Svedoci smo da je nedavno pronađena grobnica, s tim da još nije potvrđeno da je reč o telima kosovskih Albanaca, ali po svemu sudeći postoji dovoljno indicija da se veruje da jeste. Ne mislim da je to prosto slučajno, već da je rezultat sporazuma”, kazala je Milica Andrić Rakić.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković priznaje da i posle godina intenzivnog rada na odnosima Beograda i Prištine ne bi mogao da precizno odgovori šta bi se smatralo normalizacijom odnosa.
“Kosovo ostaje za Srbiju identitetsko pitanje i to je ozbiljan problem. Zato pokušavamo da skrenemo diskusiju u pravcu onoga što je Evropska unija dugo radila “incraemental progress” (“nesavršeni razvoj”, prev.) To je pristup “korak po korak” koji je najvidljiviji na terenu ekonoske normalizacije”, rekao je Savković.
U emisiji su objavljeni i rezultati ankete preko fejsbuka. Na pitanje: “Da li proces normalizacija odnosa Prištine i Beograda mora da podrazumeva i obostrano priznanje”, dobijeni su gotovo istovetni odgovori. Da je obostrano priznanje uslov za normalizaciju smatra 48,8 odsto ispitanika, dok je vrlo malo više onih, ili 51,2 odsto, koji smatraju drugačije.