Sporazum, 17.11.2019. - U novoj emisiji Sporazum gostovali su politički analitičari iz Beograda, odnosno Prištine, Stefan Surlić i Agon Malići. Saglasni su oko toga da diplomatske aktivnosti Vašingtona, intenzivirane u poslednje vreme, treba razumeti kao nameru Sjedinjenih Država da do finalnog sporazuma Prištine i Beograda treba dođe već naredne godine.
Agon Malići ocenjuje da Sjedinjene Američke Države žele sporazum koji je dugoročan, održiv, konačan, sveobuhvatan i koji neće ostaviti otvorena pitanja. Oko toga nema razlike između predsednika Donalda Trampa i Stejt Departmenta.
“Dok smo kod američke, Trampove administracije videli nekoliko puta različite linije u spoljnoj politici gde predsedništvo ima drugačiji odnos u odnosu na establišment, što se moglo videti i u primeru Ukarajine i u drugim zemljama u svetu, u slučaju Kosova postoji određena saglasnost oba krila i predsednika Trampa, i ambasadora Grenela. To je direktna politička liinija predsedništva, kao i establišmenta koji problem između Srbije i Kosova vide kao veliki geostrateški problem u regionu i možda kao glavni čvor koji bi trebalo razrešiti kako bi adresirali i pozabavili se bezbednosnim problemima koji se pojavljuju i u regionu gubitkom evropske perspektive. U ovoj tački SAD imaju politički interes predsednika i geostrateški interes koji se poklapaju kako bi se došlo do konačnog sveobuhvatnog sporazuma što je pre moguće”, smatra Malići.
S druge strane, politički analitičar iz Beograda Stefan Surlić kaže da bi interes Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu trebalo staviti u geostrateški kontektst, a on je mnogo širi od perspektive članstva zemalja regiona u Evropskoj uniji. Taj interes je istovremeno i neka vrsta brane većem uticaju Rusije na ovom prostoru.
“To primećujemo u svim izjavama i posetama američkih diplomata. Nedavno su ovaj prosto obilazili senatori, kako republikanci, tako i demokrate i razgovarali sa predstavnicima vlasti u Beogradu i Prištini, ali su nastavili ka Krimu, kako bi povezali priču sa Ukrajinom, krimiskim i kosovskim scenariom”, naglašava Surlić.
Politički analitičar iz Beograda dodaje da rešavanje bilateralnih pitanja nije i jedini uslov za napredak u vezi sa članstvom u Evropskoj uniji, što se vidi najbolje na primeru Severne Makedonije.
I Malići misli da je pritisak za brzi sporazum gubitkom evropske perspektive je izbledeo,
“Vučić nema više takvih pritisaka da prizna Kosovo i mislim da će ta dva podsticaja biti presudna kako bi se strane primorale da sednu za sto. Prvi će biti da se do proleća razjasni kakva će biti evropska perspektiva Balkana. Da li će to biti samo uključivanje u Evropsku ekonomsku zonu, kao što je počelo da se spominje, što je veoma ozbiljan predlog evropske kancelarije. Drugo se odnosi na to kakvi će biti finansijski stimulansi: da li će biti neka vrsta plana za region ili podsticaj da se sklopi sporazum. I treće je sam aspekat pretnji”, kaže Malići.
Komentarišući ulogu Ujedinjenih nacija i zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova u budućnosti, u vezi sa rešavanjem “kosovakog čvora”, Stefan Surlić, smatra da će ključni akteri poput Rusije i Kine ipak imati snažnu ulogu, a u određenom smislu i Španiija i druge zemlje Evropske unije koje nisu priznale Kosovo. Međutim, one neće izlaziti iz okvira usaglašene evropske politike.
“I pored načelnog stava da će načelno poštovati stav Srbije u pogledu Kosova, Rusija ima svoje globalne interese i pricipe i zaštovarala put Kosovu bez nekih posebnih diplomatskih benefita ili nadoknade koje bi mogla da ostvati od strane zapadnih zemalja”, kaže Surlić.
U emisiji je prelimirano predstavljen deo istraživanja javnog mnjenja koje svake godine radi nevladina organizacija Aktiv, “Analiza trendova”, po kojima građani četiri opštine na severu Kosova smatraju da bi Srbi u spoljnoj polici i lobiranju najviše trebalo da se oslone na Rusiju, čak 45 odsto, dok je onih koji bi se oslonili na neke druge centre moći znatno manje: na Evropsku uniju oko osam i šest odsto na Sjedinjene Američke države.