Sporazum, 26.11.2020 - Iako je prošlo više od 20 godina od prestanka oružanih sukoba na Kosovu, ni u Prištini, niti u Beogradu ne postoji dovoljno političke volje da se reši pitanje nestalih osoba, jer nijedna strana nije spremna za ustupak, ocenila je u emisiji Sporazum direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević.
“U situaaciji gde imamo dva javna diskursa, kosovski i srpski, političari obe strane šire dezinformacije o etničkoj pripadnosti žrtava i ignorišu ili zanemaruju žrtve iz drugih etničkih grupa. Neretko se dešava da se i druge žrtve prisvajaju, što je uvredljivo za same žrtve, odnosno njihove porodice”, kaže Radosavljević, koja je do nedavno bila i članica Pripremnog tima za formiranje Komisije za pomirenje na Kosovu.
I direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj kaže da obe strane manipulišu sa brojevima i etničkom pripadnošću nestalih, ali naglašava da radne grupe Prištine i Beograda imaju tačne i povtrđene liste sa imenima i prezimenima nestalih, tako da se može utvrditi njihova nacionalnost.
“Na Kosovu se stalno priča o masovnim grobnicama u Srbiji i odgovornosti srpske strane u otrkivanju grobnica i potrebi da Beograd otvori arhive i objavi informacije. Skoro niko iz političkog života na Kosovu ne pominje nestale nealbance, posebno Srbe, čiji je broj veoma visok. Naravno, niko ne može da očekuje da su njihova tela sahranjena na nekim tajnim lokacijama u Srbiji. Tela nestalilih Srba mora da su negde na Kosovu i neko mora da ima informacije o tome”, tvrdi Bljakaj.
Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu Ivan Đurić kaže da civilni sektor može da da određeni doprinos u rešavanju pitanja nestalih, mada je to primarna odgovornost institucija.
“Nema dovoljno političke volje, ali ni hrabrosti da bi neko sa državničkih pozicija pokrenuo taj proces. Kada govorimo o sudbini nestalih često govorimo o stvarima koje izazivaju empatiju kod ljudi i da deluje jednostavno da se “politički proguta” i utvrdi subina ljudi, gde su i kako završili i da porodice pronađu neki mir. Ali, onoga trenutka kada se otrije neka masovna grobnica, kao sada u Srbiji, tada se otkriva i još jedan zločin koji je počinjen, a onda kasnije i zločin prikrivanja tog zločina. U svakoj normalnoj zemlji bi to značilo i utvrđivanje odgovornosti onih koje su te zločine i počinili”, kaže Đurić.
U Sporazumu su objavljeni su i rezultati ankete sa Fejsbuk stranice emisije. Na pitanje da li veruju u rad Specijalizovanih veća Kosova 69 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, dok se 31 odsto ne slaže sa takvom konstatacijom.